Narod

БР0.1 189

Г ТР- 2

ције, чуиене. Оно што се нричало на фронту,- још док сам ]'а оио гамо, саспим је са разлогом, јср шта 6и радили ии грешници са фроита незнају ћи језик, да нае не прихватс овс добрс душе? Свој сноме. А ка(|»ане су највећа ватра. Ту су ти »ерпске кујне» па еве страпс, срнски јеловници и на ерпеком јеаику, а то трсба платити Пије ни мала стнар имаги ене го у с 1 раном евсту. Ту ги је, на прилику: »1’иб: Нарбуне пржсна«, «Туфге у белим еосум«, » 1 еле 1 и* с кисеу кунуе«, н ене тако неки укусанјезик и укусна јела. А ко 1.е го данае да ти да за мале паре? После тога, коме јс скупо, тај може да купи кајиш па да ее потпашс, и жина згода: нс мора да једе нишс од једанпуг днснно. А ако је још и иод поштедом, онда је најбол.е да ирсспава ручак, као пгго еам ја радио, кад еам опо био изгубиои ееме од нара. У осгалом^ еан крени човека, го ти је Мата голико пуга причао. Пего, причајуТи о оиим кшранама, ено дошао еа.м па једну идеју. 1'азмишл.ам о и.ој, и баШ бих рскао да јо добра. Али еамо не зпам о кога к|>аја да почпем, шго рекао не знам који оно бецн* еписагел.. У осталом, почсТу поиздал.е, па 1>у тако избе1.и дигему еа тим »крајенима«. 1*'лем, и.ма оиде у Голуну једнавеликадноепрагнагрчка државна зграда, у којој еу на оба крила и на об; спрата нска надлештна грчка. И сад, у јеку поних кафапа и ресторапа, обреге ее једног лепог данау ценгру те зграде једаи ресгоран и хотсл. Пиеам могао да се обцнеегим, како је дошло до тога и из какних |»азлога, јср ми некако не иде од руке онај грчки ј>вик, али рачунам, она је ствар врло добра и гребаЛО би је, чим ее нратимо \ Грбију занееги и код иае. Гамо.то би у нашим падлештнима и.мала да подигне држана. Моје је екромно мишл.еп.е, ово бн бнлолрво нредузеКе у држанпој режији које би, на еупрот енима (||Инанеиеко-екопо.меким тсоријамајо оним етнарнма, морало доброда иде, то је једно; и друго, држава би тиме изншла на еуерет енојим чпнонницима, који после толнко ратонан.а заелужују да ее поштсде од штрапацираи.а из канцеларије у кафану и из кафане у канцеларију теш све на једно месл , динота. После, и губи ее она етара традиција канцелариеких ка(Ј»а. У среКно. нреме читана угакмнца је била мећу падлештнима, чијн мо.мци кунају бол.у кафу, а данас веК тога нема, а и забран.ује ее. Неки неле, да сс забран.ује зато што сс тиме само сузбија један рфан турски обичај; а неки зато што на том питан.у у мало није дошло једном до озбил.них догаКаја кад је наетао спор око тота, да ли је бол.а кафа код чаЈгТрифуна у Минисгар-

стну иностраних Дела или код ча-.Јовс у Држанном ( авету. Тск било како му дра го, губн се та устанона, : и то је, тако бар могу мислити, један разлог који иде V прилог овом мо.м предлогу. А и шефовима би било згодпије за давање оцена Просто доКе само, што се каже канцелариским .језико.м, на лице места, и само бележи. И онда рубрикс у кондуитама које говоре о приватном жиноту чиновнлка, не би биле онако штуре као до сада. А после, ту би се читаво преокрснуо и тпј стародревни капцеларискистил, који не подеећа па Лоакима Иуји1\а и проче сланепосерпске списатсл.е. Гврате, колико одмора ради, чинонпици, тргну онако с ногу по две-три л.утс, и его ти инспи|>ације за праии поетски стил. 1<> је бар иекустном доказано. Ледина незгода онакних устанона била би у томе, шго еу V наше држанпе зградс емештена разна надлсшгиа, и чинонпици разпих струка, у тој општој мешавини, не би могли да одиоје чиста еноја дела, те и оцена способности за пи1\е једиог засебпог реда чиновника пе би могла та'шо да се постани у тој гуреми. Иначе, како то лепо на нри.чср знучи, кад се каже: »Пију као клонфери« I то онде не би могло да ее лако определи. који су то у п р а н о чиноннички »клонфери.« Лди и еа оним недостатком, она благотворна реформа преко потребна, а д| |ц' 1 >:>г да ее она п оствари, кад је нећ онај рат уепео да реши и пајнсћи рсбуе: питан.е о глумачкој менажи. > то име, драгл мој Прокоиије, п >пи чашу нина и припремај ее за те нелике дане. . 1>уди ми здран. Гвој Мргуд Угљзши)!

требнс* мсрс да Санезници ујсдинс својс снагс, како <">и сс могли одуп|)сти нсмамким пј>стн.ама. У дискусији Н]>ховног Иојног Санета у НсјЈсал.у учествовали су сви чланови и граћански и нојнички. Поглсди су били санршсно јсднодушни.«

Јаша Томић Цирих. »Хрнатска Држапа« од N јануара јанља да јс у Ноном ( аД\’ пуштсн V слободу Лаша ТомиФ, иођа српских прскосанских |>адикала. Наш на|)(>дни борац из Угарскс био јс V тамници нише од три и по годинс.

на фрвицуске колопије. току ссднице министар јс исгакао велнку улогу, коју су колопије имале у рагу. »Онс 1.е, рекао је он, играти још важнију улогу* у часу мира. За Француску је животно питан.е да за будуКе генерације осигура најлепше делове пашег иародног наслсћа. Она мора учврстити дело, којим је наша зсмл.а везаиа за прошлоет од нише еголеКа.«

БРДЗНЛИЈД У РАТУ Лондон. — Нразилијанска мисија јс стигла у Лондон. Њу су дочскали прсстанпици Г>разилијс у Кнглеској. Адмирал Франциско Дсматос јс изјанио да сс нада, да Г.с б|)азилијанска мисија посстити и поморскс базс у Француској и Игалији. Тај пут Г.с мисија изнршити одмах по снршетку посла V Лондону.

ИЗЈАВД ЛОЈДД ЏОРЏД Лондон. — Јуче јс Лојд Џорџ уДожсмДому рскао: »Нијс била намсра Сансзника да Нрхонном Ратном Савсту даду изнршну нластД а.нГ од тога нрсмсна до данас ситуација сс* измснила: Нсмци су сад прснсли знатан број динизија на западни фронт и против обеГ.ања који су њнхоии помоКници даЛИ руским дслсгатима V Бј)ССТ Литовску. 1 акаи је био проблем који је савезнички савсг у Вердену требао да испита. Потрсоно је и битно је било за нас да се савезничке снагс Француске, Кнглсске, Италије и Америке доведу у положај да мшу напасти у згодном тренутку. Кад Г.е ее извеети тај ударац ? Тојош не знамо. Ализнамода се он спрема. Потребно је било пред узети и поОдговорни уредник Драг. С. Гогнћ

ЧЕШКА ИЗЈАВА 1 3 им. — Народни послапик г. Невионс, пошто јс дан прс прочитан у екупштини текст лондонског Уговора и других докумсната публикованих у Русији, обратио јс пажњу на мишл.сњс, којс тражи, да сс Италија стави на чсло националног поКЈ)Ста потлачсних у Аустрији. Том приликом тврди г. Нсвибнс, да су чсшки комитсти одлучили да Фс сс задовол.ити просгом аутономијом у федерализованој Аустрији. Ма овојс господин Хловачск, прсставник народног савста чсшких зсмал.а у Риму, упутио лисговима писмо V којсм изјављујс, да нс поетоји ни једног чешког комитета који би истицао потребу такве аутономије. Једну аустрискуфедсрацију Чеси никада не могу примити. Напротив Хловачек констатује, да јс предссдник аустријског министарског савста пре неколико дана изјавио, да су Чеси, декларацијом УставотвоЈжог скупа у Прагу (> јануара, прекинули сваку везу са државом и са дина"сгијом аустЈ)ијском. X л о ва ч е к за кл.у чуј е, тврдеГ.и, да су Чееи непомирл.иви непријател>и Аусгрије. 0 КОЛОНИЈАМД Париз. — Министар иоконија Анри Симои пј>сдс *даиао је седиици јсднс комисије, која има задатак да испита сна питан.а, која Ке се ноеле |>ата одпоси ги

ВЛАДА Г КАШНСО Париз. Француска социјалистичка с гра нка одржала је јучс* једну ссдницу, на којој Се дискуговало у учешГ.у у кабинету г. Клемапсоа. Главни )Ч* одбор усвојио дневни ред, којим се овлашГују социјалистички посланици Кисон, Компср Мо|)сл и Диаг да могу узети учешГ.а у кабинету г. Клемансоа.

Л>\б., ној. чинов., ГавриловиГ. Драг. и Душап, ГаВриловиГ. Никола, ГлишовиГ. Милап ипо|>уч. ДимитЈ)ијеви Г. Л>убом. саобј). чии., ДимитријетгК Мита, шеф поште, Драгосавл.свиК Милош, ДагиК Милан, контј). поштс, Дсл иК Радослав, канет., Ди-

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ПРИЗНДНИЦГИШШЕ 'Обавештајни Биј>о Сјшског Црвсног К]>ста у Солупу добио јс нову па|>тију оргиналних признаница ии (’|>бије за следеКе улагаче. Умол.азају сс улагачи дл изноле об|>агиги ее овом биЈ)о-у лично или писмено како би им се о]>гиналне признанице послалс; дужни су назначити коме с\* новац слали као и место гдс. НаЈ>очито се улаглчи умољавају да п|)ијавл,ању својс ад|>есе сгаве читк*> и јасно исписан свој потпис, б|)ој поште и имс лица комс су новац слали. Г1о свима писменим т|>ажњама овај Биро одмах шал.е ПЈ>и:!нанице улагачима чијс су гфизнанице пј>испслс, а за оне чије пј>изнанице још пису п|>испеле, биро Ко послати на означсну адресу кад исте буду дошле: АлексиК Гвотис. надз. пругс, АнпчиК Михајло, жслслпичаЈ), АнКслковиК Божа, капетан,Ав|>амови’КЖивојин, железн. АЈнтауговиК М. Иван, капет. Ас\'|)џиГ. Славко, саоб]>. чинов. АтаиацковиК Драг. капетан, АКимовиК Д. Адам, капетан (2 пр.). БогдановиК Милан, п.по|>уч. БогдановиК Милош, обвез. Богданоштћ Сретен машинов. БожовиК Божа, цензор, Браши-ћ Новица, управник, БабиК Милан, књиговоКа БелиК А. Тик. инв. БошковиК 'Б. 1к>шко капет. Васил.свиГ. Рад. жан. наред. Нсл.ковиК Драг. п.пуков. НссиГ. Алскс. пој >\ ч ник, НесиК Божид. појпч ник, НилотиГ, Стеван, и.пук >в. Нинтровић Р. ген. консул, Ни|>иГ, Богол.уб, надз. п|>уге, НигиК Милија, НојиновиГ, Тихомир, обвез. ВрбиК Коста, лек: Нукови К Бранислав, п.поруч. (2 пр.), НуковиК Драг. мајоЈ>, НучковиК ЛазнЈ), чува|>, НукадиновиК .1. Нлад. благ. Нслимиј)овиК Радоица, НесовиК Сетимир, чинов. Нидић Драгомир, НидојевиК Живко, плторуч. НојииовиК Димитј). иред. суда, Ној>1 'иК Никола, кочничар. ^ ГајиК К. Ној. пол. ииса|>, I ајовиГ, Несслин, ТвозденовиК, капетаи, 1’мизовић

ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ ГфекоиоК активност обс артиле|>ијс у области Шавињоиа и источно од Ренса и у Шампањи. Један нсп|)ија гел.ски покушај п)>епада источмо од ()б|>ива остао јс без Ј)езу.ггЛга. Доста жива а]>тил,СЈ)ијс.ка боЈ>ба измсћу Мистс и 1\нс, на фронту шуме Шом и у Гојиг.см Алзасу. ФЈ>анцузи су одбили један немачки препад. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНЛКЕ В]>ло жива аргилеријска акција западно од Гарде до истбчно од Вренте и иа средњој Пјапе. Наша вјјтилерија јс успешно концентрисала ватру на неприја-

те.нске ГЈ>упе у ма|)шу источно од Нал Френце.та и падини б|)ега Берста. Кнглеска тсшка пјјтилс|)ија је са најбол.им ])сзултатом тукла Цепријател.ске батеЈ)ије пред Монтсло. долини Лага|)ина и јужио од Кановс (Азјаго) пушчапом шгфом емо ])асгерали непријател.ске извидницс*. Код Граве ди Пападополи једиа наша патрола је изазвала узбуну у мспјжјател,ским линијама. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Преконоћ еу енглееке патроле ееверо иеточно од Аржику|)а доб и л е за Ј ) о б л > е н и ка.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Цирих. — ОзбиЉни извештаји јавл.а.ју да је у Гурској општа енергична жел.а за миром. Она ; је изазвана туреким поразима иа разним сфацама и општом оскудицом V намиЈТницама. На])очито у Цариграду, за тј)и недељс није било ни мало меса. Док становништво трпи неве])оватне патње зббг оскудицс, војеци је оброк повеКан. Ј’о је учињено да би сс* умирилс трупс, клје су В|).то узнсмирсне, али јс* тиме изазвано велико пезадовол.сгво у народу. Париз. — Јављају из Берна: Сви делегати су напустили Б])ест-’1итовск послс ручка, на комс руски делегати нису учествовали. БЕРН. — »Крајццајтунг« пише да су немачки војни шеФови одбили Троцкијеве услове за мир. Женева. АустроНемци су повукли труса сектора горњс

пс

Пјаве иза виса Томба. Војии критичар »Журнал дс Женев« придајс томс велику важност, јср то значи да јс нспријатсл. напуетио своју идсју да си’1)с у италијанску равницу. Цирих. — Б)Сј)лимски дописник »Франк‘1’УРТср Цајтунга« телсграфишс да јс у нсмачким политичким круговима изазвала вслико узбуђење всст да су се пол.ски пукови ставили на |)асположењс влади у Варшави. Атина. - Ухашиепо је нише од 70 лиЦа због пј ) о нспсЈ)а и скандала, који су били у министарстпу за. снабдснап.с. Лондон — »Нгујорк Хсралд« јавл.а из Јаша да је Румунија одбила свс иемаФкС прсдлогс.

ДЕПЕШЕ ,,НАР0ДА“ Атина. — Из Рима: Белгијски к]>а.Ђ и крал>ица, после чстири дана бавл.сња на италијанском фронту, оставили су рагну зону. Рим. — »Епока«, јав.Ђа да је Ризов изјавио у »Берлинер Тагсблату« да је Бугарска понудила мир Румун и ј и. Петроград. — »Вечсрња Пошта« јавља да јс вслики кнсз Никола Констан гинови I', ум ])0 у својој рсзидснцији у Гашкснту. ПАРИЗ. — Маршал Жофр изабран је за члана Француске Академије са 33 гласова против 1. Париз. — Клемансо јс изјавио у »Еко дс Пари« да је врло задовољан посстомна фронту у Алзасу су га поздравили: Доле са плсбисцитом. МАЛИ ОГЛАСИ Штампарија »Акуаронз« улица Коломба бр. 6 ради све штампарсге послове: књиге, Формуларе ит.д. као и штамбиље. Слова су нова као и сав други материјал нови су и техничка израда је најбоља.

Винарска радња Ираклије Зарчевића — Битољца Прсчкфучује добро природно вино, кон.ак и ])акију 110 најумсренцјим ценама. Радња се палази у улици: Макс Хардена Бр. 13. — у близини »Олимпоса«. 20—30

Српско Трг. Друштво. Улица Алсксандра Нелкког бро.ј 7, обанл.а ске бапкарске, трговачке и лфанспоЈУгпе поелове. ПЈ>спо|)учује нашем снсту, да се ко])исти услугама ове новчапе установс за све своје иослове. В])ши иа својој благајни |>азмену евих повчаних монета по повол.ним днсвним курсевима. 9 10

Штампарија Акуарони.