Narod

6Р. 172.

СОЛУН ПЕТАК 19. ЈАНУАР 1918 ГОД.

ГОДИНАИ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази спакога дана по подне.

Шгампарија се иалази у Фрзвковој улици број 20.

Власннк НРСТА Љ. МИЈ1ЕТИТ

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке •ћују сс по погодби.

напла-

Редакција је у улици Франковој б[>. 20.

Главшт уредиик Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

НЕМАЧКА ДРАМА"

Поред кризе у исхрани, и Аустрија и Немачка трпс и кризу, и то врло озбиљну и вр ло велику, у угљу и у транепортним средствима. То взгледа невероватно, ннрочито кад је реч о Немачкој, која ]е пре [)ата имала угља у изобиљу и тиме стварала велику надмоТност својој индустрији, и која има најразгранатију желевничку мрежу, али је то ипак истина, несумњива и необорива. У осталом, ту је статистика и она то показује најречитије. У 1913 Немачка Је до 5ила из својих рудника 190 милиона тона камсног угља; у 1914, добивши завојевањем и доста ту'1}их обларти, имала је 240 милиона тона; у 1915, ме^ђутим, укупно је имала 145 ми лиона тона. У 1916 и 1917 опадање производње угља продужило се до те мере, да га ни у једној вароши тако ре ћи није ни било у авхусту 1917. Штојенајглавније, ни онолико колико се имало, није се могло, пред помолом зиме, да дотури, јер се исто тако оскудевало л г храни, и због тога се најве^ћим делом превла чио кромпир и нешто дома ћег огрева. Но како је жетва кромпира подбацила за читаву трећину испод обичне, то се незгодно одазивало и на целокупну радиност, и следствено, [)едуцирана и иродукција кокса, услед чега је индуотрија још више трпела, нарочито металургија. Сва индустјжска предузећа дужна су била да објаве и образложе својс потрсбе, те им се редуци|)ао утрошак угља подједнако; у варошима потрошња угљеног гаса за осветљење |)едуцирана је према потрошњи у 1910 за 80 од сто, а тако исто и за сва моторна предузсћа, па чак и кад раде за шцЈОдну одбрану; гас се за приватне куће обуставља 13 сати дневно; радње се држе оI твоЈ)сне од 9 до 5 поI сле подне, позоришта I и 6 оскопи од 7 до 10; I експресни и брзи воI зови су обустављени, а I ГЈ)ејање вагона спуштеI но :;а 10 степени. Сви I су оии податци из неI мачких листова, специ I јално из лФранкфуртер

Цајтунг« и ^Келнише Цајтунг« из октобра и новембра прошле године. А крајем септембра, баварски министар војни изјавио је у баварском парламенту, да тЈЈеба позвати становништво »да се помири са лишењем и огрева и осветљења и исхЈ>ане«, јер се не може да изведе потпуно снабдевање. Немаштина у угљу још је несноснија у Аустри ји. Главне индустриске гране потпуно су уби јене. У Бечу, Грацу и Пешги фабЈЖке гаса морале су дц се аатворе. Бечки листови, нарочито »Најес Винер Журнад«, већ одавно пишу о опасности од беспослице, која мора наступити због оскудице у храни и гориву, следствено због обустављања рада у многим фабрикама. Тешкоћа у снабдева њу угљем, поред тога шго је његова производња и сувише опала због силне сскудице у радницимз и због њихове р-ђаве исхране, на ступа и због кризе у превозу. Немачка у ис тини трпи већ толико време озбиљну кризу на својим железницама. »Криза у угљујеикри за превоза, изјавио је у Рајхстагу један члан владе. ДЈљкавне железнице су у врло рђавом стању, јер је војна управа отела персонал за своје послове, а машине и материјал искварили се од силне употребе тако, да су потребне много веће оправке него у време мира.« Криза се, према овом званичном признању, повећала због оскудице у радној снази и због неинтелигенције са којом је војна команда експлоатисала железницу, а тиме се парализовао цео унутрашњи живот. Д1>угим речима, и у исхрани, и у угљу, и у ПЈ>евозу криза се појављује у првом реду због гога, што, услед превелике употребе људ ства за чисто војничке послове, наступа оску дица у Ј>адној снази. То Немци још званично неће да пЈЖЗнају, а у Аустрији је министар војни јавно изјавио: »Радници могу да свршавају само редуциЈ>ани посао, због велике изнурености и премо-

рености која је дошла од нсдовољне исхране; на уштрб осталог становништва, требало би их боље храиити, ако се бар делимично хоћс да реши криза у угљу.« Нема хлеба, нема угља, нсма огрева, нема осветљења, нема зараде за немобилисано становништво. То је, у главном, слика унутрашњег стања у централиим државама, за сада још бледа али она сваког дана добија све више акцента и све више црне боје. А послсдице се већ помаљају. У Не мачкој, ових дана први пут, истина, али зато је баш каЈ>актеристично — дискутује се о елособности Хинденбурга и Лудендорфа; идоли наЈЈОдног фетишизма почињу да се кдате. У Аустрији поред народносних покрета дошао је и обимни штрајк, који се још шири и потреса из темеља целу монархију. Продужити рат и иза идуће јссени то би за Немце, и у моралном и у материјалном погледу било потпуно немогу'ће. Нсмачки генералштаб свестан је тога, па заго напреже сада још последњу снагу и припрема највеће напоре, али ће најскорије вре.ме показати да им је то лабудова песма, СВЕИ0Ђ ПАДА Париз. — Свемок немачке војне комннде, која је полагано ннгомилавала мрж њу код счротних класа, сада век изазива и негодовање, иосредно или непо средно. Према обавсште њима која су апсолутно сигурна, у Нсмачкој, што је нарочпто значајно,ства рају се удружења младака од осамнајест година до двадесет три, чији чланови полажу заклетву да никад неке носити никаква

буде да осигурамо немачкој царевини проширење њених поседа. Али нопе немачке тсриторије треба да буду стварно немачке и зато трсба потпомагати исељзвање становништва са тих територија.« У другом делу истог мемоара немачка влада истиче потребу да се анектира Лонгви иБрие. Посланик Хазе тврди да је овај мемоар израдио бивши канцелвр Михаелис. Ово откриће доказу је да је анексионизам званична формула немачке владе, ИЗ РУСИЈЕ Петроград. — Максималисгички коминике саопштава да је 10 јануара било отварање тЈ>еће с е с и ј е Совјета радника и сељака из целе Русије, у присуству преставника мећународног револуционарногсоцијализма.Му- зика петроградског гарнизона свиЈ>ала је »Мар сељезусс. После тога почели су говори. Први је гово1 >ио Швеђанин Рајнстан а за њим Американац Ујилемс. Комесар Троцки дрх^ао је један говор о »циљевима којима тежи братска сарадња прсставника [>еволуционарних социјалиста свих народа«. Број преставника на овом састанку био је далеко већи него у ранијим сесијама. У току седнице дебатовало се о свима питањима а нарочито о питању о миру и о питању о правима народности, Штокхолм. — Ситуација у Финској погоршана је. Маргнци прете да ће бомбардовати Хелзингсфорс. Петроград. — Украјпнска делегација у Брест Литовску тражила је продужење од 5

војничка одличја. ЈЕДН0 0ТКРИЋЕ Цијшх. — У главној комисији Рајхстага социјалистички посланик Хазе прочитао је један мемоар, који је немачка влада упутила бечкој влади, а односи се на источна питања. Према »форверцу« у овом мемоару се изјављује да је за Немачку узрок рату био оскуди ца у територији за њену тЈ>говачку експанзију и њена колонизација. »Наш циљ, вели се у том документу, треба да

дана нре него што се одлучи одлагање преговора. Немци су то одбили са изјавом да, кад украјински делегати нису присутви на истеку десет дана најпре утврђених, овда се онв сматрају као слободни од сваке обавезе према Русији, што се тиче продужења преговора. Разве странке Совјета и даље дискутују патање о усвајању вемачких услова за засебан мир. Сутра ће наставнти даскусију у пуној седннци. У круговама бољшевика настао је расцеп, јер се в*ћина изразила проткв немачких услова. Сам Троцки кзјаснио се протав Чичерина, сматрајући ситуацију као трагичиу. Парнз. — Јашљају из Пе

трограда; Према једној вести из Одесе румунска и козачка одељења разоружала су гарнизон у Увгени и ухапсила чланове месног Совјета. Узевши тако уораву у поменутом месту, ЈШН 0 МИРУ Париз. — Јављају из Токиа: Виконт Мотоно изложио је у горњем дому положај владе у питању мира и изјавио, да он не ве}>ује да је дошао одлучан тренутак да се отпочну преговори. Јапан "ће наставити да чини све напоре у својој сарадњи. Он ће и даље лојално указивати Савезницима сваку могућну материјалну помоћ.

САВЕТ ЗА НАБАВКЕ Париз. — У уторак је отворен савезничка савет за војне и економске набавке. Овај савет састајаће се једанпут или двапут месечно у Паризу или у Лондону. Он ће испитивати све предлоге, које ће им нодаосити савезнкчке владе за куповине у Сједањеним Државама и у неутралшм држава.ма свих производа потребних за Савезнике. Ове разне тражње куповгне проучаваће м један специјални савет. ТР0ЦКИ И ЛИБКНЕХТ Базел. — У току преговора у Брест Литовску Троцки >е тражио да се ослободе ухашиени социјалисти у Немачкој. Нарочито је истакао захтев да се пусти Либкнехт, тражеки да и он учествује у нрегсворима.

Еиж »П 1 ии

Пре рата Еенглеска је, посвсћујући се најаећим делом тртовини и индустрнји, мапо занемарила обраду своје земље. Земља је била остављема, а агрвкултура стављена у позад шу. Видећи да у појачању и обнова земљорадње лежи најпростије и најсигурније решене проблема исхране, манистар земљорадње је то бацно прошле зиме енергачно као паролу. Листсва су грнхватили и почели да чине апел на жене, те да опе вз дужаости према отаџбини замене људе на земљорадвичким пословима. Зидови су били прекривени објавама са апелима ов; врсте. На једној таквој објави, витка, млада жена, у краткој сукњи, даје зоб кобили, поред кој? стоји мало ждребе, и говори љубазно и са осмехом; »Помозите да се побгди. Потребно је десет хиљада жена за землорадничку армију. Упишите се.« Од тада цела сеземљасамо томе одала. На све стране само се могло ввдети крчење, орањг, сетва, влачење. Резултат ове грозничаве активнссти био је тај, да је Лојд Џорџ у авг;сту 1917 јавно саопштао, како је за неколико мес ци обрађепо још ми леон дана ораће земљг, са ксје ће се добити сдприлвке три до четири милиона тона жита, зоби, ражи и кромпвра. »У 1918, додао је министар, обрадиће се, надам се, три милиона дана срања и тада ћемо, без икаквог увоза са стране, вмати са своје соп ствене земље хране у взобиљу.* Г. нерал ове женске земљорадничке Армије то је мис Талбот, која управља чита вгм одсеком у одељењу зг прокЗЈОдњу у мвнистарству гсмљорадње. Пред улазом у зграду пуно аутомобила, које жене тера ју. На сгепенвцама и по ход-

ницима девоЈ - ,е и девојчице у сурим униформама. Жеве са одличЈ’ама за грађанске заслуге долазе и одлазе, корачаЈ‘ућн крупно и журно. Мис Талбот је жена у годкнама, енергичних нрта, дубоког гласа, црецчзна у излагању. Она није новак за земљораднич) а питања. Била је дуго година секретар »Лиге Викторија,« која се бавнла ојим пословима, и у том својству пропутовала је цео свег рада нроучавања проблема економских, социјалних и нарочато ратарских. Лорд Селборн иоствви је 1916 за жевског инспектора у миннстарству земљорадше, а како се рад жена све више развајао, Протеро 1917 оснује нарочзто оделење женско, коме постави за шсфа Мис Талбот, »Идуће сезоне, изјављује она, ми ћемо бити у стањуда земљи учннимо врло озбиљне услуге, пошто се вгћ посао добро организовао Раднице су им двојаке: жене и сроднице мобилисаних земљсрадника и радника, ко-. је већ н саме раде на том госпу, али су ангажоване и око других домаћих послова, и кој'их има око 200 хиљада; н жене ез свих класа, око 8 до 10 хиљада, међу коЈ - има су: служавке, фабричке раднице, трговачки чиновиици, девојке из приватних кућа буржоаских и са универзитета, а које посвећују св; своЈ - е време агрикултури. Пријаве се вр ше или централи или нарочитом одбору који постоја у свакој грофовњјп. Примљене ргднице се шаљу одмах на припремну обуку у за то одређену ферму, на којој проводе по три до осам недеља. Поред главних и основвих принципа за рад, на фермама се изкушзва, све више и више, и специјализирање у краварству и млекарству, у гајењу коња, оваца и иернате жи-