Narod

БР. 174.

СОДУН НЕДЕЉА 21. ЈАН УАР 1918 ГО Д.

ГОДИНЛ 1Т

БРОЈ 10 Ј1ЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у Фр?ш, в рој угици б;;ој 2о.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

Рукогшси сс нс ирак. ју. Огласи и бслсшке напла • •ћују сс по погодби.

Редакција јс у улици Фран ковој бр. 20.

Главни уредник Д Р А Г. С. Г 0 Г И 17

Сјд оЈ Јакоб Блејер, профссор Пешп аиског Универзите та написао је у »Буда гести Хирлст « овај чла нак, који је. за познавање односа у Лустроугарској врло карактеристичан, тим пре што се у њему, и ако је писан пре штрај ка када су унутрашње прилике биле куд и камо боље, ипак гледа готово бсзнадежно у будућност. С погледом на војничку снагу рат се могао свршити у нашу корист. Али нешто дуготрајност рата, а нешто нееаломљива енергија и вешта и дуготрајна агитација наших противника, створили су у нашој земљи ужасно врење. Несумњиво је, Аустрија и Угар ска улазе у другу фззу светскога рата, а може мо реки да управо улазе у други нов светски рат. Спољчи непри јатељ нас је натерао да уђемо у први светски рат, а наши рођ ни поданици словенски од вукли нас у други. Борба се рззвија у Аустрији; њен је циљ не само разорење Аустрије, ве-ћ и комздање Мађарске. Наше понашзње пред тим догађајима показује као да смо ми склони да опасносг видимо мању него што је. Ме-ђутим, то је извесно, Чееи и Југослозени су гори непријатељи него Руси, Срби, Игалијани. И као год што међународна дипломатија није била кадра да спречи садашњи светски рат, тако и ззанични систем наше монархије не'ће мо-ћи да заусгави рат између два дела монархије. Неопходно је потребно да знамо, на чију помоћ и на чије савезништво можемо да рачунамо Кад Је реч о нашим непријатељима, ми их знамо који су и шта могу. Али ко су наши пријатељи ? Наравно, Нем ци. Да ли се можемо поуздати у њих? Што се тгче аустријских Немаца, они су довољно показали своју слабост у томе, што нису могли, а не"ће ни мо-ћи, да поставе у ред Чехе, кад су нас напали. Ме^ђутим, постоји једно питање које ми морамо себи да поставимо и које је врло важно. Шта имамо да очекујемо од Нсмачке ? Могло би да се примети у том случају, да је то једна у-

устрнјн нутрашња ствар двојне монархије. Ипак ја питам: Зар Словени Хабсбуршке монархије не апелују на наше непријатеље ? Зар ти Сло вени не очекују помо^ од наших непријатеља? Зар они не изјављују јавно, како од Савезника очекују остварење својих аспирација ? Имајући посла са таквим противником, ми морамо тражити помоћ од где год можемо. Пошло нам је судба доделила такзу тешку кризу и пошто нас- то гони, да, ради победе над унутрашњим непријатељем тражимо помоћ на стра ни, од наших савезника, наша је најосновнија дужност да уЈединимо на нашем рођеном земљишту сву снагу коју имамо — како можемо да осигурамо мађ^рску превласт у УгарскоЈ? Јерта је пре власт у питању у овом рату два света у монар хији. Како можемо да је осигурамо, када ће она бити и предмет ре шавања на будућој ме •ђународној конференцији мира? Како је можемо осигурати, кад ни ми сами не знамо како ће изићи из овог унутрашњег рата, са каквом снагом и са качвим утицаје.ч? Ни званична монархија, ни партиска политика неће нас моћи да спасе од пропасги. Једино наши државници, који имају угледа у страном свету, ако нам могну шгогод помоћи, а л и мучно. НА ПРЕТЊЕ Параг. — Пошто с/ иајпре правилч *елику ларму претн.ом да ће извршвти велику офанзиву на западном фронту, немачки листова сад почиљу да сумшају у могућност те сфанзиве. По старој тактици, Немци гледају тиме да изазову забуиу код својих противника, противречним комбанапијама. Једно, међутвм, је сипрно: II наша команда и војнвци су будна на своЈнм местима. Француске иатроле су за последња два дана извршиле у Шамтаљи врло леп посао, продревши до треће непријатељске линиј -. ШВЕДСКИ КРАЛ> Шгокхолм. — Оба дома Риксдага отпочела су рад. Председник владе објааио је да је краљ понова поставио старе председнике и подпред-

седнике. Краљ је отворио сед н«це овим говором: •Господт, ја вас поздрављам добродошлгцом у тренутку, кад вас счекују тешки задаци, у часу гад се Рикгдаг понова састајг у четвртој години светс<чОГ рата. Цело човечансгво пати од тешког те рега, који се и на нашу земљу навалио влпе него икада. Збиља данас треба дт нар>.д и краљ чане' једно, да употребе све напоре, да вровгду Швсдтку кроз сва искушења, која сгално расту«. »Финска, тд стара братска земљг, прогласила се за независну државу. Шведска је покушала да на свима тачкама помогне сгвар Финске и прилике су јој дале Могућноста за то, Са радошћу сам поадравио и признао Финску неззвисност. Моја је најживља жеља да се слободнаФин ска придружи нама и другим скандвнавским државама у заједнтчком раду за мир и напр' дзк.« НАД ПАРИЗОМ Париз. — Као и обично, париско становниШгво је за време по следњег немачког летења над Паризом, било само радознало. Страха није било; цео евет је посматрао ток борбе. Председник Поенкаре, Клемансо, министри и председници оба дома посетили су места, где су пале бомбе као и жртве од бомбардовања у болницама. Непријатељске бомбе су погодиле један пансионат за девојчице и две болнице. Ниједно надлешгво није погођено бомбама. ИЗ РУСИЈЕ Шточхолм. — Јављају из Хапаранде да је један руски новинар, добро обавештен, рекао да између Троцког и Лењина постоје озбиљне несугласице. Троцки ради у спољној политици, не питајући Лењина и Лењин је недавно изјавио да се Троцкијева спољна политика не слаже са интересиМа револуционарне демократије. Између два вође максималисте било је више дискусија и у добро обавештеним круговима постоји уверење, да ће ове препирке довести до Лењинове оставке још пре краја јануара. Петроград. — Извршни централни одбор објавио је да сва власт у руској републициприпада Совјетима и њи-

ховим институцијама. У прокламацији сс каже: »Сваки покушај отимања или присвајања власти сматраће се као контра-револуционарни и биће угушен свима средствима којима Совјети распо лажу, па чак и оружаном силом.« Петроград. — Немач ко посланетво питало је савет народних комесара, да ли би он пристао, да се бивша царица и други чланови царске породице од веду у Немачку, пошто су у сродсгву са Виљемом II. Савет комесара је енергично одбио овај захтев. Пстроград. — Лењин је изЈавио да он продужује преговоре да добијс у времену и да организује војску. Амстердам. — Пољски лист »Час,« претресајући данашњу ситуацију у Русији, долази до закључка,' да утицај бољшевика опада према сразмери удаљености од фронга. Онога дана, кад радничке масе увиде да им ни Троцки ни Лењин не могу дати јевтиније намирнице или чак да им не могу дати ништа, катастрофа бољ шевика је неизбежна. Париз. — Румунски посланик Антонеску изјавио је ово у »Матену«: Прекид дипломатских односа између максималисгичке владе и Румуна био је поглавиго због тежње Бољшевика, који су због тога прекинули сваки саобраћај изме^у Русије и Румуније. То је све било у намери да се Румунији смета. Оеим тога, Бесарабија, која је већ одтвно жртва пљачке максималистичких трупа, тражила је помоћ од Украјине а затим од генерала Шчербачева. На молбу генерала Шчербачева румунска влада је послала у Бесарабију један контингенат војске, који има за задатак да успостави ред и да чува депое оружја и муниције. Румунске трупе већ врше тај посао. ЗАДОЦНИО ДЕМЕАНТИ Бгрч. — Ваше немачких листова, а међу њима и Берлинер Тагеблат« и »Маихенер Најесте Шхрихтен« у исго доба објаељују један чланак прогрес!.сгичкОг посланлка Струве, којл је ценвура била забранила још у октоб

РУ> а сгд је одобрило пруско минвстарство војно, дт се може штампати. Струее догагује, да је адмирал Тврзиц, перч*д свих теорија, које се њему приписују и према којима је сумаренски р 1 Т требдо за најкраће време да псбгди Енгдеску, увек бао иротивчик сумаренс:<ог рата и да су сва причања о резултатима овог рата бала прост блеф. О Тирлвцу Струве помиње реченицу историчара Ранкеа, која каже ■за Валеиштај га: »Начело војводе од Фландрнје било је, да једно гозори а друго ради*. САВЕТ У ПАРИЗУ Париз. — Савезнички ратни савет држао је Јуче после подне другу седницу у Версаљу. Као и обично на њему су учествовали само команданти војсакз, који чине еастав вишег војног савета, као и прсд седници рлада Клемансо, Лојд Џорц и Орлан-

до и министри спољашних послова Пишон и Сонино. Предмет саветовања је био строго повсрљив, као и раније и тицао се свих мера, које су потребне за јединства у савезничкој команди. к ееуГдчкд и турскГ Лондон. — Према обасештењг.ма »Локал Анцајгера«, велики везвр Талат пнпа и турски мннистар м.ране Кемал паша налазе се већ неколико дана у БерлииЈ’. Оци су су дошли да уреде нека пнтања, која интересују Турску. Исти лист примећује са задовољством, да се сза служба у Турској врши под кбнтролом и инлцијативом нсмачком, ка о у адманастрат. в :ом и у војном псгледу, тако и у економском. »Турска је нераздвојамо везана за Немач<у -, зели »Локат Анцајгер«, а то ће рећи да је Немачка у сваком попеду потајнЈ потчитпаТупску. У време к?да су дуждеви управљтли богатом Млетачком републа ом, један је од њах ств рао особито сјајан уплир. Пмао јенадимзк »ПелопонешчИја‘‘, а бала је боља него сзгко друго име та почасна 1 и>ула, кој/ је задобио проносећи грчким странама са птбедом з ставе крилатсга лава протвв Турака. Млетцп гу подигли једанод најпространичк логора у почаст томе свом омиље; оч јунаку: Франческу Морозинп. Кад су прошле борбе и кад му није било више до славе, Пелопонешчсја се, на заходу живота, повукао, да сања и да умре у величанственој палати која вечито огледа своје рогљеве у водама Канала Гранде. Ова се палата данас зове „Муга". Сада је палата мн стериозна и затвореаа. Уз њезе големе довене стубове, на којима се према сунпупресијавају графовске круве, не задржавају се више гађаце. Умукле су мандалине, у палати сада нема никога. Ако човек, од споменика Бел Арте или од стоборт Салуте, кроз кривудаве фондаменте, мостиће и салицтде, уме да н.ђе улгз у палату, али не с воде, мора дапррђекроз најмрачнију уличицу. У дну је портал, прогтог изгледа, бгз пвећа. У узанои дворн шту, У ч «ој ; не допире свет лост, пуза се мршава вињага чије лозе, оголеле због зиме, појачавају мелаихолиј/ сурих зидана. Прастара гвзмгђарија порђтла ј; од дтаге из кгиала венецајаиских. Калдр.ма је позеленела. У дву дворишта ј; малипе рои и у њему стражар. Кад

му покажете карту, он вам отшкрине врата од салона и ва видите сјајну венец-.’ јшску раскош: лустери рокого, окаћени ружама од кристала, баЦзј/ хиљадоструку светлост на мермерза огледала; црнци украшени златом и људи са буктињама пгаге потлсдом пролазника; увнј;ни стубови, корита од изрезаног каиена, емал, и стара позлатл свлно се пресијавају и дају топлине палати. Тај потпуно класвчиа декор, вглинжи и чаробан, обасјава и ожквљава својом грапијом графица Морозан. Графвца Морозпна је чувенв. Рвм и Флоренцијл су је одгајили, Параз ју је много пута дочекивао. Цела Италијј поносита је због њене лепоте, дражи и духа; игре и балови, које она приређ >је у Венецији, то с/ легевде од ировода. Гласовитост долази отуда, шго је лепа графица била прајатељдЦ1, а шапуће се: н повереница, ц а р а Влљема II0 томе пријатељству створнте се чптаве бајке. ГГрича се, да је онога кобног дана, кад је јула 1914 одлучен рат, Ваљем послао о томе једну чувеву депегау графица. Апричају и то, да је, у септембру пргшле годчне, Взљем, јако раздражен што је једна аустрпјска бомба па а га па лагу, пасао Јој, >>зв. п,авзо се и нзјасио »својој драгој Г|)афици« да жали шго сс то до г д«ло. Цар накад п:-је гре .гбрегао, а Д 1 , проразећп Јздраноз, не сврари у Веиециј/. Он јс овде еграо своје смешне и претеране комедаје, хтео је