Narod

БР. 1Г.1.

СОЛУН ПОНЕЦ СЉдК Н . ЈАНУА Р 1Н1о. ГОД.

ГОЦИНА И

БРОЈ 10 ЖПТА

„Народ“ излази свакога дана по поднс.

Штампаррја се налази у Фран овој улици број 2с,

Власник КРСТА А. МИЛЕТИТ

Рукописи се нс вракају. Огласи н белсшкс иаплп•кују сс по погодби. Редњција јс у улици Франкоиој бр. 20 .

Главни урсдпик Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Бтгари ! Рјнјвијв

Три или четири дана ] послс објаве рата Ау- 1 сстрији, Румуни супре- 1 трпели огроман пораз . код Туртукаја. Они су ; били жртва свпје неувиђавности, због којс 1 су као кекакву гаран- . тију сматрали и речи Радославова. Али да се не враћамо на ово. Оно што је важно, то је на- ( чин којим сусеБугари борили. Мени је један потпоручник причао нсвероватне ствари. Ј:е дан од његових људи. који је у борби заробљен као рањен, појавио сс затим изнад непријатељских ровона, употребљен као страшило. с Њсга су ужасно онаказили, изв 'дили му очи, одсекли му нос и уши, а по ранама на глави види се да су хтели да га скалпирају. Из причања других официра види се, да су се слични случајеви дешавали много пута. Видели су, наиме, румун ске заробљепике, који су пуштани пошто им је одсечепа десна рука. Ва време повлачења из Добруџе и бугарско цивилно станозништво прав^ло је чуда и поко ре. Премд сведоџбамавсродостојних лица, бугарске же]ге излазиле су из села, ишле као хи јене да траже рањенике и из великих лонаца посипали ове несре-ћнике кључалом водом. Дунав је проносио масу лешева, на којима се могли видети, осим рана од шрапнела и граната, трагови гнус них онакажења: касграције, дерања коже и других монструозно сти. 'Ги су ме ужаси натерали да направимједну личну анкету, која ми је по хиљаду пута све то поново потврдила. У причању сељака и војника, које сам по болницама кспитивао, налазе сс истидетаљи, исти изрази, исти трагични и искрени акценат. Више се не може сумњати и човск мора у све то да всрује. У осталом,како дасе сумња код оноликог цинизма у бугарским новинама? Кад су Руси, наравно прерано, послали били будуће гувернере за вароши које'ће се тсх освојити, испало јс да су и они заробљени са.неким деловима војске. Бугарске новине су се јако

радовале, што су они нс:рећни чиновници натерани да чисте у лице у оним местима, која су имала доћи под њихову несуЈзену управу. Натерати високе личнОсти на овакав ред то је нсронизам. Прелазим преко серије разнога ругла из Овога рата, као што су убиства, силовања, пљачкање, паљевина; поменућу само то, да је само у сеоцету Сојму, близу Адександрије, силовано и исечено, пред лицем родител.з, шгст девојчица, свих шест испод девет година. Да пређем на окупацију Букурешта. Ту сам био очевидац хиљаде скандалозних сцена, које су изводили поданици Фердинанда ]\обур га. 'Героризирали су читаве квартове вароши. Одлазили су код поје динаца, претили им оружјем и пзнуђавали новац и накит. У б и л и су жепу на сред улице, зато шго није хтела да се покори тим криминалним нарефењима. Првих да на радње су страдале. Официри су безочно улазили, говорили високим тоном, узимали обућу, штофове, луксузне предмете, чак и мирисе, причали о ре квизицији и нису плаћали ништа. Због гужба, које су се подигле са свију страна, Немци су, треба право говорити, рсшили дз заведу ред. Они су стреља ли тројицу својих са везиика, зато што су у јсдном прсдграђу извршили убиство. Али ово ипак није спречило о бест и насиља солдате ске, бар по усамљени јим крајевима. За пример наводим ове две анекдотс: Једно вече, шетајући се око шест сати. чуо сам крике иза себе. 0 кренуо сам се и видео две страшно узбуђене жене. Рекле су ми, да су им отете њихове ручне торбице. У исто време [една униформа брзо је ишчезла за угао улице. Док су оне по мом савету отишлс да псзову подофицира из немачке полиције, - који 1е припадао ланд штурму, био стар и дс бео и тешко се кретао Ја сам лично пошјо за кривцем. Наишао сам на њега на неких пет

стотина метара одатле. (Јн је протествовао, млатарао песницама, претио оружјсм и у зло доба дошла је и патрола. У војној полицији је нарећено, да бугареки официр, то је официр био, врати отете ствари и да, о чуда. одаежи пегнајест дана затвора. Друга авантура се догодида госпођи једног отменогдипломате. Она је већ била заспала, кад је око поно^ћи пробуди звук звонцета. Чула је говор у ходнику, зазвонила. Собарица јој је саопштила, да је дошао један бугарски војник и иште једну балску хаљину. Госпођа је наредила да му каж_ да идс, али он је силом ушао и објаснивши го спођи: да се рзди занимања са својим пријатељима хоћс да преруши, пришао [е орману, изабрао једну хаљину, скинуо униформу и почео да се пресвлачи. Наравно. дошли су момци и избацили безобразника. Заустављам се на ово нсколико факата, које н'с класификујем, али који ипак јасно показу' ју и овако на дохват, да на Балкану има један народ, који не само није још дошао до једне пристојне културе, него који је потпуно варварски и дивљачки. БУ1ДТ ПАРИЗА Укупан 6уџет за 1917бчо јс Ш 1 > ! 1 : 1 .)> нака , у ричунавиш и општипске 6онове. Буџет за 191Н попео се на ~>Н8,о<>у.298 фра нака. Он премаша, дакле, прсшлогвдишњи буцет за АККМилиона у омруглој ци фри. У главном, поаекан је у ове три групе: дуг (42 милиона), јиана иомок (29 мџлиони), угаљ (11 мииг оиа). ЖЕ1ВА У УРУГВДЈУ Рил. — Псслакство Уруг вај 1 саопшгавв: Жетва у У^утвају јг ове године достигла оиО.ООО тона. Хектолитар жита најбол>е врсте премлшио је »0 килрграма. Цео иишак који не треба Уру: вају, споразум је закупзр за себе. НАШИ ЗАХТЕВИ Крф. — На југословенском митингу у Жене ви донета је ова резолуција: Аустријанци су објавили да је р т ска демокрагија стварно одустала од принципа права малих марода на националну сувереност. Ми смо исто тако при-

мили к знању и декларације руских народних комесара. Срби, Хрва ти и Словенци; емигранти из Аустроугар ске, поздравили с.у с одушевљењем руску револуцију, јер је оиа прокламовала принциаслободс свих народз. Они не могу усвоји ти да би руска демокрагија пристала чак и на делимично одустајање од тога принципа и не би могли раз) мети да руска демократија допусти Аустрији да у својој земљи гази принципе које је Русија усвојила. У том случају разочардни Словени по стали би понова робови немачкога милитаризма и ускоро би их аустро немачка солдатеека употребљавала за угушивање слободе рускога народа. Југословенн траже своју слободу и не верују да има исгинских руеких револуционара кој« би издали демо кратске тсжње наше потлачене народне мисли. Немогућно је да руска револуција пристане, да помаже аустро-немачки план којим се хоће да одрже раније анексије и да усвоји и употреб љује аустро иемачке со физме у намери, да преда забораву свирепе злочине који су почи њени у току рата. Наш се народ борио са сви ма савезницима за сло* боду народа и тш јед нако верује да ће руски народ имати то лико племенитосТи ду ше да се ст.-ви на страну, у овој борби, нашега народа који, и п о р е д претрпљенихстрадоња хоће да настави борбу до краја а за победу права и правде. (Пресбиро.)

појачају прои.зводњу главних животних на мирница. Кљшие имаспецијално да се занима пррдукцијом ратарском у €■. всраој Африци и ко

лонијама; Компер-Морел кулгуром жита и виниградарством у метрополи; Ле Рузик млекарством, продукцијом воћа, поврћа и сточне хране у метрополи.

ПУКОВСКА СЛАВА

ПОДЗЕМНИ АНГАРИ ЛошОн. — Да ба иабегдв, Д 1 ем гвглеска гвијатвчарц увиштавају апгаре, Ц'ДЦИ су иочелн да.рр в: подземне де р дроие у дементу. Према >Еко Белж« ова а.гари су у ве^икој дубини и сп -јенн су са површином јед ном 1осом 1а ерајом. АвЈатпчари споје моторе отављвј/ у крвЈање под асмљом и издазе тако ва I сог под.вмља кроз све коае галс* рије. На гивратку апгратм се спуштају при улазу у- галери је < дакче Ј.ако силвзе у ангаре.

РАД НА ПРИВРЕДИ Париз. — Посланици Козние, КомперМ.)ре.1 и Ле Рузик посгављени су за нарочите комесаре за ргрикултуру, са зздатком да разпију и

Госпсђа МарселТинаир написата је у »Реви'де Де Мопд« сериј/ вр .о интерегантнвх сгвари из Солуна и са ма<едоаслог фроцта. Ту се н» доста места говори и о Србица, и то. јн'к са особит д пажњом и са нарочитзм сампати јама. Ле»иа од с вдј и »^ој» I скљјчвво о нама гоаори, то је оаа што је ми данас доносим -. ♦ Данас српски пешачки пук нма своју свеТлОПЈму у част свога патрона Стевава СавђелиГа. дтнас је пуковс<а слгв 1 . На ову свечаност, ва К< јој Је бнло сзсга нетолнко жеза, били су добри д» и мене позову, са савезничтм гешралима Сарај-м, Мџлном, Бојоввћем и грчкпм генералом Москс пулосом. Пук, са застЈВОм и музвком, ааузи.м з три стране пољане. Чим су генерали сишли с кола, по.здравила нс ј; мгр:ељеза и српска хпмна. Они се пењу уз мали нагиб, : раћени својом свитом, и стају позади олтара. II церемонија отиочиае. Слав!францускнзн^чи »гло ар . II заиста д»нашњт војничка свечаност је једна глорлфикација. Већ вековима свака сриска иоррдица лразнује одређенога дага онога свеца, к: га је изабрала за сд.сгд до маћег иатрсна и к<ци ј; уцгк члсго иациоиални светдц. Ирема ов.ј :р дчцајм, све корпорзцаје, свз српткв гукови вма у сеога патрона релт гиоз ; ио: и војзцчког, узст» г вз лсг-нд; или гз историје, а ко га ира.пују са велпким пвјететом и аеликодг голшом. П 1 рон т у .а је херој Стсван Синђелић, који се са три хмљаде људт борио проТав осамдетет хвљ да Т,рзка Курш: д пашаних и који је учвтпо д» одлети у ваздух нашка цк. 1 ад 'да, 15 мајт 18о9, р:.става»ша са животом, па м А тввм те.тима својах посгедњ х всјнир, ведиди број непрцј^теља и себе сансга. Спгва, кој« је пакен овоме херој/, има врло р*злвчит програм: слуљба божј|, гс вор к< мандантов, банкег, гимнаствчка всжбања, песме н и:ре. 1 о подсећа на јелтнеке игре га њихсв»м атлегпмз, свара чима и хоровим?. Ш о се мене твче, т» ј ми је призор до нео не'ш'о ср-дњсвекошо ва тгшкн; заборсвзла сам маке до> е<е певааже и класвку, и взгл>Д’ЛО ми је као дт пре жввљујем квкву енвзоду ив нашвх јунач-лх. песама, Верска церемонија је »р;.о ле:,а Три цоца црдступише,

гресјајући се у величанственим бојама. Једчоме је одежда од крем сввле са плвввм цветовима, друта је од жутог злата, а трећн личи на шаро и цвет љубичвце, ппрзки кадтфени цвет, која се тамно прелвва. Свештеницл су усп} ављпш норсд стола и њихова достојанствена псалмодпја пење се сблачнОм небу, кроз које по који пуг ироснјава сунце; хор рђавпх п.ассваодгЈвтра.потављајући сво је »помалуј«. СрбиЈЈ ј-ца у овим гласовима. Она тражи саучешће и помок у мистериозие Счле, која мора сва бити мллосрђе и правда. Затлм дођоше још тра човека и стадоше наспрам по:к)Вл : комаидант пука, најстарији подо'1'ицер и н јстарија' војнвк. Један вн свештеник пружа округао х;;еб којл они прахттају встсвремено в окрећу га лагано, лагано, и којн најз:д псбожно љуСе, пр/ Клањајућ: г:аве. Него ми рече: »То је један врло стари обред, који је иосгојао још кгд је Србија била незнабожачка. Он се одржао к( оз вексве и пренго се и у хрвшћански кудт.« Без сумње, причешћввање хлебом то је символ народнсг братства, слога људи исте крви кроз обожав>ње матервнске земље у чистој пшеници, првој и главној расној хран и . Дввна церемонија, ксја иггледа ј.ш велвчанственија у ове данв искушења и ц-ра у срце. II Хрзстос ;е, пре него што је понео свој крст, хтео Д 1 »подели хлеб« са онима које је в лео. Србија је већ презЈла своје Страдаае; опа 'е већ понела свој крст бола, п ла жуч и с, рћс, позна а горчину издаје. Њене патње ј ш нису скршенс. Пред послсдњу жртву и победу, она јоШ једакпут ириређује Тајну Вечеру и, ломећи хлеб, посведочзва заједнвцу свлх свсјкх синова. У свој >ј оабиљној и неиспољеној рздоств, иа овоме туђе.м тлу, ока потврђује своје непобедл.иво уздањ-, јер народл заслужују да живе кад се це боје с.мрти, и њлма ће се ускоро, јодити всћ сувце Васкрса. Служба се завршаВа поменом мршимзлпоред једнога обглиска окићеног заставама. Један офецир кабраја славне м тв* овсга пукв. Псзива њвX'ве другове, који су клекнули по трави, да се увек сећгју оаих која су кости своје оставити ио г* дурама и сне (оаима прнсгорским и албвнскчм, и да се моле Б'гу <а вечнт полсј ни>0В5 дуп е Зашм је пред генералима