Narod

№• ш

С07ТП

1Р0Ј <0 ЛПТ1 „Народ“ излази свакога дана по подне.

ПЕДГХД д! ДЕЦЕМБАГ 1017. ГОД.

Штампариј* се нм«ав у фр»чконој улвци 6р. 20.

Власиан КРСТА Л>. МИЛВТИЋ

НДРО

— ГОД1ША 1. Рукотси се не вра*а]у. Огласи и белешке ■ и.ткују се по ппго|А*.

Ргднкција је у у(«ик Ф|>;1Нкон(|ј бр. 70 Глвсав уревввк ДРАГ. С. ГОГИИ ... — и

Пројекг о изборној рефор.мц, који је спремила пруска вла-да, прстрпео је у Ландтагу прво иокушење, на првом ->читању. Скупштина на неколиким питањима није никако могла да -се сложи. и пројскт је упућен једној комисији од аридесет и пет чланова, која -ће огпочети ад тек 2. јануара. Прои -ће, дакле. још неколико месеци, док понопо не доЗје нп рсшење оно велико питање из немачке унутрашње политике. рене партије треба да се придруже левици, па да држе у шаху конзервативце. И тако је, изгледа, још унапред одлучена судбина ове реформе, коју јс краљ Пруске обећао 7 априла и 11 јула. У моменту када влрде Савезника изјављују, да неће наставити односе са Немачком којом управља каста пруских јункера, јункери ипак чврсто држе своје привилегије и имају за собом две тре-ћине пруске скупштине.

Начин којим је скупштина дочекала овај законски пројект превазилазн све оно што се замишљало. мико о томе нема сумње, није и'^мао никаквих илузија *о стању духова непоцравиме партијо прускнх конзервативаца ; ип>к појединци су веровали, да ћс се они задовољити озбиљним компезацијама. којо су са 1|>ином равнотежом, ипак правиле готово безазлени пројокт о једЈ наком праву гласа. Конзервативци нису ништа хтели да чују; апсолутно, с њ»ма се ни у ггринципу није могло о томе говорити. Да се изводи гласањекроз три класе, то може; али да се заведе једнако право гласа, никада ! Никада се стара Пруска не може одрећи свога задат^ка да се бори против демократије. У осталом, најкарактеристични ји факт није био у одлучној опозицији" ситних племића. ве-ћ у неодлучном и нсодрећсном држању оних који се језиком пемачких парламентарацп на зивају »умерене партије.« И поред учешћа у плади др. Фридберга, једнога од њихових шефова најрадије слушаних, и поред интервенције овога у корист пројекта, ипак нпционални либерали нису крили, да је скоро добра поЈовина против овс реформе. Центар је одбио да узме икакво учеигће. На тај начин, било би у најповољнијем случају 150 гласова за реформу, од укупно 443 посланНка. У комисији ситуација |е |ош чистија, јер уме

Нашнтересантније је, како -ће се послс свега овога држати либералне партије и круна. Социјалисти већине и мањинс потпуно су начисто, да је реформа у Ландтагу пропала и да се, изван парламента, може до ње до-ћи само под пресијом маса. Орган баварскихсоцијалиста »Минхенер Пост« стално говори о организовању ши|> 01 се агитације у маси, али досада је остало само на речима. Неколико социјалистичких јавних зборова забраниле су војнсвласти; при чему се није правила пикаква разлика: и социјалисте из вгћине и независие срцијалисте трпају све у једну врефу. Влада се истина залагала јако за овај пројект, јер се њимс искуп л.ивало обе-ћање круне, али она никада неће ићи дотле да распусти Лапдтаг. Јункери ни мало не скривају своју љутину и свОјумржтву: појава једног пруског зиниетра, који са трибине брани ствар демократије, доводи • их до оеснила, и они/прете реакцијом и војничким режимом. У остадом, и влада и круна рукоиодили су се овде чисто спољњим до гађајима, и пројект је дошао из страха од ка тастрофе. А чим сествари окрену и управл>ачи буду иоле.сигурни у себе, одмах -ће се заборавити обс!;ања из тсшких дана. ЛИТАЊЕ 0 К0МАНДИ Дондон. — »Опсериер« пише: Јединстио у команди је ■рло важно питан>е праих дава. Одо јединетво може се постићв а да се односник ко-

мавдаптвка не одузима вницвјатиса ии одговорност према својим владака. Наимеаова|Бе једног главног команданта са наполеоновском ■лашћу није могућно у наше ВЈ*еме. али Прховви Гагни Савет у Версаљу преставља ге нералискма савезничког. Пре ко тога Савета доћи ћемо до једвнства. Њујоршка »Трвбуна« мисли да су кругови више влада за нагменоваље једног ко :ачданта. 0>на сматра да је врло важео да један човек Г.уде одговоран за операцвје ва западном фронту. ~ БУРД УСОБРАЊУ Цирих. — > Тајмс « је недавно објавао у- једном шелеграму да је бугарски краљ Фердинанд, желеки да себе спасе, хрсбрио опозицију протпв Радославова, смерајугћи да његову владу замени једном владом ближе нарпду, више или мање наклоњеном Споразуму. На ту вест Радо лавов је оптужио Собрањс, да се ме1,у његовим члановима налази аутор овог дописа. Тимс је он изазвао праву буру у Собрању, јер је рекао за посланике да су из дајници, који код Споразу ма раде прошив полипшке Бугарске. — Ми морамо рекао је он. да сузбијемо сваку маг ловшпу политику, која је исто толико опасна за Русају, колико а за Бугарску. — Па онда — добацио јс посланик Васиљсв — ви желите промену у вашој спол,ној политици. Да не будемо више уз Немачку, већ уз Русију. Бура је постојала све већа. Радославов је оптуживао опозицију да му не да да говори, јер јујестрах од истине и боји се да јој се не скине маска. Кад је рекао да је добро служиа бугарским интероима и.пзвао је смех у Собрању. Сукоб изме%у левице и деснице постао је општи, Председник владе није смео да истакне питање о по верењу вгћх је изјавио да би Пад аладе био штетан по Бугарску. Он је оптужио Теодорова и његове прија тел,е да су склопили заверу да оборе владу. ПОЉСКА Лоззна. — Шеф по.т>ске владе граф Росторовски изјавио је ово »Берлинер Тагеблату.« »Постоји нада да -ће пољска влада моћи да учествује у преговорима на посредан начин. Ми претпостављамо да су границе нове пољске краљевино прибли-

жно ооележене данашн.им рововима, и ако је и иза овс линије, нарочито у округу Минок. становништио у већини пол>ско. Ми се слажемо да Литванци треба слобод

денбургу. Овв листова чествтају Лудендорфу на поб*д* у нитги.у о преговорвма, * ако јс он усиео да наметне своје гледиште. тек пошто је подиео оставку. СТРАХ ЗА БУДУТГН0СТ

но да управл.ају собом, Лондон. — Директор и ако |е ЛитваниЈа ве-, Хамбург-Амершса Ликовима чинила састаи-) није, Балин, у једном ни део крал.евине Пољ- писму које објављује скс ‘ ’ берлинска штампа.страШто се тиче питања ј Х у. е за последице које о престолу, оно ће ве ј р ат имати за еко „ ровајно бити решсно |И омску будућност Небрже него што се ми-' мачке сли. Готово је сигурно ј »д а ’л И немачки шода се неће изабрати не-. »инисти, пише Балин, ки члан старог пољ- М()Г у ма и најмање да ског племства, већ неки схвате каква ■ће будућаустријски надвојвода.« ИО ст чекати немачку ~ поморску трговину, ако пристаништа неприја-

НЕМАЧКД ШТАМПА

Париг. — Долазак русквх , 'ТЉСКИХ Држава буду За Јву затворена? '. . И^гледа да они не знају да ми немамо ни базе за угаљ, ни станице за снабдевање, нк пристаништа за опраи* ке бродова. Гу ћи Енглеску то би било савјЈшено. Али тукли ми њу, или тукла она нас, ми треба да предвидимо непоправиму пропаст ако се она реши да нам затвори сиоја пристаништа.« Балин закључује да би опасност за Немачку била мања да се није упустила у сумаренски рат.

делегата са Троцким у Брест Латовск езазвао је најра^ личнвје коментаре у немачкој; штампи. Незгвзсни социјалисте у »Лајпимер Фолксцајтунгт и даље оптужују анексвонистичке намере јункера као главни Ј)азлог за продужеи>е га - .-. сфорже рц« нотврђује да је извршен расцеп између социјалЕСтичке већвне и лвберала. Док се »Берлгн. Тагеблат« боји нових тешкоћа <'1'ранкфуртер Цајгуунг* »Манхенер Најесге Нахрихтен« и 'Т ерманвја' ио нова су посгали оптгчасте. »Дајче Цчјтунг« и Крајц цајгунг« удвојили су нападе па Килмана и похвал Хин-

БОЛИ. јЧКМ АВИ0Н

Апзон пгћ врши и сада мпо го дужноств. Он је охо војске. Он обвештава в о ј с к у, ш га се ради иза ватренг лвније, где - су амаласмани батервја, деаоа мувицчја, новв пу тови, фортификацвје в форта фикациски радови. Он показује аргвлерији куда да дејствује, в јавља јој да ли је шено дејстзо повољно. Лвион служа као борОено оружје; а можда ће је.иог дана и пошту да преноси. 0.1 чвни вели!с услуге картографија на фронту, која, само благодарећа њему, може да има правнлне податке. II ;и ли је то спе? Било би н суваше претенциозно тврдити да ј«сте. По француском лекару Шасену, авион Ои се могао упо требиги и за транс лорт рашеника. Као тосланвк, др. Шасен нпје хтео остати у Паризу гдс би на обали Сене имао мвого угоднији живот, већ је више волео да врши своју лекарску дужност на обали Мезе в Кне. Видећи из блига колико је врем. иа го* требно, док рањенвк дође у руке хнрурзгма, иа ма се е■акуацвја врголла што је мо гуће брже, а знајућн како је

у мно 1 ии случајевима помоћ потреОна што пре и за најкраће време, он је дошао на идеју да, за пренос извесних рал.еника, аутомобал замени авионом. Пугови су закрчени, а често и излокана, у близини фронта и аутомобал се креће успорено и с тешком муком. Поред тога, рупе и чагвљ око коловоза проузрокују трускаше а твме и болове код рааеникг. а у авиону свегд тога нема и о трускашу не може бити нв речи. Др. Шасен је, дакле, још пре неколико месеци извшао са гдејом о саиитетском авиову, који бл рањенике тешке и хигно потребите за хирурзима преносво у хируршке болн( 1 це, намештене 10—20 килолетара назад. Пдеја је у почетку примљена врло рђа»о. Пма људи који су увек ј>против ', непријатељи сваке но* ВЈне. А:ш то Др. Шасепа није могло зауставвти у раду. Он јс сам направио свој санитетски аваон, један биплан ?а два рзшенака, сдносио са дсојвм носилима, која су мал« ко уаучена у иреграде радж заклона од хладчоће. За 10 минута ааион пређе оно што