Narod

БР. ПЗ. БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излћзи снакога дана по подне.

ИИампарвја се валази у Фрзнковој улици број 2о.

Власипк КРСТА љ. милетит;

ГОДИНАИ. Рукописи сс ис враћају. Огласи и бслешке напла•ћују се по погодби. Редакција је у улици Фрапковој бр. 20.

Главпи уредпнк Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

СЛ0Б0ДА МОРА

Ве-ћ месецима се пуштају кроз немачке нопине приче о »слободи мора«, а није било ни јед <е званичне изјаве у централним државама, у којој то нијелансирано. Пошто је та идеја у ст 1 цри чисто демократска и пошто 1 *е она нарочито истакнута у скора ш њо ј и зј а в и п редс едника Вилзона, то је од интереса анализирати, од к}да и Немци да се поставе иза ње и какав она управо ролитички смисао има у њиховом менталитету. У прошлости, европске државе, имзјући да рлтују против земље која је имала хегемонију пловидбе, тражиле су тако-ђе слободу мора. Само, то је тада значило сасвим другу етвар. Слобода мора, у шеснајестом веку то је био протест нротив агхсолу 7 тног поморског монопола, који су на веиликим океанима при грабиле Шпанија и Португалија. У седамнајестом и осамнајеслом веку, то је био про тест против веома широких и пространих граница територијалних вода, против сметња постављених у мирно доба риболову и морепловсгву, против реI гулисања " за блокаду, контрабанду, и лађе и робу неутралну. Извесно, била еу по среди врло важна права. Но ипак та су права нзазвала веће интересовање код сукобљених народл, тек у великим размацима. Ни војска ни флота није била тада тако растегљива, да би могла да апсорбује с !с изворе једнога народа. У свакој зараћеној земљи увек је било још по једно велико пзрче, на коме се наегавл.ао мирнодопски посао. Море је била сила помоћна, а ретко кад одзучујућа. Само еобом оно није могло ни да даде ни да спречи псбеду, као што данае може. Данашња савезничка заједница. која се е правом назива алијанција Атлантика, дугује мору много. Са недовол.но спреме за Ј)ат,јер се на љега иије мислило непрекидно као што су га Немци припремали, имајући дз изведу огрцмну концентрацију људи и средстава, Француска

и Енглеека пале би у грдно искушење, да нису имале довољно господарства на мору и ту надмоћност да узму основне артиклеза храну и манифактурне производе из највсћег дела света, а тиме свели изворе непријатељеве једино на његову сопствену земл.у. Море је готово спасло Савезницима њихову независност. Кад Немци уздишу за олободом мора и протествују прогив »нава лизма« Савезника, тада } т век помишљају на ову мо т ћ морскога пута и морске везе, која им је великим делом спречила освојења и пореметила планове. Треба, дакле, лишити Савезнике њихове номорске хегемоније, јер у њему лежи несаломљиво оружје, којим Те бити убијена немачка »Средња Европа«, и зато треба изблефирати са слободом мора. А иза те немачке слободе мора крије се лажно поморско разоружање и стари план за господа рење светом. Таква је политика, која се спроводи кроз одговоре Бе ча и Берлина на ноту папину, у којој се тако1је истиче и питање о слободи мора. Кроз повлапгћену и пангерманску штампу дошла су и признања, да се заиста иза начела о слободи мора кри ју старе освзјачке намере. »Гресере Дајчланд« писала је: »Политика немачка мора на све могуће начине да ссигура себи господарство на мору. Намерно и на рочито кажемо, господарство на мору, а не употребљавамо израз о слободи мора, јер је он непристо 1 ан и глуп. Море 'ће за нас бити слободно.самокадми на њс-' му заповедамо. Ако не комапдујемо ми, оно-ће за нас биги затворено«. Фридрих Науман изражава се исто тако отворено и каже: »Слобода мора не значи ништа«. Али због оваквих апетита, демократија налази да се елобода мо ра може и суспендовати за сваког члана међународне заједнице, ко ји би покушао да наметне своју супремати]у целом свеху. Тада би, у рукама лојалне већи-

не народа, море настало моћно оружЈе против сваког оног који би желео да га монополише за себе и да ти ранише другог. Светска демократија и немачки империјали зам, и овде као и свуда, представљају погпуно диспаратна схватања, политичка и морална. Вилзонове изјаве оличавају истинско слободоумље, а приче Виљемове: власничке опсене. СРЕЋДН ПУТ У једној карти, коју пи ше жена из Србије своме М 1 ЈЖ 1 Ј на нашем фронту , измакла /е аустријској цензури ова рсчеи-ица: *Гости, који су нам дошла овамо, спремају се ,да иду, ЗА ПРАВД МАЛИХ Парвз. — Под председ)иштвом г. Гастона Думерга, бившег председнпка владе а уз сарадњу барона Гефиеа, белгијског посланака и г. Цвији ћа професора универзитета у Београду, органвзована је на СорбОни маавфестацчја у корист мученичких народа: Г. Чобанајан, у име Јермена, истакао је патње које је црегрпео јерменски народ за ствар права. Г. Дамон Валден поменуо је хероизам Белгвје која је прво подагла глас протеста народности против силе. Тај протест већ. три године окупацчје траје увек подједнако чвргг и подједнако реиат. Г. Антонио Потоц:<и, потсредседник пољске националне уније нзнео је несаломљиву наду Пољске да ће њспа гезависнсст бити заснована са својим суверенитетсм на сво јој територг ј \ Г ђица Јелена Вакареско изјавила је у име Румунвје да нема више малих народа од када вх је »раброст в њпхо ва вреднаат ставила у првп ред по велвчанз. После говора г. Цвијића, којв је опртао несреће Србије и после говора свријског цесника Шекри Ганема, седница је завршена гсвором г. Думерга, којл је у дирљввом говору одао част храбрам народима, чпјл су преставници изложали своје протесте ва овом збору. ЈЕДНО ТУМАЧЕЊЕ Париз. Поводом познатсг чланка »Фремдемблата* против Билова, због кога је најпре и избио суксб измтђу Аустрије и Немачке »Форв:рц« пише= »У стзар .1 чланак »Фрем деиблата« циља: 1. - Д» поновл и потврда вољу беч ог кабинета да закључи присту • пачан мгр; 2. — Да погода пангерманисте који теже да

обнове и продуже рат и 3. Да добије помоћ оавх полн тичких Јрупа у Немачкој, које су чинвле већину у гласању резолицнје з» мнр 6 јула 1917 у Рајхстагу, а које данас Хзн деабург тер .риш'.« ГРЦИ У АМЕРИЦЧ Њујор-'. — Грчко американско друштво дзвало је банкет на коме су бипи и преставчици Ечглеске, Фргнцуске в Сбије. Председник друштва г. Б^лтер држао ‘је говор о старој грчкој цввалвзгцији и о напретку данашње Грчке Грчки посланик г. Русос изјавио је, да грчки идеалн одгсварају Валзоновом програму. ИЗ РУСИЈЕ Петроград. — У говору пред конгресом Совјета Лењин је изјавио да је у прелазном стању између капитализма и социјализма, диктатура потребна. »Наши главни противници нису кадети, већ умерсни социјалисти«, ре као је Лењин, објашњавајући тиме хапшење социјалиста и забрану њихових листова. Петроград. — Орган Максима Горког »Новаја Жизн« јавља, да је једна делегација од 13 укрнјинцких група из Кијева дошла по сопственој инцијативи у Петроград да служи као посредник изме^у украјинске Раде и савета народних комесара. Петроград. — Члан делегације за преговоре о миру, Каменов, отпутоваће у Штокхолм, Париз и Лондон као изванредни представник народних делегата. Каменов има мандат да обавести владе и наро де савезничких држава о току преговора. За тренутак је његов пут одложен због штрајка финских железничара. КАЈЗЕР У УДИНЕ

Рвм. — Сазнаје се да је Удине посетио не само аустријски цар већ и бугарски краљ и цар Виљем. Ка;зер је дрцсао говор бранденбуршким трупама које су биле постављене на пијаци. Аустријске власти се труде да одузму сваки политмчки значај свој крахкој вајзсровој посети. КАШЋИВАН>Е Женева. — Дернбург бивши немачки шсф канцеларије за колоније, изражава бојазан.да стање у Русији не буде од веће користи Савез ницима него Иемачкој. Професор Шафер пи-

ше да ће Божић из 1917 једног дана изгледати »као најфаталнији датум у немачкој историји.» Професор фон ЈЗиламовиц вели, да му његове стрепње патри отске и слутње које га море не даду да спава. ТРОЦКИ И МИР Лондон. — Дописник » Деј ли Експреса « јавља да су руски војници ово изјавили максџмалистичкцЈЦ делега тима, који су посетили ровове• » Знајте, да ми х о/е. мо мир, али не мир по сва ку цену. Троцки п' одговорио• »Револуција ке триумфсвати над немачким империјализмом, Русија није оборила царизам да се подвргне но вом облику ропства. Сигу /)ни, дакле, у вашу помок, ми -кемо потписати само частан мир. НЕЧАСНИ ПРЕГОВОРИ Л^ндон. — Дописник • Морнивг Поста« гз Амстердама телегргфаше, да је на последњој седниш главне комасије Рајхстага социјалвствчки вођа Давид отворено рекао да је пропао сумзренски рат. Затим ј: говорио о офанзвви на запгдном фронгу и изјавио да би Нем.чка могла имати неког успеха али да ј: усв»-

ком случају пангерманиствчка побуна немогућна. Вођа негависних социјалиста Хазе изјгвио јгдасупреговори у Брест Лнтовску > нечасни«. Он је дуго објаши.авао овај израз и завршио је сензациопим откраћем да постоји ј»дан меморандум о циљевлма рата у ком: се налази овај пасус: »Побуде за немачку акцгју јесу, да се узму територије, које ће допуствтл немачко развиће и проширење немачквх котонија. Наш циљ једа коначно осигурамо царевЈну, увећавајући твену терлторају. БРАЗИЛИЈД У РДТУ Рио де Жанеиро. — Једна бразилијанска поморска дивизија, која сачвњавају крстарвце и торпиљери ускоро ће отићи у енглеска прнстанкшта. Оаа ће битм првдатаенглеској флоти у Северном Мору. Овом дивиЗ ЈЈом комаидоваће адмирал Франсис Комдтог. ГРЧКА МОБШЗАЦИЈА Атина. — Иозваних десет класа псд заставу мо■ рају се пријавити од 10 до 22 јануара. Под заставу се позивију, сем грчких поданика, и све грчке избеглицс из неослобокених грчких земаља. Од позива се изузимају железничари и они који врше~помокну службу.

ГАВРОШ И ГАТ

Париз се нешто мгло про менио, <д гако је Виктор ИгО пгсао »Јаднике«, али се и у дачашњем параском гамену могу н а ћ и карактеристичне црте Гавроша : з 1830 године. Без кошуље, обуће и крова Гаврош је као мува без ичега. Од седам до трингјест годпна виђа се у групамз, обија трото?р, станује напољу, носа стар: ганталоне свога оца које су дуже од њгга и шешвр кој 1 му шда преко ушеју, трчи, вреба, проси, беспослнчи, псује као осуђеник, посећује крчме, псз )ај: лопове, повори »ти« дгвојкама, говорн арго, пева безобрагне песме, и нсма рђаво срце. Парнски гаиен је смеран, подругљив и безобразан- Он вма подле зубе, зато што се рђаво храни и шго му стомак од гога патн, и лепе очи, јер има духа. Гаврош припада на известан ккчин исторвјн, јер игра своју улсту у нзјмугнијим епо хама: у Фрондв, у Револуцијн, псмејао је Вапое и Мазар:на, б октобра 1789 г. био је у Версалу, 1793 прати кола на гилотину и удара у добош скупљајуНи војнике. Није бало ни једгог народ ;ог пскр:та у коме он наје учествовао, никаквог одушевљен,а кад није задрхтао, и нн једне драме у којој иије бго. У почетку рата било је врло много иариских гамена која су нашли начина да се уме

шају у трупе на маршу и да познзду узбуђења и опасности битке. Војници, нарочито они што имају д'це, примачи су са задовољстгом ову голобраду д:цу, која су их п дсећала на вих.ва огњдшта; али се комаида показгвала пепредусретљива према овамрегрутима и пожурила се да бригу о њама г.ове) и жавд)рмима, те дт их врате њаховим родитељниа. Но ипак било је неколико овах ратсборних пупп, који су успели да учествују у битци на Марни, а они која еу их видела слажу се у томе, да су имали добро држање и сачували осмејак у пркос страху. Пстина је, да гамен не чита много листове, сем неколико илустрованих, али је ипак у току најпозиатијих дтгађаја које цени на свој начин, дт душе не као какав ђевералштаб, али оцене нпак нгсу без вредцости, ј«р су из здраав јг нарсдног разума. Гаврош је увек пасиснараг за в.јначке параде. Један реви, каоиа пр. мер онај 1-4 јула, грлчињава му неописану радост. Оп ииј: само о'ичан пссма трач, но шра и неку улогу, којд нма своју важнссг. Ои се пужа на дрвета, пење се на статуе и киоске, веша се о ограду паркова и кллче војнкцвма из све сна:е и из св:г срца. Он ради за рат на мупицн-