Narod

БР. 21 Г>.

СОЛУН, ГУБОТА ■< МАРТ 101« ГОД.

БРО.1 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по поднс.

Шпампарија сс налааи у улиди Коломбо број (>.

ВласПик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

шо

ГОДИНА П. Рукописи се не враФају. Огласи и белешкс нашкгћују се по погодби. Редакдија је у улици Коломбо број (>.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

ЗАНАДНН ФРОНТ

Из Лондона јс објавл.ено, да на западном фронту може имати укупно*195 немачких дивизија, рачунајући ту и 41> дивизије, које су пребаченс са руског фронта. Послс тога је и Француска у једној званичној ноти објавила то исто, наглашују1,и нарочито да јс то максимална всроватна цифра, у коју улазе и трупе у покрсту за западни фронт, но ни ових И)Г> дивизија нису још све идсптификованс. Шта предстапљају ових 195 дивизија? Нсмачки војни кригичари тврде да ове дивизије имају по 1(5.000 бораца. Али, тоје било некад. Због великих губитака нсмачке дивизије већ су одапно сведене на по три пука, пукови на три батаљона, батаљон на три чете. И поред л>удства пуштенога из ропства ипак данас све немачке дивизије имају по три пука са по три батаљона.Само у јсдном нсзнатном броју батаљо на Нсмци би данас могли да створе и четврте чете, које би биле наоружа не обичн и м ил и л а к и м митраљезима. Следствено, љихови батаљони могли би данас да броје просечно по 900 бораца. Са штабовима, артилериј.ом, инжињеријом и специјалним тр' пама једна дивизија може имати око 13000 бораца. Али тај сфектив могу да имају <амо реорганизованс и комплстиранс дивизиј(, чији је број незнатан, а свс остале диви-

зијс су тако оелабл.ење да куд и камо подбацују ову цифру. Прсма свсму томс, на западном сј)ропту нс можс бити вишс нсмачкс снагс од два и по милиона бораца. Ситуација би могла у нсколико бити измењена у корист Немаца, послс мира са Русијом, али то сс не можс много узсти у обзир. Нсмци, који су имали укупно 241 дивизију, оставили су били на рускорумунском фронту до ових дана још 45 до 50 дивизија. Али тс дивилије које су они били за сваки случај оставили тамо, представљају Ј' војничком гогледу врло мало. Онс су ослабљене у толикој мери, да готово и нс прсдстављају никакву нојничку врсдност ни по људском матсријалу ни по броју. Поред тога, овс дивизије изглсда да се, и • здравствсних и политичких разлога, нс4.с скоро помс/.ати ка западном фромту. Сви здрави руски елементи могу евакога часа загрозити Немачкој понова са руског фронта и због тога тс трупе нс могу отуда да буду дигнуте без велике нужде. У осталом, остале онс тамо или не, то није од всликог утицаја. На западном фронту може имати нсмачких дивизија највише 200, усваком случају. Мефутим, Французи, Ннглсзи и АмериканЦи, извесно и н е с у м њ и в о, имају к у д и к а м о в е 'ћ у с н а г у, а поред тога

њихови сс ефсктиви појачавају нспрскидно.док Псмци ставл.ају на коцку и послсдње својс војничкс напорс. Отуда наши Савезници с пуним правом и са истинским са мо 11 оузда њс м обј а вљују да ће западни фронт бити гробници нс м ач ком мили тари зму. ГРЧКА СИТУАЦИЈА Лоидон. Дописник »Морнинг Поста« имао је интервју са грчким минист]>ом припреде Михалакопулосом, који је, ла путу *)а Парил, свратио у Рим. Михалакопулос јс изразио својс увереп.е, да ће грчка војска брзо ступити у борбу против Бугара. Рекао је да јс упутрашн.а ( ггуација Грчке задовољавајућа. Додао јс, д ;1 са задовољством констатује, да су се италијанско-грчки односи у велико побол.шали услед Орландових слободоумни х изјава. Енглеска штампа придаје велику важност овој чин.сници и доводи је у везу са долаеком у Рим председника југословенског одбора ТруМбића. НЕМЦП 0 МИРУ Како Немци схватају мир закл.учсн са Русијом најбоље нам показује неколико извадака из немачких листова. »Келнише Цајтунг« пишс: »Ово није мир, који сс оснива на реципрочном споразуму, који јс намеравала, да закључи с нама царистистичка Русија, пре свог пада, а који би Нсмачка била такофс закључила и са бољшсвицима, док Троцки није прскинуо прсговоре. Анархистички властодрж ци у Петрограду моралела никад. То се догодило непримстно и одједном. Изглсда ми, као да се моја л.убав зачела још давно, и да је у то време синула само као мун.а. Извесно, да ми је то когод казао, када сам први пут видсла тога младића (то је било прошле годинс почстком распуста, у Башану, гдс је он дошао да спрема мог сина за испит за Сеп Сир), да су ми казали, да ће тај лепи, грациозни дечак, тако бојажл.ив и озбиљан, једпим својим погледом, јсдним лаким додиром мојс руке изазваги у мени читаву буру страсти — то би било право чудо и ја бих се само насмејала у одговор. Ипак, првога часа, када сс он појавио код нас, осегила сам да између тога непознатога ми човека и мене посгоји некаква тајан-

ли су после тога примити еве нове услове. Они остају и даље наши крвни неп|>ијател.и, и ако су ставили свој потпис на уговор. » НЈ т у т г а р т е р Та 1 'блат« кажс : »Очекује се сада, као прва последица закљученог мира са Ру с иј о м, ко н сол и до ва њс украјинске државе. Затим, Пољска ће признати, на кога треба сада да се ослања, што ће имати благотворног утицаја на тешку сигуацију у Аусгрији. Споразум гражи да покрене далски пион — Јапан. Немци ће, и.мајући х т виду ову удаљеност, а водсћи рачуна о реалном духу и лукавосги Јапанаца, глсдати, да уклоне јапанеку опасност.« НОВИ ШТРАЈКОВИ? Берн. — »Бе т чер Тагвахт« тумачи да затварање аустро - швајцарске границе долази уследтранспортовања труг.а са румунског Фронта, док другилистови тврде, да су у Аустрији избили нови штрајкови. Ова друга претпоставка изгледа вероватнија.

НЕМАНКИ ПЛДНОВИ Париз. — Прошлегодине изашла је у Керну једна тобож стнографека карта Русије коју су несумњиво издали нсмачки агенти. На тој карти границе измсћу Украјине и Пољске обележене су тачно онако, како је утврфено последњим уговором у Крест Литовску. Према овој карти западна граница Русије иде од Пскове на Харстнена блискост, да нам је па ма колико сгало, погребно познати једно друго, п])оникнуги једно другоме у душу; била сам унерена да ћсмо постати пријатсл.и. Но није ми ни за магиовење дошла мисао да ћемо једно друго волети и припадати једно другоме. Ги знаш нећ, да сам дотле била оно што називају часном женом. (). Ноеми, ти дани распуста, од јула до сепгембра светле у мојој прошлости као јарки, блистави пламен. Ла и Роберт смо ее брзо' упознали; н.егову бојажл.ивост победила сам оним безначајним ласкавим речима, којс ми жене тако умемо да кажемо, као год што умемо да кажемо и друге кратке речи које лсде смслост и разбијају на првом кораку сваку намеру. Пре десет'година ја бих

ков једном кривудастом линијом и готово се погпуно слаже са некадашњом источном границом Велике Пољеке. Петроград, у чијем предграфу живе Фиици, обухваћен је у границама Финске.

СЛ0ВЕНИ И ГЕРМАНИ Рим. — П]>и поеледн.им покретима трупа у аустријској позадиии десило се много инцидената измећу пукова разне расе. Догодио се један симптоматичан случај у Еелингу између једног багаљона 27 иука, који је готово цео словеначки, и немачких војиика, који су долазили еа италијанског фронта и путовали за <ј>|>анцуски (1>ронт. Немци су напали и почели да вређају Словенце, јер су ови певали иационалне химне. Затим су покушали да им иетргну националну кокарду, али тада је наетала бесна туча, која је трајала еве докле један немачки официр није наредио да се затворе у вагоне сви Словенци, који еу тако затворени под немччком стражом отпутовали.

ПРОТИВ СУМАРЕНА Лондон. — Предсгавници савезне и неутралне штампе посетили су велике америчке бродарнице и констатовали: да Америка не гледа само да накнади тонажу потопљених лафа, већ да јс предузела праву поморску офанзиву. Сумаренска о п а с н о ст биће уклон.сна и неп р иј атсл.с к и су м а ре н и биће са математичком еигурноогћу отерани из свих мора. Метода грађења на серије произвела је праву револуизвесно, ствла да кокети]>ам са тим нсискуеним млади ћем; постарали бих се да у њему ужегнем етраст, потом да је распалим неочекиваном хладноћом, и одбијан.ем да га доведем до безумл.а и раздражења, које показује нама женама колико смо моћие, и ласка нам. Мисам учинила ништа подобно, драга моја. Изгледало ми је, у мом је распореду врло мало в]>емена, да би тра+.ила драгоценс минутс на бескорисно п]>итворсгво. Отворепо сам показивала учитељу мога сина да ми је пријатно да будем с њим; ни мало ниса.м крила од и.ега да ми се дсшада његово лице, н.егова интелигенција, сами звук њоговог гласа; натеривала сам га да мени посвсти све време које му је остајало слободно после лекција са мојим си-

цију у поморској конструкцији. Нахваљујући графењу на серије, једаи контраторпиљер сагради се за 22 недеље, а када последњи амерички контраторпиље|> (од оних који су сада у раду) буде приопео у европске воде, -Енглеека и Америка има-ће 10 контраторпиљера на своки немачки сумарен. Тако исто !' 1 )ади се и велики број изеиђача >и Тониоца сумарена. Непријагељски сумарени биФе веома брзо изложени великим опасностима. Пронафена су врло успсшна средства, помоћу којих се присуство сумарсна на време примети. ИЗ МЕКСИКА Мексико. — У петролеумским предслима Мексика настављају се штрајкови и нереди, које су удесили и помажу их немачки агенти, који гледају да осујете продукцију итранспорт петролеума. Амбасадор Сједињених Држава предузео је један пријатељски корак код председника Каранце тражећи, да најенергичније поступи, да ингереси и једне и друге земље не буду оштећени. Гласове да је Каранца под утицајем Немаца и неких личносги непријагељСки расположених ирема Сједињеним Државама, најингимнији пријагељи председникови категорички деманГ 3.)УСЈ10Б0ДА САВЕСТИ Ц и р и х. — »Пестер Лојд« добија из Загреба, да службени лист хрватске владе објавл.ује, да је бан Михаловић забранио излажење »Јуном и после његовог заиимања. Да он није био гако неискусан, могао би ме у току та три месеца имати, а ја бих му се са радошћу дала. ()н се задовољанао тиме, што јеволео кришом, био је нсодлучан, сањалица и у томе с])ећан, Ја сам га обожавала. Да, обожавала сам — п стала се и сама узбуђинаги и плашити. Да ли ме он ноли? Извесно, н.ему ее допадало да буде са мном, он ми је био захвалан за то ии гересовање и пажњу, коју сам му указивала. Али да ли ме он воли тако како треба да воли љубавник, једном речју: да ли он жеди да будем н.егова? Кад бих остала са.ча, загледала бих пажл.иво у свако огледало у замку. (11астави+.е се)

Ф Е Љ Т О Н МАРСЕЛ превп: Л НОВО ПРОЛЕЋЕ Маркиза де Бошан госпођи д‘ Аск

Драга Ноеми! Имам четрдесет две године, имам двоје деце, имам веђ и унука; као и ти, дошла сам до тог животног ступн.а, када свака реч, сваки поглед бачен на л.уде и предмеге који нас окружују, изгледа, предупре-ђујс нас, да суминули дани срећних, обмањујућих али и чарајућих, спова, да је ве+. време пре+.и на доброчинства и побожност. Ипак не страХујем, не жалостим се; ипак дочекујем прве зраке мартовског сунца са истим ликују+.им осећањем као и пре тридесет година, када смо ја и ги загрљене лутале по манастирском парку и от-

1 ) кидале прве пупол.ке са дрвећа. И тачно, подмладила сам се за тридесет година, у мени кипи младост. Ја сам заљублЈена. Да, заљубл.ена. 0 молим ге, Ноеми, не смеј ми се. Теби јединој решила сам се да го признам, геби јединој и дужна сам да то учиНим, теби драга моја пријатељице, која си самном тако дуго маштала, страдала, волела. Заљубљена сам озбил.но и безумно, нежно и страсно, са свим жаром пламених жел.а, који Постоји само у младом срцу у време прве љубавне младости. Бојим се да го изговорим, али чини ми се, до сада нисам ни во-