Narod

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Иарод“ излази свакога дана по поднс.

Штаипариј« се валази у Фр .Н! о вој у; ици *>Рој

Власник

КРСТА Љ. НИАЕТИТ

Рукописи сс нс враћгју.

Огласн п бслснпа' нлпла ћујV се по погодбм.

Редпкција је у улици Франковој бр. 20.

Главни уредпик Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Саопштавамо у целинв Де к.тарацију Одбора Српске Сопијалвствчке Партије у Пармгу. Она је један о« докумената, који сведочи, да Д Срба нема никакве разлвке у гледгшту {а народј о Уједи1теае, јер се гл-вне тачке Декларацвје потцуно подударај/ са схватањем свих странака. Ачализз, коју у 1кој врте социјалвсте као и мстгвација, која их доводи до овакоих гакључака, пот&че из њахове пдеолотије га коју ге сставља н>тма потпуна одговорност. Представници влада санезничких земаља, др жали су 2Г> јула 1У17. г. п. н. једну конференцију у ГГаризу, која је имала за циљ да прецизира општу политику Савезника према балканским земљама. Балкански народи били су толико пута предмет дипломатских трансак ција при чему су били жртвовани њихови највиталнији интереси. 36ог гога Одб р СрлскеСоцијалистичке Пар тије у Француској, ли шен могућности да буде представљен на ме'ђусавезничкој социјалисгичкој конференцији у Лондону, сматра за евој зад»так да пред ме^усавезничке социјалистичке нартије изнесесвоје рледиште о балканском питању, на које највише полажу социјалисти чке партије балканских земаља, очекујући да конференција, в е р н а прикципима Ингернационале, одлучи борбу за слободу, јединстиои независностбалканских народа. Овај задатак има за нас императиван карактер због држања соци јалистичких партија централних империја и Бугарске, које са својим већинашима воде освајачку политику и које, све, без икаквог одтучног протеста а у недостатку једне енер1 ичније акције, остављају одрешене руке ми лиларисгичком и империјалисл ичхом режиму својих земаља, режиму који према једном систему јасно пОСтављеном има за цил, истребљење нашега народа и оп)стошење наше зсм ље, како у освојеним терилоријама тако и он де где под аустрОугзрским господарством живи наш српско хрватско словеначки народ, Ово наше гледиште било је у главном глав-

ни принциг за акци>у не само срп ке социјалистичке паЈтије већ и свију других социјали стичких парија балканских земаЈл. Наше гледииге јеследе']\е : Одбор Српск^ Социјалистичке Парије налази да у капитлизму, творцу НеПОМИЈКИПИХ антагонизама вмеђу разних држава, , 1 -реба тражити на прво! ме сту, порскло крквих светских конфлиата. Он је тај који је ^ворио погодне еконоАке и политичке условсза садашњу ка гастрофу»д којих један од најксредниЈих и најосноЕ нијих узрока почива

најинтимније заједнице са другим народима, равноправно,према сво ме слободноме избору У другом случају; учинити немогућнимсвако освајање ма којој келикој сили ма под каквим изговсром који би сакривао жсљу да за господари територијама насгањеним страним народима, ни п д којом формом било аксксија, било провизорних или дефинитивнх окупација, било протектората. Поставља јући ове захтеве као неповредне принципе, као прву основу за праведну и т р а ј н у организацију Бзлкана, као једну и једину ссновицу за формирање Удружења Народа, онаквог каквоје могуће данас, ми свеча-

као закључак сви.г изолоеа них псстугтка. Питање Ае бити решено на конференцији пр: дсед ника министарстава. која ■ће се састатиидуће недеље.

милитаристичкој и и.^ Н о изјављујемо : перијалистичкој тежњк п * централних империја, Д а 6 а -’« а нски народи дапокоре и 5 ниште из ■’ 0пште ’ а на Р од коме 1 Н сне народе, нарочито ,и "1'ипадамо наоочи-

ЦРКВЕ У СРБИЈИ Француско штампарско књижарско уд^ужење издало је ових да а у Паризу једну врло интересанп-у ствар: »Ц јкве у Ср>ији', од Драгомира Петронијеваћа (на осмини, са 40 гравура и картом Србије, цена 5 франака). Многе срлске цркве из XII, XIII и XIV в*ка дтнас су у рушевинама. Како пишу фран цуски листевл, Г. ПетронијевкК је мајоорски ож вео њихову историју, њтхову прош лост и њихову арллектонску лепоту; и ове му мочографијг, које су врло савесно документоване и са много жквота у себи, прсдстављају јсдну лепу добит у погледу естетичком и историјском.

| продије. Тада су изби.т нс ред ј и та је радња, као и више других, силом заузста. Одмах је исзвана полиција. Јед( 1 ч официр, са голом сабљом у руци, наредио јс жандармима да пуцајц у гомилу. Жанддрми су ок. те ва.т а други јс)ан официр сам је пуцоо на светину. М 1)у манифестантима би ли су само жене и дсца. Две жсне су иогинулс а пчп је рањено.

ОПТУЖБЕ

оне на Балкану. Надах нут овом идејом, империјалистички имплигаристички режим цен тралних империја, водио је јсдну бруталну политику према гаро дима и деловима ниховом господарству погчињених народа, !ао и једну политиК) гре 7 сивну према освлим народима а нарсито према оним од којх су извесни делови из»кли Пдиховом господа|тв\И водили један сло(дан и независан живо' Укупно, дабисепиштио овај непосрни узрок садашњег та, овакав какав је дас. и на основу тога, г та вио један прчвод и трајан м и р, да се ггвориле и ссиг!ле повољне погодбе зра вилно развиће н>да на Истоку, Одбо|]>пске Соци ја л исти ч ка р тије у ФранцускоЈатра као неопходњо требну једну полшкх' организацију бн н ских народа премте дећа два постула' 1. Интегрално варење принцигга ва народа; 2. Спречавање (ог теритоЈ>ијалног ојања на Балкану 0Ј>ане ма коЈе великеге. У првом случај|>а во да народи буЈез тираније и ун\в и споља ; право да Су пишу у иациона|единицу са апсофм независнош-ћу; ј»о да у циљу осиг^.а њиховог реципа>г економског и по|чког разви^а, фор^ју

припадамо нарочи >, сматЈ>а свс погодбе, говоре и аранжмане Јкљ^чене тајно, и пот Псане тајно и против Новим принцима —као Шатавне и н постојећвте тиме и не обаЕезуј ; ове народе на ис п У1>:ње; да ако се не ствс )И ново стање с гвари Ксновано ца овим осномма, Балкан 'ће, да бг извршио историјскунужност и интелекталне потребе својихтарода, понова постаги као и у прош лости, фзорница крвавих конгјликата, јер ће његови народи Ј>вех гражити право за своју националну егзистен цију и борити се непрскидно за своје нраво националног уједкњења, као што је то у својој изјави од 22 јануаЈ>а 1917, рекао председник Вилзон никакве стабилности не може бити онде где се воља буни, ондегде нема нн мира духа нвг ссећања правде, слободс и права.

НЕРЕДИ ЗБОГ ШДИ Амстердам. — Један немачки војс.и б гунац испричао <е Холандскнм лиса о вима да је у Биру, у Вс стфалији. огромна гомила навглила на један магацин где се продаје маст. Управник мсгацина обја вио је да р:ба јошније сти гла и да нс маже бити

Париз. — Р1з Гурина јављају »Матену« : Маршал Хинденбург је јако незадовбљан током операција на италијанском фронгу и то своје незадовол/Ство јав но показује. Мађарски лист »Пе шти Орсаг« баца сву кривицу на Конрада фон Хецендорфа: »Шго царска војска, вели овај лист, није у Венецији и у Милану, то је зато што маршал Конј>зд ни је успео у равници Басано. Све су армије сад парализоване у покре а има због пропасти Конрадове комбинације. Он је сад тражио нова по јачања, али се Хинделбург одЈаекао какве но ве, велике сфгнзиве ) Италији«

0 д р ж а в и Афоризми Ст. Матијашевића

НОВА АКЦИЈА Париз. — > Екп дс Пари • пишс, да ћс последица по сланице председника Вилзо на бити всроватно у томе шгто ће народе Споразумп приволети да одрсдг своје ратне циљеве у ј*дној зс* јсдничкој изјчви, као што јс то билч идфа фрчнцуске владз око половинс дсцембра. Владе т Лондона и Ва шингтона вчше су биле за посебну иницијативу. Нсма сумње, данас ћс скуп савез ничких кабинета сматрати да је потоебно дати један заједнички манифест

Душсшаи дар, као и рођч њем стечгнозв--ње јесу подјед >а о неопрасдане, чим покушавају укратити прара ма ког Другог др 5 штзсног сталежа. Та<о је исто геоправдано и насртање сирстпње и веоправдане су њене тежње уг.рављене противу височанства друштвеног. Не иој ми се поносити сво ј«ш напретком ти, граа иеђу □раииа, кад нидим, да је међу твојом децом највећи број самоубијстава. Џ Обачно се на ада на привилегије, само д» се ство) е нове—себи самом.

Св 1 : је то слуЧајно-;т за поје динца, и ни једно нвје права з:счуга. Зашго да ле мрзети и оба ратн једно за љубав другог?

јединца. Ср дсеаековни је то појам, да пој-дчнац за љу бав опшгега тртба да пропсдне. Он ће пропасти само ако мора, или под равалом в е л и к и х, о п ш т и х, не • одољавих догађаја. (Лична пожртвовања, узвпшена и јунач ка, спадају такођер у овукатсгорију.) Ати д' ж ви једуж ност пазитв, дт нико ие гропадне и да не губа. Чдк п да не губи. Ако в;> хоћете државу да подл!нете од самих мртвих тела, ако В! хоћете отаџбвну да одржите на слбии ногЈма милијона незадовољникз, малих и великих зликоваца, онда ј» нисам ваш човек. Само је она држав1 истинита, поштена, поуздана и стална, где се може и сме радити п говоргти, рамеравати и изв"шивати све у најстрожем складу са прпродом. Нишга измиш љено, извртапо, лажно несме да се иоЈ1ви ни *з добре намере, а то ли из себичне. Пскушавате ли све то извграти, однећете можда тренутну, свакако сам ) привреаену победу, али вам она ништа неће помсћл. Правилан државли разаитак је немогућ, управо не дI се на замаслити да може блти супрот развитка поједаног; — то се ваљда може претп'стазити у теорија, може се докгзивати, и на основу :аврем‘.нвх и е{>емерних поцатака и доказати, са и за коном угврдлти, — али у исгвни само шкоди и упропашћава. Истина ће и вечна правда вреиеном све те лажи сборити, и обориће их неезо ставно, за навек. Јер се држава бсз казни никад нс даје одвојиги од прнроде човекоге.

Рођењем добивено право, то је проналазак негдашње (ко рисне или штетге) самовоље једногв; греимућства богаства стечена су об).чно лукавствов; д шевни д р и генијалг.ост стварају се под у ипајем оп ште човечанскнх и встор.ц скид узрока зн;ње заввси највише од друштгеиах услова у ужем смгслу; вредноћа од вгспитсња, искуства и ср га иЈма; карактер сд душевног рагватка, који је вгзан за телеснкм; плеиегите тежње (шго их 1 алаз: мо ч сто и у моралним пр( пализама), Ч) стота нашег срца, јесу првобатно стање свести, често на основу физвотошког склопа.

Никако се не сме дозволвти, да се > ривиЈ.егвј/ - , основане ка ма какпој душ< вној или телесн ј сдлици, на каквојпо вељи, глв на ма чему другом, ргзлакују по пргимућоввма, па да се тако једна узд»гне н д ссгалкма: нпр. оборити ; рисго: ра’ију ])ођења па на њено место поставити нпр. бо гас.во у кмању или анању. Ја н: могу замислнги раалвку измсђу -. едсног и дутевног света ни у том погледу; а на рочито не могу замислити да је ј'д н 'авршенији од другог: материјатни од вдеалног света вли обргтно. Међутим горњим разтикаиа покушава се сгв. р1ње сваких неприрод. нех одаоса. Али то значи ићи чак до прввалеговања појмова. А т> ће бити још нешто гсре од шљама протскције и скученогти б рократије у држ ви. То никако не сме да 6)Д“* Држав :и напрсдак нека гд? уи.рсдо са ирироднлм напретком грађана. Нла боље ргћа: нека се не одваја један од другог, — нека државни раз влтак не бива на уштрб по-

Јсдан сд највиших задата ка државе јесте ваградитв и сбезбедити подједнако саме резултате телесног и душевног разватка, а уједно гсотпомагати и све тежње к душевном ц телесном савршенству. II ту наступадруга једна битна улога државе, да подстрекавањем огржава трајаи н;предак. Јачање грађана је јачање државе. Ја бих предложао, да се за сад установи једна и. ва слимнтјска игра на модерној основл на којој ће се издавати три сјајне натраде: снази, лепоти и уму. Сваком подједнака награда, подједаака часг. Тиме ћете наградпти сваку одличносг, појавлла се она у гордом госпоствсном или скромном раднг.чком руву. Тиме Кете створити плем*ннту гордост и напредну понизност. Јер је најсавршеннја држава она, у којој су најздравији и иајпаметиијп људи. ,.Ви ћете ми можда одобрити све ове мисла, међутим, исказаћете н бојазан, да оне м/жга воде мргвзлу, јер заоргњују борбу, без које се не м> гу стварати друштвени гокрвти. У овом мишљењу има