Narod

Г)Р. 18«. КРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излааи снакога дана по подне.

Шглмпаријц се налааи у \мици Коломбо орој ().

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

('()ЛУН. ИЕДКЛ>А I. фсоруар 1018 ГОД.

ГОДИНЛ II. Рукопиеи сс не нраФ.ају. Огласи и бслсшке наплаКују сс по погодби.

Рсдакција јс уулици Коломбо број (5.

Глапни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

117

> својим ирло опшнрним гоиорима канцслари централних сила пис\’ готоио ни помснули Кугарску и њене ратнс цил.свс. Могло сс нсровати да Т.с ее о томс што год чути у комисији нсмачког Рајхстага и .1 и у аустријским дслсгацијама, али ни тамо о томс нијс било ни помсна. Ту сс надугачко и нашироко го»орило о нсмачким амбицијама и аустријским надама, па чак и о турским тсжњама, али, што је нарочито интерееантно, о бугарским апститима нсма ничсга. МсТутим бугарска политика нијс многоскрииала сноје огромнс прохтсвс. Она сс наслања V нлјанекеионистички1 ем емиелу на политику Немачке, очекујуТ.и да је Немачка нотпомогне V евентуалном будуТ.ем еукобу еа ауе л ријеким аспирацијама. Када јс прсставник пруског ђснсралштаба у Крсст Литовску даиао своје бруталне дскларације, куцајуТ.и ее по балчаку, које еу изазнале толике нападс у Аустрији, званична бугарска агснција поелала је немачким лиетоиима .) јануара телеграм, да еу декларације генерала Хофмана изазиале V Софији најбол.и утиеак. У накнаду за онакио држање Кугари очекују што Јачу потпоI > V Немачке за своје прстснзије, којс су у истини лудс и болсснс. Кугарски посланик у Керлину Рпзон у једном ено.м делу на немачком језику тражи за Кугаре с»е лемл.е од ушТ.а Дунаг.а до Јадрана, а то су и апетити целе зианичие Кугарске: Фои Мах, приказујуТ.и Ризог.л.ену књигу у »Келнише Цајтунг«, нарочито је нагласио да јс Ри ;он написао опу књи( V еа одобрењем еноје владе. гом исто.м приказу гонори сс чак и о опрмнданости бугарских претсизија на Солуп, пошто би, као што јс Пмумап пројектонао у брошури »Кугарека и средња Тл$ропа,« Аустрија имала пут Грст1{алона-Атина. Аустрија наранно није благослопила комбиимцију о стнаран.у једне Кугарскс нсТ.е него што је Сан Стефанска, јер ес целокупна њена политика томе проти-

ни. А најнеронатније је да се 11и Нсмци не одушенљаиају баш тако много бугарским амбицијамд, и ако бн и такна једна Кугарска била потпуно под н.ихоним утицајем. Изгледа да канцелари централних еила намерио ниеу хтели да се изјасне о питањима Валкана, да неби раехладили бугарску реиност, коју немачки Тенералштаб експлоатише за своје цил.еве. “ Ез д““ Један добровол.ичкн официр, који је дошао ил Руеије, прнчао ми је : Па иуту кроа Руеију, пптао еам на етаннцм : — Кад полааи но:Г.’ Иа.мефу два п шеет, одговорили еу мп. — Па аар ес не ана тачније? — Па... рат је, господиис. У Енглеској са.м такофе пнтао кад вов гтлаап. — У три сата, нстнаест минута н тридесет еекунада ! — Нх, ех, то пешто много тачпо? - Па... рат јс, господине. И у оба елучаја бпло је, као што еу ми кааалм... . Гчргантуи. БРАНТИНГ Рим. - Дописник »Хсралда« им Штокхолма телсграфише интсрвју са Крангингом. ГоворсФ.и о исрсдима у Нсмачкој, он санетујс мсмачкој нлади да сс одрскпс својих амексионистичких нрнхгиа. Крантиш' дал.с кажс да немачке масе желе брл мир и ласмопап ма елободи малих народа. Лли амекеиоииеги су још унек мокми и иамеФ.у еноју нол.у умранмим кругоии.ма. Иајаад он мисли, да 1.е Немачка мокушати нелику офаилииу ма лападоом фроиту. стари1ајстори Париз. — Вс' I, одавна је аусгријска млада позната као фалсификатор докумената, али то није разлог да сс сваки понов.вени елучај. не обелодани. Тако сада енглееки лист »Дсл.и Њус« објамл.ујс, да ее текст извссни.х делова Черниновог говора, који је објавл.ен у Ннглеској, врло јако разликује од текста који су објавили аустријски и нсмачки листони. По овим послсд ч.има, Чсрнин јс објавио потробу Д.а сс бранс и територије, које је Аусгроугарска заузсла у току садањег рага.док, мефутим, по тексту који је послат у Енглеску

о томе није било гово* )а, него само о територијама ко;е су припадалс Централним Државама п])С рата. »Дел.и Њуе« се пита, који је од та два текета тачан и којн је изнет пред Савезничку чонфсренцију у Нерсел>у. Јаено је да је аустријска влада унела )азне измене у тскст Чернинова говора и да га је еа тим изменама саопштила листовима нсутрални.х земал.а, како би он, тако измењен, дошао и пред публику земал.а Споразума. Цил. је био, да се изиграјавно мн.ење гих земања. ЈЕДАН САСТАНАН Знамично се оио саопштава о посети грчког краља на српском фронту: Краљ Александар је дошао са свитом у Нертскоп 29 јануара у 11 сати. Краља је пратио генерал Гијома гланни командант Иеточе Иојске. Краљ је одмах отишао на српски (Ј)ронт у Драгоманце где је била постројена српска чета од Лугословепа. Крал. је мреглсдао чету пондраиинши је иа ерпеком јенику са: Помопи Ног, јуиаци! После тога је краљ Ллександар отишао у главии штаб нашсг престолонаследиика, где су, мосле срдачмог мондрана, остали слми мола сата. Том мриликом престолоиаследник је п]>едао крал.у ордеп Кара'1',ор1.еие Звснде 1 степсна. 11а ручку, којије прссгголонаследнмк данао у част крал.ену били су: гснерал Гијома, геперал Гипам, грчки цосланик на српском диору г. Кундуриотис, Г. Г.алугциК, и крал.еии н1,утанти. После ручка су крал. и прсстолопаследник отишли ахтомобилом ма срнски фронт а по повратку јс м])естолопаследпик отнратис) крал.а до Пертскопа, одпклс су зајсдмо ишли до Нодсна. У Нодепу су мешкс шетали крон нарош, па сс оида нратили у Пертском, где еу се раетали. СТРАХ Лопдон. — Јпвл.пју из Аметердама да у Немачкој и.чада велика узнемирепоег због екоког долаека америчке авијатике, која има веФ. више дееегина хил.ада готових аероплана. Једна велика делегација иредетавиика раз н и \ немачких провинција посетила је Хинденбурга и изнела му та е граховања, тражеЈш да са-

зна мере, које су предузетс противсавезничких излета у Немачку. Маршал је покушао да умири дслегацију и да их увери, да нема велике опасноети. РУЖНИ ПЛАНОВИ Лтина. Ондашњи дописник Рајтеровс Лгснције телсгра(Ј)шне, да су побун.епици уЛамији, према наредбама ин Цириха, требали да иаведу побуму у неликим размсрама. Она јс требала у иети мах да инбијс у Лтини и у другим не'1.им варошима у Грчкој, али је заве]>а, на среКу откривена иа време. Дописник унерана да је у куф.и једног биншег министра нађена маса (Ј>отографија биншег краља, које еу требале да се растурс у народу. Исто тако иаГ.емо је и других докумената, која еу спре.мана на пббуну. ЈА ВОЛИМ РУСИЈУ! Један чланак Макеима Горког, под горњим наеловом, у »Новаја Жизн,« управљен је против бол.шевика; у н.ему се Горки најпре брани од нападаја, да је пла Г.еник I Јемачке и Кадета, а затим наставља: »Ја ематрам идејни максимализам за врло кориеган за неизмерно пространу |>уску душу: он има да у њој васпита великс и смеле потребе, да маЈјијском

снагом измами тако потребну окретпост, да у овој лепој души пробуди иницијативу, и у опште да јој даде форму и живот. Али практични максимализам анархокомуниста из Смолног (седиште бољшевичке владе) штстан је за 1 3 усију, а пре свега за руску радничку класу. Народни комесари третирају Гусију као матсријал за опите. Гуски народ је за њих, што јс коњ за учеме бактериологе који кон.у убризгају тифус, да би ее у његовој крви етворила против - тифуена зрнца. И тачно, такав бруталан и веФ, унапред на неуспех осуфен покушај приредили су народни комесари са руским народом,и не мислеГ.и на то да измучени, полуизгладнели коњ може да цркне. Рсформатори из Г.мол -ног не брину се за Русију. Хладнокрвну жртвују они Русију за љубав свога сна о светској и европској револуцији. Под данашњим условима руског друштва нема места за социјалну револуцију. пошто је немогуГ.е 86 од ето сеоеког становништва у земљи прско но1\и нач и н ити социј а ли сти ма, становништва од кога су, осим тога, неколико десетина милиона ту1)а номадска племена.« 0ДЛИК05АЊА РЕЗЕРВНИХ ОФИЦИРА

Поред активних официра, одликошш је пелики број резервпих ос|>ици])а и војника, и тимс учињеио заслужпо прианање елемеиту који представл.а гро војске. ИамеГ.у осталих, одликовани су од ])езс]>вних официра: 0 ]) д е н о м Кара1}ор1јсве Звсадс са Мачсвима Четвртог рсда: псшад. каистани II 'класс Милап Д. ИкониГ, и Драгомир Ф. ЕскиГ. учитељи, Јован К. ТановиФ, новинар; коњички капетан II класе, Драгомир .I. ИлиФ. професор; псшад. поруч. Горчин М. НнколиФ. бивши црногорски официр; псшад. потпоручпик Лован Бабунски писар Мипистарства Просиетс н иоанати четпички иојвода. Ордспом Ислог Орла са мачсвима четвртог рсда: пешад. капстани II кл. Михаило К Про 1 'иФ, учитсл., Милугпп .I. ВарагиФ. началрник војиог техиичког завода и Игњат Б. СтевановиФ. судски писар; инжи-

њерски капетан II класе Здравко Р. ВасковиФ, инжињер; пешад. поручници Милан ('. ДрењаковиФ. асмл.орадник, Миливојс М. Ди11 иФ,, скопом и познати четнички војвода Радоми]) М. ИриФ, трговац; псшад. потпоручници Иемања А. ЛоваповиФ, иопина]) и Димитрије ЧиФ.свиФ. свршени пранник. Орденом Г.елог Орла са мачевима пстог рсда: псшад капстапи I кл. Јован г г И. ТодориФ,, Светолик Д. СтсвановиФ, и Станко ,1. г Бс])говиФ. учигсл.и, Андрија У. ТуцовиФ, инжињср. Константин М. Т.орФ.евиФ, предуаим; кон.ич. кап. I. к часс Младен Г.. Врачинац трговац; псшад. капетани 11 класс Будимир Р. Пул>свиФ, инжињср, Драгомир М. ШуњевариФ. и Мил.ко В. ТанасијсвиФ. учител.и; кон.ички кап. II кл. Милан С. ЈевтиФ, асмл,о])адиик; а])тилсриски капетани II класе Данило Л. ДимитријеииФ, учигсл., Свсгислав С. ПрогиГ. судски иисар и Влади-

мир Ђ. ПоновиФ. инжин.ер; пешад. потпоручници Вогољуб Д. ЈевтиФ, писар посланства у Штокхолму, ЛнД]>а В. ФраничеииФ,, Радоје П. Ћо])]>евиФ., Душан ('. Рош и Даиид Т. ИаумовиФ, студенти, Во])ивоје Ћ. Лазаревић инжињер, Милувин П. ДраговиФ. земљорадник и народни посланик; инжињерски потпоручник Коста И. ЗариФ,, студент. Златном медел.ом за храброст: пешад. капетани I. класе: Арсеније А. НедиФ, и Милан Н. НенадовиФ, учител.и, Милош Л. ЗечевиФ, п])офесор, Тихомир П. ПиколиФ земљорадник, Алекса И. ГомиФ полициеки писар Радомир К. ЦвијовиФ, учигел,, Живко С. ВуксановиФ, земљорадник, Станиша П. КоруновиФ,, СреФ.ко М. Миловановиф, и Живан М. РадојковиФ, учитељи; артилеријски капетан I класе Недел.ко ('. Дивац профееор; пешад. кап. II кл. Милија В. МирковиФ банка]). чиновник, Драгол.уб Р. ЛукиФ порезник, Рајица М. НоваковиФ. економ, Светиелав М. 'ВатиФ, свршени ф ил о с о ф, В о |) и е а в М. БорисављевиФ земљорадник, Сганислав У. БлагојевиФ секретар Министарства Унутрашњих Дела, Јоксим В. ВасовиФ учитељ, Милоје Г. ВаСил.евиФ судија; коњички капетани II класе Мирко А. МилутиновиФ еудеки писа]) и СветИслав П. ПетровиФ т])говачки помоФ,ник; артилеријски капегани 11 класе Добросав С. ЈериниФ економ, Милутин А. ИиколиФ учител,, Ђорфе. 3. ПетковиФ судски писа|) и Властимир Д. СтаменковиФ,, еврш. тсхничар; инжињерски капетан II класс Аксентије Ђ. Брачинац инжињер; псшад. поручник Лука Б. ПотровиФ ерески начелник коњички поручници 1>ожида]> 3. ПетковиФ поштар и Пстар ЦветковиФ свршени правник; артиљериски поЈ ручници Синиша Ј. Ђаја суплент, Душан Д. ПешуновиФ сврш. правник, У])ош Р. ПавловиФ, земл.орадник и председник општине, Бранко П. Борота полиц. писар; иижињерски поручник Илија В. ВасикиФ, инжињср; пешад. потпоручници Милутин Љ. МојовиФ трг. помоћник, Светолик М. Гребенац адвокат, Ђорфе М. Драшковић еврш. правник, ДушаИ Ф. Елезовић студснт, Стеваи К. ЈовановиФ судски писар Милорад Л. НиколиФ, сврш. фак Трговачке Академије, Радоња А. ПетровиФ чиновиик Држ. Монопола, Радоица П. ЂокиФ сврш. правник, Радомир М. МилаФевиГ, судски писар, Зоја М. Паскал.евиФ, грговац, Живота МилетиФ земљорадник, Немања Ђ. СгојковиГ, студент; коњички потпоручник