Narod

*>К)Ј 16 1 .

СТР. 2 ' сш прввидне 1ствне, и ја :тато и?ћу пткуш .вати *а та обарам. Ја сам борСи у оп* ште протвван. Ако кажете »борба«, ја иећу вћи са ва-’ ма; ако кажете »утакмица«, бићу уз вгс. У борбу идем само онца, ако вападну мене ила вас. Рорба је протвву рђавих, а покрет може да бу де и без ње. II то је таздра вз, стваралачка промена, која похиже а не руши. II аао рушн, то ниј; право рушен.«, јер бива по стваралачком натоау чсвечанске љубави, а не из мржае. Свако рушеље, као псследипа борбг, мржша је и нло. Свако рушеше, да се подигие нешто велел.еаније, као резултат утакмице, сасвим је нешго друго, јер бива из чежае ка савршенству, а не из мржње. Резултат борбе је — ухек нова боЈЈба. То је досадаша тајна живота, — овог тешког, несношљивог, незадовољиог живота. Ид се нисте кренули у утакМ^цу, већ у борбу, у смрт, у мржњу и упропашћивахве. » Грагови су вам ааударали нечовештгом*. И ако сте добнли, нисте никад билн пот иуно задовољени, а још вам је добитак б-вао на рачун среће ваших ближших. Добил* сте привремено, и на крају сте ! убили, чссго све, свг, ви Грци, Рвмљани, Персвјанци, Мпварии и други, који сте их иаследипи, и ви, који ћс^е ове наследити. % Крајља је циљ сваког покрета спокојсгво. Оно је уједно н највеће задовол.ство, ако долази после корисног, часног, смишљеног покрета: уживање у прошлосги, у задобивеном успеху, — и м-р у будућности, — она слатка прекретнгца по задовол.еној чсжљл, на нрагу новог задовољног живота. 'Го је као у музвци. Иочегак води нескладу, иокрети цгговештавају не мир, борбу, док се не сиђе сг.ози, миру. 'Го јс нагон изједначавана. А ш <пе то бгва правнлно, сиретно. — Потребно је, да у држатнепокрете, који такођср нпсу ништа др, го него покрети живота, унесете што

Н А ГЈ Д _1

вгше од тсга сслада, да му буде резултаг спокојсТво, наше најввше дсбро, чему сви тежимо. Спокојство на прагу новог задовољног живбта, још вгћет напртка * А у том нмаће • се тим већег у пехз, ако ви, који управљате, будете што бољи.

ИЗ РУСИЈЕ Петрпград. — Агенција »Вестник« саолштава: Из Брест Литовска јављају, да је на првој седници делегата, Килман, председник немачке делегације, пошгојеизнсо главнефазе ранијих преговора додао : »Пошто савезничке владе нису до сзда дале никакав одговор, који се односи на преговоре о миру, то, изјава Четворног Споразума од 1.4. Децембра престаје да важи. Што се ти че руског предлога, да се седиште преговора пренесе у неку неутрал ну средину, тај прсдлог ценгралне државне не могу усвојити.« После Килмана, Чернин је изјавио да се преговори не могу пренсги у неку неугралну земл.у, пошто Је немогуће имати директну везу и потрсбне телеграфске анарате а и за то, што би онда било могућно агентима СпоразумЈ, да својим интригама озбиљно нарушавају прсговоре. Па крају седнице генерал Хофман, Чернин, Гасчев и Изет паша протестиовали су против напада, који је уЧинила руска влада против немачке више команде, у једном радиог|ламу. Тада Јс 'Гроцки тражио дг се седница прекинс, како би му се дало времена, да одгонори на еве раније изјћве. бре трупс Иашег Величан ства сар! са тслико с нергије ц којч 1.г, као ионо је Ваше Вел танстео б \а говолел > изјавши , осигура ти спокојство и слсбодко развиће Српском Народу. П е та р Одговор Иј' говог Ираљев ског Височанства Наслед ника Регента гласи-. Њ ег о во м Всличанству Краљу и Цару. Лонд^н, Веома сам захвалан Ва шем Велич шству на лепим жељама израженсм прилаком Пове Годоне, које су биле моћна утеха з \ Мене, Моју вој< ку и цео Мој на род. ДелеИи убеђење Вашег Величанства да дан коначне победе није далеко. Ја сам срећан што видзм, да Ваше Величанство гаји чврсту наду, на чему Му из свег срца благодарим, да ће победи Савезничке Створа у корист слободе, правде и спикојства донети Моме народу остварењг његових ираведнихнароднихтежњи. Александар

ЕНГЛЕСКА И СРБИЈА

1Вегово Ве.тчанство Ђор 1\е V Нраљ Енглеске, Цар Пндије ит.д. упутчо је о П(вој Години Краљу и На следн 1 ку Рсгенту ове де псше: ЈВеговом Величанству Краљу СрбаЈе. Солун На почетку Српске Нове Гсдине м о л и м Ваше Велччанство да прими Мо је иајсрдачније жеље за 11а шу среЈ<у и за успсх Ваше храбре вОЈСке. Ја се молим Богу, да подари да храбЈ>и нипори Савезничких Парода у]>одс брзим успоставља ■ њем Србије и да донесу Ва шем Нарсду слободу да, о безб(1>ен од сваког насрта ја и сваке непривде, разви ја свој национаМа живот. 7 )ор1јс, Краљ и Цар. ЈВеговом Краљевском Ви сочанству Наследнику Пре стола Србије. Солун. Гијим чврсту наду да ће Српска Нова Годана, к«ја

сада настаје, донети све успехе на бојном пољу хра брим трупама, које су т д командом Вашега Краљевского Височанства, да ћс опе заједно са (вајим бри тонским друговимч поћи нчпред ка новчм тбедама и да је близу дин, кад ће бчти нагрићте за свчја јунччка чожрп вовања срећним сстварењем њихових праведннх нарчдни .е тежњи ка слободи, чравдц снокојапву. Ђој 1,е, Крал, и Цар Одговор Њ-говог Величанстоа Краља гласи'ЈВеговом Величанству Краљу и Цару. Лчндон Весма дирнцт лепим жел>ама које ма је изразилч Ваше Велачанствч поводом Новг Године, Ја Му захеа љујем из свег срца, мглећи се Богу зчједно са Њим, да пчткрепи напоре Савезнич ких Војсака и обезбеди псбеду Пртоде, на којој хра-

ВШЗЈЛОС У СОЛУКУ Атина. — Г. Венизелое Те поћи у Солун у петак. Заједно са њим •ће допутовати г. г. Папанаетасију, Диаманти дис и Данглие. Он ће вероватно ссгатиуСолуну три д ) четири данч па ће се вратити у Ач\шу преко Ларисе, одакле намерава да на чини једш пут по старој Грчкој. ЗА СРБИЈУ Кррф. — .11. децембра пр. гчдинс одржчна је у велакчм амфипи ишру Сорбонс једна нова и импозантни манифестсција у част Ср бије а чод чредседништвом г. Рене-а Дуникч чланч Француске Академије, који је имао иоред себе и г. г, Перијеа, члана Ин-тшнута, Балдуена, Председнчка Америчке Поморске Лиге, затим посланика Белгије и Цвијићч чрофесора београд ског уцивсрзипгета; као и мноиичво других француских личности, пријатеља Србије. Пред многобројном чубликом, г. А./бер Моришни јс одржао сјијно чредчвање. о ф>ранцуској мчсији у Србији, о јунчштву срчске вчј. ке и о њенчм надчовечанским напорима Предавач »е у вшие махона бчч топло чоздрављен чљескањем. ( Пресбиро .)

идаоворниуредрцк^^рЗТ^?. ГОПГЈх

БЕЛГИЈСКА ВРЛИНА Р*м. — Граф *с Бро’ вчл, досада 1 Л 11 ,и белгијскв мине стар пргдседник, упутео је преко листа »Епоке« пгслгнацу италијанскои нзроду. У посланици се каже, да су краљ н длад?, већајући ио ћу взмеђу 2. и 3. адтуста 1914. год., бвЛи С10ТНИ опасноетц и губвта«а, којвма св и^Лаже Белгија Предаиђ 1 јуКа све о»о, ипак сС нвсу устручавали на једнога моменга, дапосгупе овако као што су поступили, јер, кад се ради о части ■ слсбоди, ви један БелгијаШц ие узш.че.

ЗдТим нас аољ»: »Када сам; 4. августа ИН4, год. рекао са трг бл е у парламенту: »Ми мож-мо бити цобеће-и, али нећемо Д 1 будемо робови«, из ртзио свм осећаше, које је о буз. 1 мало саа>ота Бешијанца. После 40 месеци невоље, или боље мучеништаа, ми се осе ћамо још јач», још одлучнијг, н го првих д)на р тж Свом свтјои енергијом, потпуно све сни себе самих, погучујемо ( в :ма својим пријатељима: >3а Бога р дите вао и ми, мислите као и ми, па ћемо, сви у једвњ*ни, кобедити и осигурати будућнотт света и сло боду«. Допесник »Епоке*, 10Јиса општгва ову пасланицу, имао ј: д жи ра г вор са Вандервелдом, који му је казао: »ако се закључи мир на основу !Одн-тах предлога у Бре.тЈ1итовт>у, Бе гзја ће добити п>ивндчу незаваснотт, Игалаја Ке морати на ув:к гапус тити сваку наду >а потп/) о ндциснално уједињење, а немачки ће паигерманиззм ослободии руске редолуцијепошто је обесчасги, и у целсмсве^у од слободе и демокрациј: оС1аћ: само I еча «. Ва 1Ј дерв;лд је засључио, обраћајући се у нме белгијских соц!Јалиста итал јшским социјалистима, овим ; е чимв: »Данашњз м «р значао би триумф ивпер јализм«. Суграшњи

м-)р, асо народи уст]) ју, до 1

пости, к<Л ј<*- борећи секао доброабљви: ни за славу, ни 33 ЧРИСВ ‘ 31 ОТЛИЧЈЗ НРГО из Ч..СГЈГ у»< рења, и правећи легспддрне бравуре, тсшко раЊ гн 1914 годс.не, још се леод л>ут, X ран*. Најста

чи

рија двојипа била су непрекидно у линијс.

Тешко је и претешко то било једној милостивој, нежној и мекоЈ - српској матервнској душн. Преиук о је срце у матерг. Бот нек је I рости. Нашим друговима Светозару, Д,р гољубу и Лици наше саучегпће у т^зи.

ЗВАНПНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ ЦмИНИКЕ Ништд в жцје пре:о ноћ, осим доста ж»ве ванонаде у А зку, измеђ ТираиДолеа. Број здро^Ј>еника, које су Французи заЈнбили, јучераш њам пспадом у области Бадонвилијеа,! фелази чегрдесег са једним (фициром. Извеш'ај од 23 сата. — Слаб; артиле|)ијска активног на целом фронту У области исгочнЈод Ссн Дие један н^ријатељски испад н; мзње француске пбожаје потпуноје пропго. ИК>чна Војска. ДостЈ жива артилеријска активгФст т сбс стрне у 1 л>ј чу Ц ( 1 .е. Насрпском фронту одбЈиене су бугарске патрле. ЕНГАЕСКИ КОМИНИКЕ Одбили смо јидлн јак /епријатељсии напад

_Ревероисточно од

неће цобед/ Слобсд:«.

д*мокрац»Је и

мантјера. Ми смо

Ар из-

ЗАХВАЛНОСТ Душан БлагојевИ\ типогра(Ј) сматра за св> ју моралну дужностра изјави најус|)днију 3 :хвалност г. Др. Марпну лекару, милосрднимсестрама и болничарша на предусретљивсеги, нези и особитој пакњи која му је указивана за време тешког дзомесечног боловања у VII резервној француској болници, (III дивизион).

ЧИТУЉА ЛеДсс, 1 јула ) 917 умрла је код своје куће у Србији Љуба хена наш<г старог и уваже ог пријатеља Јевте Иванов.Ља вз Бзпин?, срез ј;* сеничкв, очруг смедегевски, а мдјка напшх другова и прпјатеља Снетозарз, Дратљуба в Светолик?, Мати, која је своју децу ■аспитавала у старинском шума»инс ом понссу, донигела је била да види своју з«мљу поробљену и да, тугујућв у самсћч, стрепи да > и ће јој се икада вратити четири дргга сћна, што вх је на 1 ојсну опремила. Али није се убзјала. 1аман се навршавала година од »елдког повлачења, почеткои октобра ШО, меаимац аен и чиха Јевтин, а иаш млађи друг в црдјатвљ, Чедомар Ивавоввћ, сгудент 1 Р а В1 , ј в да ( од Цвјсимаатичнвјдх и жђу другомма једаи од најпељенлји < у ц?лој,.у нмер>в , тетркој Овладинв. поГ( н/о је јувачкц на Чукама као резер. пешадески по)поручник. Старијв, Светолж- Лица II ■ансвић, свршени техничар и бввши председник У, И в рз и тетске Бадикалне Омладине првмер чествтости ц исправ

вршили један испад ссверно од Арм нтј , а, разорили заклоие и д >вели нешто заробље ника. Фронт у Палестини. — И поред р-ћавог времена наши авиони су бо.чбфдовали аеродром у Јеисену, станицу у Амант и железничку пругуза Хеџес. Два наша аларата нема. —

Знатна активност патрола на јерусалимском сектору. Извршили смо један испад у село Мукмас и довели заробљеника. Слична акгивност и на обалском секгору источно и сеаерно од Јафе. ИТДЛИЈАНСНИ КОМИНИКЕ У области брега Асолоне, јуче ујутру, нспријатељ је јако.м концентрисаном ватром и покушајима противнапада држао на опрезу наше трупе у линиЈама које смо прошле но^ћи повољно исправили. После подне ситуација је постала нормална. На источном сектору висоравни Азјаго и на делу брега Солароло активносг извидница и честоартилеријско бомбардовање. Источно од Капозилс у но-ћ 1. јануара одбијен је нов напад на наше положаје. Преко дана јуче активност обе артилерије се проширила на целу обалску зону. Осетна ваздушна активносг на цслом фронту. Енглески авијатичари су оборили 5 непријатељска авиона у области Бацола а наши пилоти један и наша артилерија један.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПТРОГРАД, — Лењин је отгутовчо из Петрограда. 0> ће вероватно отпу тсваш у Штоксолм да се на$ео 11 еиоразуме са немач ким иаустријским соц 1 па листша. ЛОЦОН. — У току седнице д уторника пуномоћници ј>уско-немачки у ка чслуаЈ уевојили дх се из врши евакучција окучира них а.тсши. Али су дете гчти 1 ,е.мачки изјивили да По.ћсц у то не треба рачунат, г.ошто она еише нс иртада Русији. Троцка је чрцчестоваа. Седница је чреклшупш. — Сушрадин је немачии де.тегат Хофман изјавио да је он сада чро тиван евакуацијц Курлан дчје, Липтани>е,Рчгеи ба.г тичкчх острва. ЖЕНЕВА. — Из Беча јављају да је влада решила да мобилише младиће, који имају тек 17 г;одина. РИМ. »Кориере дела Свра« јавља из Ци|>иха: Г. Бра-ћано, прсдседник румунске влоде одбио ЈС понуду за взсебни мир, иоји му је учинио лавов. ГОКХОДМ. — Из Пе^рограда телег

гра.фи-

шу да је тамо откривена нова завера против народних комесара. РИМ. — »Кчриере д‘ Иша:п 1 ја> јавља: ма-ђарека војска и јачно мишљење покушавоју да се чрочшве шиљању мађарских пукоеа нч заиадни фрчнш. Ал I се Претпоставља да ће овај чок/кчп, као и тулики други, бити угушени цоревом нарсдбом, која ке о<Џедити нукове за фронт у ФранЦ1ЈСК01, ЛОИДОН. — и Нова Слободна Преса « признајс, да је од почетка рита, на румунском и итс.тјанском фронту чрешло у еавезничку аојску више од 120 000 људа. ЛОНДОН. — У пар ламенту је изјавио сер Гсде, министар народне службе: »Британска флота је до октобра 1417 повсћала ефектив на 400 људи. Британска војска има данас четири милиона људи а може се попеги до седам и по милиона. Потребно јс одмах позвати још ^О до 450 хиљада људи.«

Шташааршја, АКУАРОНИ