Narod

СП>. 2

А Р О Д

БР0.1 190

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

Еиглеска је одлучила тако 1 >е да ре(||0)>мии1е саој стлри илборни смстем. Ме1ју осталим мовинама, пројскт ирОзнаје ирано гласа и жеиама, али еамо оним које су старије одтридесет година. Ово ограпичен.е има цил. да спречи да Г>ирачко тсло пе постане најнсћим делом женско, али с\' га сифражеткиње усвојиле еамо привремено. Овај је принцип усвојен и уДо11 ,ем и V Горн.ем Дому. Холанћанкс су у чудном положају. Оне могу да буду биране, али ие могу да бирају. Кад би било каквих лепи.ч кандидаткин.а, да ли би и\ л.уди, који јсдини имају нраво бирања, нримили на своје лиеге? Информисани л.уди у ово и не еумн.ају. Гтвар је врло пикнгна, и будуГ.и агитациони аборови ;ш изборе \ 1018, када треба да се бира први парламент по овом лакопу, иавесно 1.е бити врло итересаптни. У <1>|>апцуекој питан.е о жепском праву гласа, које не1. оданнб имн своје адвокате, пије мпого напредовало ла поеледп.с три годипе. Иостојао је предлог Мориеа Г.арееа у ко.ме ее давнло право гласа удовица.ма бораца, а био је јодап лаконски иројекг који.м ее женнма давало право да бирају у општини, а са илвееним ограничеп.има чак и да буду бираие. И Италију је лахва гио (]|Смиииегички талас, а било је и неколико миниегара којн су били наклоњени пршнирен.у жепеких нрава. Тога има иего тако и у МаКарекој, али Пемачка и Аустрија еу у овом погледу још у иериоду снтцнх почегака. У Швајцарској лбог ралноликих ноједпначппх лакоподаветава герен ла остварен.е женскрг права глаеа врло је неповол.ан, мада ностоји доста велика пропаганда, која је нашла илрала п у неколнко кантонеких екупшттшл. По евему овоме судеКи, није белралложно верован.е еифражегкин.а, да Ке конац рата донети п једну пову женску е)>\. У неколико бројева, почнњуби од сутра, нзлазиће у »Народу« заннмљив Фељтон »Хиљаду мање једна ноћ < од Стев. Матијашевића.

ција. којс је илглаеао устааотнорни екуп у Прагу С>. јануара није још објавл.еп у листовима у Ауетро-Угарекој оеим у чешким. Али ипак је текет нзашао ван границе Ауетрије и доноеимо н.егове главне •гачке. »Ми народни посланицн чешкочмовачке нацијс каже декларација еа радош+.у поздранл,амо чин.сницу, што ове државе, које су заснованс на демократским принципима, а које рагују или . еу н.оутрадме, данас емат))ају, као и .ми,

ВРЕЊЕ У АУСТРИЈИ Цирих. — Јутслбвсни у Аустрији појпчпвају своју п|)опаганду и оснивају новс листове. У Загребусе штампа један лист са чисто националним програмом, који ради на стапан.у свих Јужнич Словсна. Лист се зонс «Глас Словенаца, Хрвата и Срба«. У Осијеку од 1 ф^бруара иилази лист »Југ«, који је изван етранака, али који егоји одлучно на националном становишту Јуж ни.\ Словена. Нараино, ова активност ииааива и реакцију. После борбе у парламенту настала је борба у општинама. Општинеки одбор у Марибору (као и у многе др)че општине) протеетвовао је против аепирација Јужни.ч Словена и напао је владу, што не етане на пут том оггасном раду. Он позива, владу и посланике, да учине евоју дужност пре по што буде са свим доцкан. »( и е ге м атска бо рба ;га оцепл.ење од Ауетријс — вели сеуједном прбтесту покавује евој уепе.ч у пепрсстапим провокација.ма марибирског мирноггра'1)анства.()пштии ски одбор одби ја од еебе еваку одговорноет :$а мир V вароши, ако се не спречи овакав рад издајица. I Јемачко свсштенство у Чешкој одоб|)ава идеју, да се од пемачких оолаети у Чешкој стнори аутономна немачка покрајипа. Гу еу идеју п|)е неколико дана и:$нели и немачки поеланици п:$ Чешке у парламенту, Додавши, да је то једини начин да се ереде прилике у Чешкој. Ако се то пигање од.мах ме јк'ши, Немци Г.е започети велику бо|)бу, а немачко свештенегво вели, да Г.е употребити сва с])едства да до1јс до цпл.а. Чеси, напротив, кажу да ту идеју не увИмају озбил.но ни еами 11е.мци, којп су, у осталом осумњичени као вслеиздајници, је|) је њихов цил. да ее уједине са Немачком.

да јо прано иарода, да расиолажу својом судбином, осноница општем, и т|>ајном миру и што раде сним силама да дођс до гог снсопштег мира. Нона Русија меГ.у битнс услово за мир поставилајс и принцип прана народа о самоопрсдсл.сн.у, на начин да пароди слободно олучс о евојој будућногги и да изјане, хоћс ли установити независку држану или Г.е уГ.и у државну унију са другим народима.

Гила изјанио јс, да питан.с о независности иарода, који до сада ту незаниеиоег нису уживали, имају да рсше иојсдине државе упанним путсм. Услед тога ми оссГ.амо да јс наша дужност, да у име чешко-еловачког иарода изјанимо да глсдиште п I > сдстан 11 и ка Ау стро-У га рске није и нашс глсдиште, Манротин ми смо сс унек противили гаком решељу, на све могу Г.е начине, пошто, према нсликом нашем искуетву и горким разочарен.има, то значи апсолутму негацију принципа п|>ана народа да одлучују о себи. Ми дижсмо енергичну опгужбу, јер је наша акција апсолутистичким с]>сстнима била лишсна снога прана на мезависност и да одлучује слободно о себи; сем гога та акција је била сганл.сна на милост и немилосг господсгиу нсмачкс и маНарске ман.инс и немачке централизаторске бирократије. Пошто је дуалистичка монархија само срестно у рукама Нсмаца и МаГара и пошто дииасгија нијс испунила обавезу, коју јс нише пута узела на себе у погледу чсшко - словачког народа, чсшко-словачки народ изјавл.ујс, да је данас ослобо1)Сн снаке обавезе према дуалистичкој мона)>хији, као и нрема динасгији: чешко-слоиачки народ изјанл.ујс, да јс гоеподар, да располаже снојим снагама. Ми посланици чешко-словачког народа изјаил.ујсмо, да мн|>, који нам нс би донео правду и слободу за маш народ не би био никакан мир, нс1. ночегак нове борбе за независноет, енергичне и сисгематске, у којој би паш народ уложио до крајн.их граница све своје материјалне и моралне силе; и он ио1.е одегупиги од онс борбе ире него што поетигне понољан резул гат. Ми захтевамо, да свим народима, као и јшшсм, буде дато право, да мрисуствује нреговорима о миру и потпуна слобода да бране своја права па конг))есу о миру. ПРИЗНАНИЦЕ ИЗСРВИЈЕ Обавештајни Виро Српског Црвеног Крста у Солуну добио је нову партију оригиналних признаница из Србије за следећс улагаче. Умол.анају се улагачи да изноле обрагиги се оном биро-у лично или писмсно како би им се оригиналне признанице послале; дужмн су назначити коме су новац слали као и месго где. Нарочито се улагачи умол.анају да пријавл.ању своје адресе ставе читко и јасно исписаи свој потпис, број поште и и.ме лица коме су новац слали. По свима писменим тражњама овај 1>иро одмах шал.е признаницс улагачима чије су п))изнанице приспеле, а за оне чије п|>иг-$инице још нису приспе-

ле» Пиро 1.е послати на озиачену адрссу ■ кад исте буду дошлс: Е|>ац Крсман капетнм, ЕриК Димитријс ппоручник. Жиианови!. Нлад. начал. срески, Живанови К Милош чиновник, Живанови!. II. Гтојић (2 п]).), Жинанонић Ћирко чинов., Жинконић Алскса машиноиоћа, Живконић Жинојин, Жинконић Т. Лсфтимије, Жинчић Милан комесај). Здравкони ћ Јован нисар. Инанић Гтеван поручник, Иванонић Рад. (2 пр.), Инашсвић Жинојин, Инкони'1. Погол.уб, Инконигћ. М. Снет. шт„ Илић Драг. к.ог месар, Илиј ћ Јован скретнича|), Илијћ Д. Псга)> чииовиик, Инанонић Добр., Иванони’ћ Добросав, учител.. Јцконл.свић, Н. Јапконић Добросан, поткин. Јанконић Драг. марн. лскар, Јанкони ћ Мика жслсзи., Јенћенић П. Јован поручн., Јентић 1>лагоје учитсл., .1сфги'ћ Среген порсзи., Јездић Петар, Јелић Малиша кафеџ., Јонанонић. Нојисман ној. чин. Јонановић Елиша, школски надзори. Јонаиони!. Мата мајор, Јовановић А. Мил. капетан, Јоваионић Иикола паредн. (2 пр.) Јоианонић Сана коморџија, Јовановић Чеда пуковник, Јанковић Милан, машин. брав. Јанковић Панга, кројач, Јснћснијснић Чеда, срески началн. Јелисанчић Милош надзорн. п)>уге, Јованонић Пантелија кочничар, Јовановић Снсга упран. поште, ЈоргоиановиТ. Пикола пуконник, Јосифовић Милосан жан. иарсди., ЈовановиТ. I). Добросан. (Настаниће сс) САОПШТЕЊА Прилог. — Енглсски Генерални Консул предао је СрпскоМ Генсралног Консулагу у Солуну стогину драхми коју је примио од госпоТ.ице Мод Елис да се поделе српским и »беглицама нострадалим од пожара. Госпоћица Мод прикупила јс ону суму у варошици Финелон Фал -Онтарио Канада. Плсменитим приложницима који се и са онакве дал.ине сећају пбстрадалих српских избсглица, Генорални Консулат изјавл.ује и овим пугем сноју ус))дну захналносг. Читуља. Рсаервни артилеријски ппоручник Миливоје Нукосанл.сни ћ бр. п. 315. извештава другове и пријатсл.е, да јс њсгоиу породицу задесила нссрећа и по г|)ећи пут: његон добри отац I лиша Вукоеанл.енић трговац из Шапца у.мро 2<> нонембра 1917 у |>еограду. Никола Николић, чија породица станује у Нидинској ул. бр. 1. Неоград. да јанн своју адресу Николи Николићу, 1 чсга . 3 бат. бр. п. 20. Нади саопштења. Иластимир Ганрилонић, поручник да се јани Нојислану ( тенанони ћу, пошта1>У Н заробљенички пук бр. поште 30,

ИТАЈ1ИЈАНСКИ КОМИНИКЕ Измс!.\’ Позина и Ластико нашс патроле су биле активне, а наши топони малог калиб|>а жино су гаћали немријатал.а у покрсг\' \’ области Дсм Лаги. На висоравни Азјаго наша аргилсрија је тукла неиријател.еке труНе у ма))шу код долине Гал Моранп и концентрисала је ва гру на сск-

ЛОНДОН. — Из Берлина јављају да ће се нови ратни Фронт протезати од Балтичког мора до границе Украјине. Немачка се нада да ће силом наметнути мир максималистима. Нема-ша штампа припрема јавно мишљење на нову ситтацију. ЦИРИХ. —»ФранкФуртер Цајтунг« јавља да би прва мера, коју немачки главни штаб буде предузео по прекиду преговора, била прокламација анексије Литваније и Курландије. ОПољ.ској није још донето никакво решеше, пошто је Аустрија Формално изјавила да она не може да предузме нов рат на источном Фронту. Пар?дз. — »Т а н« емлт|)н да немачки главни штаб еад није у етан.у ни да покуша б:$бил.ну офнн:$И1$у на епглееко ф ра н цу е к о м ф|)онту. Гуекш догафаји који прете да ее п|)ошиј)И и на Немачку нагнаке немачку нладу да предузима озбиљне напо])е :$а угушсње тих покрета. ЛОНДОН. Јављају из Амстердама: Немачка економска кокисија, под председништвом граФа Мирбаха, која се већ месецима бави у Петрограду, вратила се у Берлин. Неколико руеких делегата, који се налазе у Берлину добнла су пасош од немачких власти. Берн. — Немачки и аустршски ца|) одлучили су да прогласе аутономију Курлаидије и Литманије са владаром и:$ породице ХоенцолеЈ)на. Графанска и војна админиетрација у овим обласгима бике искл>учиво немачка. ‘ ЊУЈОРК. — Посланик Сједишених Држава У Јашу те хеграФише да је Румунија саопштила савезничким преставницима, да је одбила немечки и бугарски предлог за преговоре. Амстердам. — Вести и:$ Немачке пбтвр%ју гласовс о неи;$бежној скорој .министарској к|)и:$и. Берн. — ШвајцаЈ)ски кругови много се бавс једним саопшге-

Непријател. је учсстано бомбардовао иашс положаје па и сто ч н и м линијама. Измсћу Ерснтс и Пјаис била јс узајамна канонада. Паше патроле су сс успсшно чаркале са нспријатсл.ским извидницама. Дуз; обале 1 нч 1 |>ијатсл. јс дк>јачао ватру и слао многе патроле према Кортслацо; наши маринци су их одбили ручним бомбама.

н.ем бечког Ко|)еспонденц Ки|)оа од 2 фебруа|)а, у коме се и:$ ја 1 $л.ује да Аустрија нег ке поћи ;$а Немачко.ч ако би она понова п|)сдузела опеЈ)ације против Русије. ДЕПЕШЕ „НАР0ДА“ Атина. Из Циј)ихл: Гсдам нсмачких листоиа, мсђу којима и »Дајче Тагесцајтунг« и »Бсрлинс]) Гагблат« били су за 3 дана забрањепи за го, што су донели појединости о процесу против посланика Дигмана, који јс осуђен, како је познато, на 5 година робије. Атина. — Оброк хлеба и брашна смањен је у Мађарској са 400 грама неде.кно. Атииа.' — Јав.љају из Париза да је гене|)ал Першинг послаоамеричкој влади овакву депешу: »Саопш гитенаЈ)оду да Немци тЈ)еба да буду побефени и да ке бити побекени. Уве|)ите га да је смешно веровати, да ке Псмачка изаки и:$ овог рата као победилацм. Атина. — Из Париза: I>оло паша јс изјавио жалбу на осуду. Атина. Према всстима из Беча број војних и и политичких оегунаца \ Швајцарској износи за Ценјтралне ( илс 27.077 а за Савезникс 10.781 Атина. Краљ сс јучс дуго савстовао са командантом атинског гарнизона генсралом Данглисом и командаптом жандармерије \ ("тарој Грчкој. МАЛИ ОГЛАСИ Штампарија »Акуароне« улица Коломба бр. 6 ради све штампарске послове: књиге, Формуларе ит.д. као и штамбиље. Слова су нова као и сав други материјал нови су и техничка израда је најбоља. Винарска радња Ираклије Зарчевића — Битол.цв Препоручује. добро природно випо* коњак и ракију по најумеренијим ценама. Гадња се налази у улици: Макс Хардена Бр. 13. — у близини »Олимпоса«. ‘21—30

" Српско Трг. Друштво. Улица Алсксаидра Всликог број 7, обавља све банкареке, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашсм свсту, да се користи услугама ове новчане установс за све своје пословс. Нрши на својој благајии размену свих новчаних монста по повол.ним дневним курсевима. 10 -10

»Противио ОВОМ ПЈ)ИНЦИцу прсдсгавник Аустро-Угарске у име Цснгралних Одговорни уредник Драг. С. Гогић.

БОРБА НА ЖИВОТ И СМРТ Цирих. Текст дсклара-

то]>у Вал Фрснцела и Вал Брента.

НАЈНОБИЈЕ БЕСТИ

Штампарија Акуарони.