Narod

ВР. 182 БРОЈ 10 ЛЕПТА

„н. род“ излази сиакога дана П 1 подне.

Штг кпарија се налази у ФраикоБО ) УЛ' ЦИ број 2о.

Власник ИРСТА А. МИЛЕТИТ

СОЛУН Г10НЕДЕЉАК 29. ЈАНУАР 1318 ШТТ.

ГОДИНА II. Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла-ћују сс по погодби. Редзкци ја је у улици Франковој бр. 20. .

Глашш уредпик Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Професор минхенског универзитета, Ф. В.Фер стер, познат већ, као слободоуман и одважан противник немачке империјалистичке политике, објавио је у »Минхенср Пост« 4 јануара 1918 п. н.један чланак, који је по својој изненаћ> јућој смелости пра ви куриозитет. Лре свега, он говори о идеји, која је ве'ћ посгала аксиома за већину Немаца, а на имсда су Енглеска а затим и Сједињене Државе ушли у рат против Централних сила због зависти н у тежњи да униште велику трговачку кон куренцију. То је само легенда, каже Ферстер. У ствари, Евглеска и Сједињене Државе ратују против нас да би спасли свет од ратова и од сваке буду ће ратне опесностж'. За председника Вилзона он каже да је то државник који се инспирише старим моралним и демократеким идеализмом једнога пуританцз, а то рећи Немцима за човека кога њихова штампа не пре стаје да обаеипа поругам ■, ззиета је бравурз. СпвеЗШ'ци, каже он, не перују у искреност нем .чких тежња за ми ром. Они бележе ратоборне изјаве штампе. Они знају да се инте лектуални народни управљачи 1ош заносе завојевачким и војнич ким идејама. Зар- то није разлог за непогс рење? »У нашо! земљи је пацифистичка литсратура највнћим делом узапћена и због тога наша вољл за миром не изгледа нашим против ницима довољно снажна, са довољно аутори тета и интелукталне ду бине. Та воља треба да се манифестује на много опипљивији начин него што су опште и двом) слене изјаве«. Питање о Алзасу и Лорену треба Немци да престану да посматрају као чисто унутрашњу своју ствар, већ треба да признају да је то право европско питзње. Немачкг је учинилате шку ногрешку ездузима јући народу у тим покрајинама његова права. Због тога треба да им да иотпуну аутономију и сва права која имају и друге земље у цемачкој царевини.

У питању Белгије Ферстер је тако категоричан, како се само може пожелети. За ње га је ово питање још куд и камо простије и једноставније. Што је нарочито оригинално, он тражи повраћај белгиске независнссти у име националне части немачког народа. Учињена неправда мора да се поправи. Ту не сме да буде никаквог погафања. На закључку Ферстер каже, да немачки народ треба да призна своје иогрешке, да на пусти своје садашње идоле и да се врати својим најбољим традицијама. Чланак, који несумњиво пресгавља велику дрскост, дочекан је, разуме се, нзјжешЕим нападима од стране пангерманистичке штампе, али он има и бранилаца, од стране кошх је измгђу осталог речено да ће цео немачки на род у своје време дуговати Ферстеру највећу захвалност због о ваквих идеја. МИТИИГ У АТИНИ Атинп. — Јучерашњи ми тинг био >е изванредно јако посећен. Председник владе и сви министри прису ствовали су. Г. Репулис је д 'жао дуг говрр, у коме је изложио догаЈаје у Ламији , осудивши их. Ирај говора позд/ ављен је узвицама: Жа вгЛа Слобода, Живела војс<<а.' У Прсвези, у Нозани и на Криту такође су јуче држана митинзи са истим цчљем. (Иззештај Народу). ИСТОРИЈСКА РАСПРД Аијн*. — Нем»чка пропа ганда послужвла се исказвма геаерала Јачушквјевића, које је ог дао на прсцесу против генерала Сухомлвнова, ва би доказала, да је 1914. год. Русија прва нарецила мобилизацију и да је тај аен поступак присилио Немачку на рат. К'-о о|Г вор на ту пропагднду, генерал Јанушквјеваћ упутио је једно отворепо писмо листу »Иманите«, у коме обара немачхе тврдње п изја■љује, да су Немци потајно мобилисали много пре објаве руске мобилвзације и да су с тога били пре спремни за рат него ли Русл. Јануш- нјевић помиље раз говор, који је тих кобних дана имао са немачким војнил изаслаником, коме је под по штенои речи рекао, да Русија још није иаредвла мобилиз 1 цају. Немаччи изасланик твр-

дио је протиано, на шго му је Јднушккјевић полудио, д» ће му дати гисмену изјаву, што је он одбио. Јанушкијевић вели, да га је овакво држаље немачког П31сланика уверило, да Немачка жели рат и да тражи разлог да прекике преговоре са Русвјом. 0*о је сдмах саопштво генсрзЈу Сухомпинову. Руска мобилвзацвја на гемапком фронту наређена је тек 1? јула. ШПАНСКИ ПРОТЕСТ Мадрид. — У иолитичким круговима се мисли, да ће мадридска влада захтевати од Немачке формалну изјаву, да ће шпанске ла!зе, које врше обалску пловидбу за полуосгрво, бити поште!зене. »Либерал« тврди, да Ее нота бити редигована у духу принципа, које су усвојили министри на последњим седницама и да Ее изразити владине живе про тесте због честог торпиљирањашпанских лафа, с напоменом, да су штете, проузроковане сумаренским ратом, за

Лондон. — Р»знс струје. у енглеском јавном мнењу, налазе дапас свој взраз у в«жним гов 1 -рвм 1 лордт Ленсдауна и сер Едварда Керзона и у саопшгењу, које је преко штампе дао вођа лабурвста Х«ндерсон. Лорд Л исдаун пргмио је потгисвике ј дне декларкције о солидарности и одобравању његовог фамозног птсма, публикованог у новембру у »Дељи Телеграфу«. Керзон, као члаа ратног кабинета, који је недавоо под* нео оставчу, пре свог повратка у Ир:ку, говорио је пред Ч1анов>ма једног енглеског трговач ог удружења. Контраст и. међу ова два говора очевидан је особито у начину, како д*а политачка човека посматрају реалве немачке намере и дух, који још влада у непријатељским зекљама. Лорд Ленсдаун, прекинув ши напокон своје Кутање, из којега није до сада хтеокзаћи, пр*знаје, да је псследаи Хертлин:ов говор у ствари неутешан и непомирљвв. Ипак каже да не треба овај говор уз^ти са свим озбиљно, јер дипломате увек ввше говоре него шго мисле. Херглинг на првмер ве може сзбвљно Д 1 м слв, да би Енглези бвли готови да устуне Гибралтар. Хонг Конг ит.д. Много већа »ажност напро п в мора се приписати духу народа, који ст>је гза владт. Керзол напротив, који једо јуче био одговсрзи мвнистар и за то у већем до»иру са реалношћу, каже, да нгпријатељи не показују никаквог

Шпанију непосредан напад на унутрашњу трговину. Ако се слични случајеви буду поновили, додаје нота, могли би осетно утицати на добре односе са Немачком. 11ота "ће поставити Немачкој рок релативно кратак за одговор и тражи-ће накнаду материјалне штете, нанесене друштву пароброда »Гиралда.« НОВ ТИП Ј1ДЂЕ Вашвнгтон. — Даниелс мннистар марлне взјаЈво је, даје марвнско одељење закључвло угсвзр са Хенрзком Фзрдом о израд! једног ко;ог т_па лађе против сумарена. 0»е ће лађе бзти грађене у фабрзкама Форд а Дегроа и отправљеве загим у комада ма на прнморје, пе ће поје дани делов I бити сложени. Нови тип л; ђе је једна комбинац,ја између контраторпиљера и сумаренског шасера. Закључен је уговор о лвферовању великог броја оввх лађа.

знака да се нриближују услОвима једног часлог и трајзог мвра. Докле год, на г.ргмер, Не .мачка буде трЈжнта расп рчввање британске империје, највећи енглгски пап ф».с т а н<ће моћи првсгати на мир. Лорд Ленгдаун се очпглед- Ј о слаже са Керзоном у овој тачки; само што он тумачи, да се ове немач:е претензвј; ве могу озбиљно узети у обзир, а кад би се на основу преговора закључио частан мзр, кад би Немачка била првмљена у лвгу карода, готових да силом реше сваки спор према општој воља, онда би прускв милитаризам постао безотгс н. Али на то одговара К т рзон. Кад бисмо сутра и закључвли мир, как*е бисмо гаранције моглв добити од Немачке, која ралметљгво говора о сво јим победоносвим војскама, са којама ј? могла взвршити о свајачки рат? Све дотле док не будемо знаЛ 1 , да је могуће имати трај .н мвр, немсгуће правити планове за будућаосг. Зашто говорвтв о лвги народа, кад је један велвкн народ доказао, дз се са вјјском може терорвсати цео с»ет? »Свгурносг упрзвљача централних држ 1 .ва — додао је Керзон — не огнвва се толико иа сназа војсака колико на унуграњњгм једикс ву др жаге«. ПДРЈ1АМЕНАТ У РИМУ Рим. — 30. јануара отвара сс скупштина. Дневни ред биЕе: Са

ДВА ГАЕДИШТА

општења владе. Затим ће се водити дискусија о општој политици, за коју сг уписало преко 80 народних посланика али је веЕ велики број њих одусгало од речи. Извесно Ге председник минисгарског саве та Орландо реферисати о резултатима лондонске, париске и варсељске конференције и вероватно је, да •ће у дискусији учествовати и министар спољних послова Сонино и комесар за снабдевање Креспи, који ће дати податке о економској ситзацији, пошто се већ вратио са своје мисије. Социјалистичка странка без сумње ће интер пслисати владу з б о г хапшења личног гапи ног секретара Констен тина Лазари, које је хапшење наредила суд ска власт због његове дефетистичке пропаган д<% коју је водио речју и штампом. Поводом ове дискусије вредно је мефутим споменути, да, док су неки непријатељски листови са нервозом очекивали, да Фе хапшење Лазариа проузроковати политичке протесте, ниједна епизода ове природе није се дссича од када је извршено хапшење, т. ј. од 11. јануара ове године. Такофе је и јавно мнсње једнодушно одобрило овај акт дужности према отаџбини. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА Париз. — Почетком овог месеца држао је г. Андрија Радовићјав но предавање у Пари-

зу о прошлости и будућности Црне Горе. Изложио је, пре свега, живу жељу Црногораца да се уједине са Србијом, чему су, као Срби, тежили од увек. То је уједињење у толико пре потребно, што Црна Гора, као мала и сиромашна земља, нема ни најнеопходније услове за независну савремену државу. Њен буџетски дефицит у 1914 износило је 50 од сто, 8 од сго трошкова је само на двор, увоз је чегири пута већи него извоз, а половина радне спаге морала је да сеиселиуАмерику. Нарочито после овога рата изјавио је г. Радовић, Црна Гора неће моћи да живи као засебна држава. Једино централнесиле имаЈу користи од ове подвојености, као што је недавно пиеао познати азстриски историк Фридјунг: »За сва времена препоручљиво је да се ради на подвајању непријатељских земаља. Хтети уједињење Црне Горе са Србијом то значи намерно грешити против самога духа наше политике.« Ово ујединење двеју српских земаља, закључио је г. Радовић, није питање само српско упутрашње, већ је то питање за чије је решење потребна и санкција великих сила. Ради очувања савезничких интереса и ради трајнога мира неопходно је потребно стварање независне државе Срба, Хрвата и Словенаца. НштаЈлади

Кј и.чиналитег код немачке младежи повгћто се у тоту рата у "сгромним ргзмерама. То и сами Немци шше не грију, У I њвзи »Рат и криминалитет м;адежв« од др. Алберта Хелвгга то се нај* летше ввди. РБегова открића односе се на ужасно растење злочина код немач е деце од 1 3 до 18 година. Пасац је црпео под- т«.е кз кемачквх Еовина, зваввчг.их рапсрата, од друштава за наштиту деце, и из ста твстисе коју су му г.о. лаЈ е власти из неколнко стотвна нгмачких вароши. Бг ће довољно да наведемо само неколико ствари. У Берлину рачуна се иа *ма двапут ввше деч»Ј 1 х злочина у 1915 него у 1914 У Минхеву број мл^дах крвваца само за пр*а три месец> 1915 био је исти толики колико н за целу 1914. У Штут-

гарту крвминалитет се знатно повећао нарочито међу децом која још иду у шголу. Франкфург се могао похвапита са 55 од сто падања у ситним криввцама, али мора да прлзна и псв:ћање за 40 од сто тешких атентата: »У неким крајевима крвминалитет се очевидио сманио пјвјх месецц рата. Али се затим у толико више повЉас, нар-чито у великим варошина.« •Нисац цитира наводсм ове теке и чусеног криминилатсту, Фравца фон Листј, професора берлинсксг универзитета, који је у једном свам јавном предгвЈњу прошле годлне рекал: »Статистика показује, да се од 1882 крнииналитет I од деце и мт даћа од 12 до 18 годннз непрестгно увећава. Годпне 1882 брпј м адаћа осуђ'иах за прссгупе и злочцне био је само у Пруској око 31 хиљаду. У 1912 ц; фра је