Narod
ЕР, 161
/
1Р0Ј ЈС 1РПТ* „Народ“ кзлпзи гвпкога дана по подпе,
Ш гжмаарија се '*лгза ј фрамколој улхца 5р, 20 .
Влб-.:. п.% КРСТА Ф. М.ИЛЕТИИ
^ ГОДИНА'Ц 1 > у»оп*г«» се в** крх^ају, Огчвгл ? бслешке '*<аК ,ј\ сс ао аогодАв.
14-ДИ'ЦИја јс * ««ммв 'ћрОИК 'рој бр 30
! '»».,* гј,скам ДРДГ. П 1'ОГИА
-Пм-сДЗ
— 0 РАТУ И 0 АЛЗАСУ И ЛОРЕНУ Министар спо.ђних послова Пишон, одгонзрају-ћи % на говор со циалисте Мутеа, који
Је тражио да савезничке владе са својим јавним мишљењем изложе своје ратне циљеве у сагласности са својим правним принципима, изјавио је: »Ми и наши савезници изјавили смо да ћемо оног дана кад се у Русији успостави влада на основу народ не воље, брижљиво испитати наше ратне циљеве и евентуалне услове за праведан итра јан мир.« Пишон је затим прочитао инструкције, које су у Петрограду примили савезнички амбасадори. »Само су нам непријатељи могли приписиватизавојевачкенамере. Оптужили су нас они који су за 40 година спремали нечувени напад. који су јавно проповедали подјармљење света, који су се бацили на несрећну Србију, који нападоше Белгију који започеше сумаренски *рат који опустошише територије а који најзад никад нису открили своје циљеве рата. »Ми се не мешамо у унутрашњу политику Русије, али предузима мо мере, за потребну заштигу наших интереса, тако важних у земљи, са којом су нас везивали уговори о савезу за целу четарт столе"ћа. Ми не радимо на упропашћивању Русије ве-ћ хоћемо да водимо политику,, која, постајући општа, има да препороди и саму Русију.« Министар је поменуо нарочите дужности које је Француска имала према несрећној Руму ниш, која је интерве нисала у нашу корист. »Али несреће Румуније као и несреће срп ског и белгијског народа биће привремене. »Трзжило се од мене да излож! ратне цчљсве
Прва ствар је — нобедити! Али победити, зашто? Због освајања? Да се неко подјарми? Да се влада над Неким ? Не. Да се осигура свету мир, правда, братство; због реституције покрајина, које су нам силом отргнуте, због Алзаза и Лорена, због гарантије часног мира на основу споразума, због опште организације на основу заједнице Народа. Потпуно се слажемо са Вилзоном, који је рекао оно, што ми ми слимо. Наш је задатакда победимо у рату и ништа нас од тога неће одвратити; а рат ћемо сматратрати да је добијен само онда, кад нам не мачки народ, преко правих својих преставника буде казао, да 1 е спреман да прими мир заснован на правди и на изравнању проузрокованих зала. Од када нам је одузет Алзас и Лорен, нисмо престали да трпимо у души. Никад нисмомислили ни под којим обликом да одобримо правз завојевања над народностима. У одговору Савезника на Вилзонову посланицу није се нигде ни поменуло уништење немачког народа и да треба да га нестане са географске карте. Ми нисмо говорили само за Србију и Бел гију, ве-ћ и за Пољску. Савезници хоће Пољску, независну и недељиву, са свим гарантијама за слободан економски и војнички раз витак. Јерменски народ као и народи Сирије имају право на наше симпатије. Непријатељи напротив, на уста Чернинова, прокламовалису, да је право народа да одлучују о својој судбини питање унутрашње по-
и су јавни, изложеV непрестаним из а наших Миниета или су на дневнсм у Парламенту, о . су говорили сви >ви влада.
литике. Али оно што нас разликује од наших непријатеља јесте у томе што | ми тражимо правичан ! мир. Питање Алзаса и Лорена није само француско питање, ве"ћ светско
питање, то је символ права, али не боримо се ми само за Француску. Ништа не би било лажније од тврћења, да ми продужујемо рат због једне егоистичке изјаве. Има и других питања важних као што је Алзас и Лорен, али према томе, хоће ли се питањс Алзаса и Лорена реши ти у француском или у немачком смислу, по стојаће или не нова Европа, биће или не трајног мира међу народима. ИЗ НЕМАЧКЕ Студенти Хчјделбершког унаверзитега упутили су ст>дентпаа свих универзптета у Немачкој један циркулар, упуК*н против >паргије немшке отаџбииет. Онп протествују енергично против принципа ов; сгранке и оптужуЈ‘у је да се бори за лвчае ингересе под маском отцабине. Они одбијају сваку помисао о касилном наметан.у немачке културе другам народима. Пангермапистачки листови нападају најоиграје оваЈ - манифест и дочекују га највећим погрдама. До. Г. Николај, професор медицанског факултета на Бер линском Универзитету и бив ши царичин лекар, који ј; осуђен на пег иесеци затвора због тога што се взразио против немачког м«литаризма у књизи »Пссхологија рата*, тражео је ревизаЈ - / процеса. Ревизију ће извршити један ратнн савет у Данцигу. П-с криминасана кљига габран.ена ј> у Немачкој. ПАРИЗ. — Савезници кс послати у Русију једну по• литичку деклерацију, демократског карактера. НЕМЦИ И ЛОЈД ЏОРЏ Цирих. — * Берлинер Та геб.тат » изјављује. да се не могу усвојити услови које предлаже енглески председ ник владе. *Волфова Агенција « јавља изводе из листова, из којих излази као да Савез ници желе распарчавање Централних Сила. » Пост « »Ирајц Цајтунг» и „Дајче Тагесца\тунг“ из јављују да такве услове може само победилац по беђеноме да поставља. ЧЕХОШВАЦИТ Рим. — У италијанском парламснту народ ни посланик Арка говорио је о оснивању Чешко - Словачке армије у Француској, поздрављајући најтоплије храбре нове савезнике Споразума, чемујепар
ламенат аок.шнио ого-| биту пажн.у, пошто је| посланик Лрка изразио оно ИЈто фактички оеећају сзи Талијани. И заиста Чеси и Сдоваци заслужују сваку благонаклоност, јер су се у р дту и к )Сно и одвзжчоборлли заствзр Сноразума, и пе[)ом и пушком. И њихове легије, коЈе су се свуда одликовале, и њихов народни одбар у Паризу, с а М а са р и ко м, Стефа неком и Бенешом на челу, билн су увек но сиоци мушке и одлучне акциј‘е. Овај рад, који је поздрављен од стране Споразума увек са призмаЈвем, створиће и об новиће незавиему Чеш ку краљевину, која ће се подићи на рушеви нама данашње хабсбур шке монархијс.
1 >оГј ценици такоће су тражити да се боре као добровољци и у тали јанекој војсци. Одбор у Паризу и његов представцикза Италију предложили су талијанској влади да ово приведе у дело. Твлијани мисдс, да ће оенивање чешкословачке армијеуФранцуској убрзати ову акцију и у Италији, пошто нема разлога да се то одуговлмчи. »Стога, добро дошлн и што пре, пнше Секоло, храбри чешкословачки другови у редове талијанске војске. Они долазе добровољно са савезницима Кнглезима и Французима, носећи помоћ у овом часу за нас претешком. Пталија то неће забораиити, а и Аусгро Угарска ће го добро упамтити.« Чешко-словачки за "БУДУЋА ТУРСКА
Ств >ри и Средњ/ Бвропу, - Сјрдињене државе Централне Европе са продужењем у Азији од Багдада ка Басори то ј;ст на трг/ кој'л се отвара на Нндчском океаиу, такав је Сио велики п:ин сгарога Бизаарка. Оп је м .слио да то оствари без проливања немачкекрвр, прбсто, дражећл РусиЈ'у вротив Каглеске. 11 он је већ, у свои амбици јзном сну присуствогао двобоју, која је нззивдо двобој квта и слола. За вреие док бн се двд противника гложила, Немцч би мнрно пружчли своје шапе преко Аустроугарске и саучеснаце Бугарске на богате провинције Месолотамије: Сирију, и Јерменску и цео далеки нсток. Турска би постала неиачка колонлјд. Сва жита и слатки плодовл из колевке свега ишли би у иенасите стомаке поданика Хо хенцолернв. То су била лсти изгледи, алн су сви пропала заузећем Јерусалима; а Турс^а, која је требгла да постане вазал централних с(га, пема другогиз бора, но Д( се врати савезницвма, којл су од увек били љени заштитници. 1зенерал Алеаби предузео је са успехом команду у Палестини против турских трупа, и као ревгнш за Кичарда Ј1»вово Срце, кога је некада тукао султан Саладен. Турска лича све више и ваиге на »болесног човека^. Одузет јој Ј'е Е ипдт, где још у пркос свему чува свој гванвчан уплвв; Ардбија, где је шериф Меке ди ао победоиосно засгаву револуцвје; Јерменска, где се*Руси, кез.рджени максималвстима још ту-
ку. Из уоилд је Бдгдад, пре* сгоницу калгфа и колеасу Д»* зализацаје истока, и твме јдј је пресечен пут за Персискм залав. Групишући свдје дело, енглеска војска прескла јјј' је пуг за Суец и Цовено Море, идући ка Сирији. Турска-је осгављепа сдма себи, јер ј јј’ Немалка и Аустро-Угарска не могу помоћи, пошто су сувиш; заузеге на Фронту Белгвје а Атпд, а Бу* 'гарс. а још м-.ње, јер јој прети опасносг од солуиске војске. Све то чина, да се ссе више, неминовно и езвесно, прдблв* жава крдј старој Огоманској Пмзеријг, која већ одавпо представља очити анавронизам, и по сво.м унутрахњем склопу и по својој ЛУДОЈ и болесној тежаи да буде пред ставизк ианасламизма. Треба и мора да нестане Отоманске Пмпераје, свакве какВа је она сад, која по својим разновроним и рдзнолитм народно стииа. и по својој' крајње весш собној управи, иредстаља ј*дан пар дчкс оддр каве. Ин те!ратет Огоманске Ииперије, био је више од Ј‘едног века, основа целе европске полнтм ке, али дошао је светски рат и тежња да се ослободе свж народи, која не допушта више да се настави ова- ва политака. Алн не треба бркатв Огоманску Пмперију, која предС1адља мопсфуозни агрггат угњетача и угњетених, гоопо* ддра и робова, са самам турским народом, који је жнв, теиел.аи и који има право на живот као и сви остали на роди. Потпуно унишЈење Турске било би сдварно у супротности са принципом, којн су Савезницп позтавили као циљ ов ла рата, а на оспову кош