Narod

м>е интересанпЈу конференциЈу о »Поморском жиноту Југослопена и њихоној тргоиачкој марини«, о којој 1>е мо гопорити доцније.«

ГТ-Р. 2 _ *| Ј 1; ► У истом колу преда-' ни итво је веома изцсван>а., држао је 21 јапу-, могло услед слабе нсара Иво деЂули не ма- хране и непресгано зах ге ва, да ма !уа рска.'вла да уступи Аустрији више >кивотних намирница. Становници се жале што вароши ТрстуЈ, ни је уступљен ни најмањи део намирница, реквирисаних у заузетом делу Италије. И сами болесници трпе глад и умиру по готову од глади. Увек се пс примају ни оне намирнице, које су тобож осигураие и за које су раздате картс. Према последњим одредбама сваки гра-ђанин има права недел>но на 260 грама кукурузног брашна, 12.) грама макароне, 2 јаја, 100 грама зелсни, 00 грама масла, 00 грама масти и 260 грама мс-

Н А Р 0 Д

МЕЂУ Н>!ШД Ловдоп. Иови немачки напад на Русију иаазвао је сукоб иамеђу Аусгријс и Нсмачке. Аустрија _јс п|)отесгвовала у Нерлину збаг немачкич анскслонистич ких цил.ева. Евглсски политички кругопи сматрају да немачка акција у Украјини не може бити равнодушна за Аустрију. ТР0ЦКИ)ЕВА 0ТКРИЋА Паррз. •»Матен« доноси разговор Троцког са дописником швсдског социјалистичког листа »Политиксн«. И ако јс овај разговор во 1 >си прс нсколико дана и прс обпавл>ни>а пспријатсл.ства, ииак јс иптерссаптан због мских ипформација. »Трсбало јс више конфсрспција рскао јс Троцки да се расветле планови нсмачког импсријализма. Кад смо склонили дипломатске формулс, видели смо, да Пемачка жели анексију 150.000 квадратних киломстара руске територије, т. ј. Курлапдију. Лигвапију и западни део Пол.ске. »Питан.е Аландских острва, које сс има рсшити измсфу Русијс и Швсдскс, ман.с је важпосги. У Балтичком мору постоји јсдна много всКа опасност.

сп. Али со и ово веома тешко дббија. Цене су б 1 СНОСЛОВНО високе. И у Истри си гуаци ја јс исто тако тешка. У Пул>у је било пећ неколико штрајкова због ллади. По.лиција хапси све жене и децу, која вичу тражећи хлеба.

0 ТР0ЦК)М Циј)их. Прс прскида преговора овако се изр зио о Троцком немачки лист »Дајче Гагесцајтунг«; »За Русију преговара у Брест-Литонску један ирвскласни лажов: г. 1 роцкл. ()н лаже кад тврди да жели мир, лаже кад вели да •ће закл.учи ги сепаратан мир са централпим државама. Троцки жсли да одуговлачи преговоре и да изазове револуцију код иас, која би нас упропастила.«

БИСОЛАТИ 0 ЈУГОСЛОВЕНИМА

Руснја пијс

А-

утврдила ландука острва из снојс нницијатиие: Немачка је наговорила, да учшш ову поврсду нариског уговора од 1856. гоД. О гом пигап.у закл.учсп јс 1007. г. тајни уговор измсћу Немачке и Русије, т. ј . 1 у времоиу н>ихових пријагел>ских односа. Тај ћс уговор би ги објан.вен. »Држава која у ствари радн да Добијс превласт у Налтичком мору, то је Немачка. Неома јс опасно што је она заузела осгрва Езел и Даго, којн ће у н>еним рукама престављати неку врсту Гибралтара V Налтичком Мору. То јс прана оиасносг, која преги свим балтичким државама. Шведска, Финска, Данска и Русија го морају добро да упамте. Они морају да присуствују у будућим оиштим преговорима и да добро пазе, да сс ово питањс праведно рсши«.

У ТРСТУ И У ИСТРИ Рим, — Прсма нсстима из Трста, скономске су прилике тамо ужаснс. Свакодневнг) сс догафају убиства, душевна гшрсмећења на у чици, изнемоглост, повсћањс смртних случајсва, крађс животних на м и рни ца л т.д. Стано а-

Париз. — »Виктор« доноси изјаву министра Гисолати, коју је дао госпођи Сорг о југосло ве н с ко м п и та њу. »Радујем сс — рекао ]е министар — што идеје о искреном споразуму измсђу Италијана и Југословсна, на коме сам ја увек са узбуђењсм радио, задобија сваким даном све више терсна. »Италијански народ по свом инстинкту, увск је оссћао, да јс његов интсрес и његов напор у потпуном складу са иртересом и напором потлачсних словсна у Аустро-Угарској монархиј и. »Италијанска полити ка, док је била всзана Гројним Савсзом, увск јс ематрала иптсгритст Србијс као битан услов тога савсза— а Србија као привлачни цснтар за Словене из монархијс, прсдстав.вала је за Аусгрију всома велику опасност. И заистаТројни Савезјестварнопрсстао када јс Италија обј шила своју неутралност онога дана, кадсу централне силе заратиле против Србије. Како би, даклс, Италија, која је ушла у рат против нападача на Србију и која јо у овоме рату претрпела толико жргава, могла жслети да сс овај рат заврши, а да се нс доведу у склад интереси оба народа? Како се можс прегпоставити да она неће или да нс жели да осигура овој великој славенској породици оне битне услове, који би од ње створили јаку брану против немачког продирања на обалс Средоземнога Мора? Како сс можс мислити, да Италија није вољна, да сс братски и правсдно урсде односи изме-ђу оба народа на теритојама где су помешапи, а које ће. припасти де-

ЛОМ ЈСДНОЈ, ДСЛОМ Другој страни? »Италија је спрсмна све ово да реши, и сви који противно говорс, радс у интсресу онс Аустрије, којом сс Иемачка сЛужи као својим најјачим оружјем. »Ја добро знам — наставио је Бизолати да су у Францускбј тачно схватили важност словенскбг питања у Аустрији. Шта значи стварање чсшко-словачкс легије у Француској, која ћс се борити раме уз раме са француском војском? Значи, да јс Француска добро разумсла, да се Нсмачка може победити тек онда, ако се уништи Аустрија. Стварањсм чешкс лсгијс Француска је хтсла да призна аспирације Чеха на нсзависн )ст Чешке. Али проблсм независности 1 1сшкс нс можс с.с одвојиги од проблема независносги Јужних Словсна. Овдс јс француска јавност могла бити узнемирена да нс дођс у сукоб француска политика са италијанском. Уми рите <ј)ран цуску ја вност у овом поглсду. И у овом пигању влада потпун склад између италијанске и француске политикс.«

ЛДЖНЕ КДРТЕ Цирих. — У Берлину је откривена једна типографија, која је штампала лажне карте ла хлеб. 50000 овакВИХ карата узапћено јс. Ухапшено је пет лица.

Одговорпи уредник Драг. С. ГогнкТ

ПРИЗНАНИЦЕ ИЗСР^ИЈЕ Обавештајни Биро Срп ског Црвеног Крста V Солуну добио је нову партију оригиналних признаница из Србије за следеће \лаГаче. Умољавају сс улагачи да изволе обратити се овлм биро-у лично или писмсно како би им се оригиналие признанице послале; дужни су иазначи.тц коме е\’ нр-

вац слали као н мссто где. Нароччго се у.Гагачи умољавају да пријавл.ан.у св:)'е адресе ставе читкј и јаспо ислисан своЈ потпис, бј>ој пошге и име лицз кјме су новац слали. Пб СВИМЛ 1ШСМС11ИМ ТрПжњама овВј Би])о одмах шлл>е признанице улагачима чије су признанице приспеле, а за оне чије признанице још нису приспеле, Биро ће послати на означену адресу кад исте буду дошле: Миливојевић Филип, учитељ, Милијевић Јован, учите.в, Милић К- Душан, поручник, Миловановић Боја, санит. капет. Миловаповић Јездимир, чинов. Милојковић Милован (2 пр.) Мнлорадовић Јовица, Милосављевић Блад. бравар, Милосав.вевић Љуба, машиновоћа, Милосављевић Милан, Милосављевић Гветислав, Милошевић Илија, Милутиновић Драгулин, у!илел>, Милутиновић Милан поручник, Мил.ковић Лука, ложач. Митровић Милутин, обвез. Михајловић Блад. Михајловић Драгутип чинов., Михајловић Жив. лекар, Михајловић Мића, капетан, Михајловић Радоеав вој. чиновн. Мишић Л>. Миодраг, поручиик, Младеноиић Јеврем, Младеновић Младен поручн. (2 пр.), Мостарчић Гтеван, капетан, Мунић Н. Драг. пОручник. Недељковић Љуба, п.пуковник, Недић Драг. поруч., Ненадовић Кбсга инв. одр., Нешић Благоје, Николајевић Драгомир, благ. Никодијевић Костантин, Николић Димитр. надз. прупе, Николић Миљко мајбр, Николић Петар, судија. Обрадовић Јеврем поручник, Обрадовић Трифун, препис., Огњановић Никола мпјор, Остојић Грећко прога. Пантелић Радован капетан, Пантић Јосиф тумач, Парезановић Аћим капет.; Пекић Анга мајор, Пелпарж Мирко апотекар, Петковић Влада Др., Пегковић Драгољуб, Петковић Тодор чинов., Петковић 11. Драг., Петровић Г. Драг. ложач, Псшовић Петар, капетан, Пештерац Живојин дес., Понорац Јанко писар, Попадић Г. Милоје капет., Поповић Миливој, Поповић Милош болнич., Поповић Мића иследник, Поповић Ј. Петар, благајник. (Наставиће се)

С АОПШ ТЕЊ А Ранисав Милинковић, 3 ч. 1 б. бр. п. 83 тражи п >днаредника Радомира Милетића, седлара бојне коморе бр. 88 . Јован Недељковић 3 ч. 1 б. бр. п. 88 , тражи Гветозара Ђорћевића, бившег обвезника нишких резервни.х трупа, о коме још од Крсфа нема никакви.х весги. Ранко Урошевић, 3 ч. 1 о. бр. п. 88 , тражи коњичког капегана Михаила Г. Јлурића и потпоручника Радосава Топаловића. Костадин М. Ггефановић болничар бр. п. У93-ГОД тражи етрица Драгутипа Г. Бел.ковића бившег ордонанеа коњаника бр. п. !)(>.

БРОЈ Ш ЗВАНГШ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАЧЦУЗК1 КОМИНЛКН Француском ватром уииштена су три непријатељска прспада у обласги шуме Кснси, северлзап 1Дпо од Јхури, на сектору Бокоа. Артилеријска борба доста јака у Шампањи и у обдасти Бит ди Менил и у Погезима. ЕНГЈ1ЕСКН КОМИНИКЕ Адм ирал итет јавл>а да су наши поморски авиони бомбардовади ксј и докове у Дсбриџу.

Бачсно јс вишс тона експл ози ва. П ])и међсне су експлозије дуж јсдног сумарснског заклог ништа, као и на ксју. У јутру 6 фсбруара нападнут је непријатсл,ски асродром у Варенс])у. Утврђсно је вишс погоДака на ангарима и у заклбнима. У патролној офанзиви оборили смо три немачка асроплана. Сви су наши апарати нсповрсђсни. НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ЛОНДОН. Енглеска штампа сматра да ће обнова непријатељстава између Русије и Немачке бити од јаког утицаја на војне операције иа западном Фронту. Цирих. — Бугарски председник владе Радославов, који сс налази у Берлину, изјавио је, да бн не верује у могукност измирсња са Вумунијом. Рим. — Парламенат је одобрио издаваље суду посланика Ђованија, који је изјавио, .да би рат емеета преетао, кад би цео сиет постао бољшевик. Лондон. — Рајтерова Агенција сазнаје да је нестало последњег сина бившег султана Мурага. Он 'е отишао био на (}>ронт код Берсхебе и, по исказу аустријских официра, погинуо је од турског куршума. Париз. — Лиелови јављају из Вашингтона, да се у Америци организују јаки одреди коњице, који ће 3 екоро бити пребачени у Европу. Цирих. — Швсдска влада захтсвала јс од м а кс и м а л и ст и ч ке 1 $л а дс да повуче своје трупс из Ф и н с к е, којој јс Швсдска признала нсзависност. Мадрид. — Шпански брод »Лаја« потонуо је, спасавајући посаду са сумарена, који је потопљен од једног савезничког торпиљера. ШЕЛЕЗА. Прошле нздељз догодило се у Аустрији једно политичко изненађење. Пре него што ће се отворити седница министар просвете и г. Тваровски министар без портФељт поднели су оставке, придруживши се пољском протестузбог мирењаса Украјином. V Галицији узбуђење расте. — Пољски чланови Господске Куће су известили владу да рачуна са њиховом најоштријои опозицијом. Шенева. — Сазнаје се да су ее грчкс трупе генерала Хаџопулоса побунилеу Герлицу у Немачкој, где су интерниране. Побуна је избила због рђаве хране и рђавог поетупања. 11емачке власти су по-

кушале да склоне ове трупе, да иду иа бугарски фронт у Маћедонији, за рачун крал>а Константина. Пошто у гоме нису успеле, оне сад гањају интерииране грчке војнике. Берн. - Пољска опозиција почиње да улива озбиљну узнемиреноет код Немаца. Било је крвавих и врло озбилших нереда у Лавову и у Кракову. Амстердам. — Полиција јс ухапсила псг младих холандских револуциоиарних социјалиста, који су покушали да баце у ваздух арсенал у Амстердаму. Шенева. — У Немачкој је велики притисак новчаница, да се плаћа 52 марке за 20 марака у звечећем новцу. Берн. — Јављају из Варшаве: Опште узбуђење \ Пол>ској расте. Влада је дала оетавку а чиновништво у масама иде за владиним примером. Пемачка прети да ће употребитн силу. Она ће гиме створити |још јсдног противника одличног за борбу. — Из Беча јављају да је 77 пол.еких посланила у Рајхсрату прешло у опозицију и тако довело у питање владину већину. ДЕПЕШЕ „НАРОДА" Атина. — Из Цириха: Јав.Ћају из Беча, да су у Ауетрији позвани под оружје еви л>уди из класа 18(59. до 1900., који се до сада нису пријавили из било каквих узрока. Атина. — Престона беседа у грчкој Скупштини, 15 фебруара, всле да ђе бити сензационална. МАЈ1И ОГЛАСИ Штампарија »Акуарсне« улица Коломба бр. 6 ради све штампарске послове; књиге, Формуларе ит.д. као и штамбиље. Слова су нова као и сав други материјал а техничга израда је на.јбоља. Винарска радња Ираклије Зарчевнћа — Битол>ца Препоручује добро природно вино, кои.ак и ракију по најумерепијим цеиама. Радња ее иллази у улици: Макс Хардена Бр. 13. — у близини »Олимпоса«. ' 22—ЗЈ •

Штампарија Акуарони.