Narod

131 ». 21 X.

'СОЛУН, УТОРАК Г> МАРТ НИ8 ГОД.

ГОДИНА II.

БРО.Т 10 ЛЕПТА

»Народ« излази сиакога 'дана по поднс. Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.

ЈТласиик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи се не вракају.

Огласи и белсшкс наплакују се по погодби.

Рсдакција је у улици Коломбо број (). Глаини урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Јсдини позитивни резултат рата, који се бечким фи на нсијерима тако дрпстично иставља пред очи, а који ће и послс рата остати још дуго времена, то јестално побијање круне. Извесно, морају изгледати врло жалостивна њихова размишљања о мирнодопским обавезама Аустрије, нарочито о обавезама, иначе врло великим, у којима се Аустрија појављује као дужник Француске. То показују жалопојке, које се из дана у дан појављују V разним варијантама, и у буржоаским и у социјалистичким листовима; то показују још боље саме цифре. У очи објаве рата С р б и ј и, ј у л а 1914, златнс резерве аустроугарске банке премашале су 1200 милиона а папирног новцауоптицају било је мало више од 2 милиарде. Три и по године доцније, 01 децембра 1917, злато у касама било је спало на 2(55 милиона, док је папирног новца билоу ’ оптицају 18 и по милиарди. Одјула 1914,увсТава се количина пагшрног новца сграшном несразмером, просечно по јсдну милиарду мееечно, при чему треба водити рачуна да је веТ више од два месеца прошло од дана кадаје количина износила близу 19 милиарди. Прираштај је долазио нарочито отуда, шго су нови папири апсорбовани у новим банчиним позај мицама држа ви. Рећи 1\е сс, може би-

ти, да емисионе банке свуда издају папирни новац за државу. Али како су оне огарантоване? Цсло је питање у томс. Упорсдитс билансаустроугарске банке са билансом Француске Банке и разумећете зашто је франак, у односу на круну, повећао своју врсдност. У осгалом, то је порсћењенаправио Беч.» Н а је Фраје Пресе« објавила је један преглед;- у комс се покрићс француског папирног новца цен. на 14 и по од сто а иокриТс аусгроугарског папирног новца на (5 од сто. Само, што писац још прецењује аустријски новац, пошто је његово стварно покриће пало на 1 и по од сто. Куриозма ради, треба напоменути, да је једно званично призн-ање о бедној подлози њиховог папирног новца учинио ту скоро и бечки суд у једном ингересантном процесу. Неки доктор Мецлер осигураосе у Француској на дееет хиљада франака у злату, са роком исплате од двадесет пет година. Отекао јс право на исплату 1917. Било је немогуће да мусе положи десет хиљада франа ка француских у Бсчу. Понуђено му је око девет и по хиљада у крунама, колико би изнело по законском паритету изме-ђу франка и круне пре рата. Мецлер није ово примио, већ је поднео тужбу трговачко.м суду у Бечу, који му је досудио суму од 20.800 круна, а

на основу тадашњег бсрзанског курса француског франка. Другим речима, једна државна установа објављује, на овај начин, да је номинална вредност државног новца спала на половину стварнс вредности. Бсчки финлнсијери, могу само да уздишу и да слушају, јср им сс то даје као јсдино право. Шсфови великих бечких банака држалм су скупове, дуго веђалм и покушали да се помогну, али без успеха. Влада спрема нешто у томе смислу, но то је све сумњивс врсдноети. Незадовољници су отпочели јавно да про гсствују против Немачке. 5' угарском сабору посланик Павлс Шандор узвикнуо јс: »То није ни паметно, ни лепо од Немачке. Немачка просипа своју к])в, али не и своје па])с. Она врло енергично подржава једино своје финансијске интересе. Ако хоћемо и даље да будемо са Немачком браћа по оружју, њен је задатак, да нам пружи помоћ пошто смо слаби.« Али Берлин остаје глув и брижљиво б|)ани само своје марке, чува ј ућ. и м ил иј а рду зл а т: 1 коју је Ауетрија морала да извезе код њих.

СЛИКА БЕДЕ Лондон. <(Форверц» доноси ову живу слику беде и глади у Немачкој : «Хладно је и магловито јутро. На перону, на станици ЛихтенбергФридрихсФзлд, једна гомила дрхти од зиме и чека воз. Бедни нушкарци, жене упалих о-

браза, деца сиротно обучена са котарицама и торбама одлазе у лов на кромпире. Воз долази и сваки тражи за еебе место. После дванајест часова враћају се са кромпирцма идругим намирницама. Али чим се помоле из станице, навратима их дочекује полиција и одузима им све, што су им сељаци од своје резервне хране иоклонили. Светина брани своје благо и треба велике муке, док им полиција однесе храну. Свн јецају, моле, заклињу, плачу, и камен би проплакао. ЈБуди стискају песнице, али ништа не помаже. РДД АШРМ1 Вашингтон. — Американска дирекција за регрутовање публиковала је проглас, у коме позика, да се одмах регрутују 10.000 механичара за авијацију. Тако исто и Лмериканеки Црвсии Крст издао јс распис за 40.000 до 10.000 болничарки, које Кс се упутити у Европу. ИЗ РАЈХСРАТА Цирих. — У бечком парламент-у Сајдлс.р је позвао странке, да гласају за провизорни буцет. Навео је, да ће се на тај начин решити важна економска и политичка питања и обсћао је промену Устава. »Трсба да постигнемо — рекао је — да се нацио нал ни а нтаго низам уклони у интересу. државне идеје.« Ваворовски, у име пољскога клуба изјавио јс, да Пољаци неће гласати за провизорни буџет, јер не одобравају политику владину, Али,

да се не би радило мимо парламента, они се уздржавпју од гласања. Затим се прешло на гласање. Гласало је за 240 посланика (немачке странке, украјинци и немачки социјалиети), а против 121 (Чсси и Југословени). Пољаци су се уздржали. Ратни кредиги од (5 милијарда изгласани су са 203 прогив 1(51 гласа. Прогив су гласали: Чеси, Југословени, немачки и пољски социјалиети. П9К0Л> ЈЕРМЕНА Лондон. —Турске трупе, напредујући у Јерменској, масакрирају остатак јерменског становништва. У свим заузетим местима иемилосрдно се убијају људи, жене и деца, Богос паша, председник јорменског националног одбора у Паризу, изјавио је, да јермеиски народ у својој историји никад није)био изложен таквој опасности уништен.а као сада. Пресу Јермени увек налазили заштите код својс браће у Кавказу, а сада нс.мају ни тог уточишга. Остављени су на милост и немилост гурске војске, коју пратс Курди и Гатари. Богос паша мисли, да се Турци неће задовол.ити са уступл.еним делом Кавказа, већ да ће наставиги продирање према Туркестану, отварајуГи Пемцима путза Персију и Авганистан. ЗД УЈЕДИЊЕН>Е Цирих. — »Најс Фрајс Прссе« доноси нскс деловс из резолуције, коју су донели југословенски посланици уЗагрсбу. Из тих делова резолуције види се, да . I у го сл о ве н и и ст р а ј н о траже независну наци-

оналИу и демократску државу Срба, Хрвата и Словенаца. Упућен јс позив свима странкама и групама, да се ујединс у светој националној борби. У НОРВЕШКОЈ Штјокхолм.— Фински владини кругони озбил.но сс баве мишљу, да траже од Норнешке уступање области доњег тока реке Пачики до Северног Леденог Мора. Код ушћа рске финска би влада саградила једну велику луку, пошго је.тај крај преко целе године слободан од леда. Овај фински пројект подупире Пемачка. Због ових верзија норвешко је јавно мнсње веома узбуђено. Либерални лист »Дагсниетер« пише: Немачки програм од Багдада до Северног Мора на југу је наишао на огпор ; али на северу, Пемачка пружа своју претећу руку преко Финске. Време је, да скандинавски пароди увиде, да се руска опасност претворила у финеко-немачку. ЗАПАДНИ ФРОНТ Лондон. — Министар финансија Бонар Ло подносећи на одобрс 1 ве кредит од (500 милиона стерлинга, између осгалогаје рекао: »Промена ситуације у Русији утицала је на еилуацију на западном фронту. Бећина немачких дивизија пренето је на западни фронт, но упркос свега тога савезници имају и данас надмоћност у ефсктивима. Па предпоставимо да и Аустрија учествује, опет на нашој је страни наДМоФност у ефсктивима на целом фронту од Калеа до Јадрана.

Ф Е Љ Т О Н

СПАРАФУЧИЛЕ :

ПОДНЕ НА КРФУ — Утисак 18 марта 1916 год. —

Поднс... На торњу цитаделс избија дванаест часова... Наслоњен на гвоздену ограду ксја, посматрам морс и све што се у њему, и око њега можс видеги... Дан потпуно ведар. Пејзаж сјајан и изазива усхићење. Море мирно и тихо. Покаткад, на самој ивици обале, једва приметни галасић праћакне сс, бућне и пробрбори, ге изгледц као да пучина нешто шануће у свом дубоком и моћном сну... Небо плаветио и свечано као вечерње море, кад сунце си ће са небесног свода и утонс у морске дубине... Сунце снажно греје и си-

ја са свога зенита. Огледа се и купа у кристално-бистром мору, и не можеш му погледаги у диек, ни доле у мору ни горе на небу... Вибице снују тамо амо, преврћу се, сладострасно мазе и играју по певероватно бистрој и светлој води, кријући се са ретком брзином по морској грави и маховини, чим би се десио ма и нај.чањи покрет на стаклаетој површини воде... Крабови се шуњају по води крај обале, завлаче и завирују у ЧКаље, бнцајући сс час на једну час на друI V страну зп својим пленом, који се са обале не

може опазити... Дрвећс у скверу, што се прогеже дуж целога кеја, заодева сс својим кадифеним зелснилом; тополе довршавају листање и пуштају растресиге беле пахул,ицс, као маслачак каД га ветар по ливади понесе... Аугомобили и мотоцикли хучно пролсћу дуж кеја и сваког часа ремете свечан и сладак мир при])оде... На кљуну цитаделе, која ее иалази на левом врху српастога кеја, избија моторни чамац и брзином стреле сече глатку стакласту површииу мора и јури другом крају кеја, гдс се беласају шатори снглеских п француских трупа... Три торпиљера долазе пуном паром са далеког југп, остављају за собом као комета тј>и бсла рспа на глаткој плавичастој пучини и

пуштају у вис три мрка стуба дима... У да.т-ини, крај саме обале Епира, беласа се неГ<олико рибарских јсдрилица... Два галеба прелетеше с једног краја кеја на други и изгубише сс тамо нсгде иза цитаделе... Два дечака ирескочила прско ограде кеја и спустила се на камен.е што стрчи из ноде крај обале. Један нсшто петл.а са прутом, излаче ћи га испод камена, а други се наднео и нешго завирује под крш... Један чамац еа спуштеним једрилима отисну се од камснитих степеница кеја, одплови двајесгак метара од обале и стаде. Три рибара седоше и почеше ерачунаваги свој дневни пазар... По скверу се разлеже радосна писка децс. Играју се испред својих дадиља,

које са плстивом у рукама придрсмљују на клупама или воде млитаве разговоре... Поиоситс и грациознс даме, у разнобојии.м хаљина.мп, пролазс тамо амо сквсром, отворивши својс раз н обој нс су н цобра 11 е. Шареиило ових боја придаје општој слици нарочиту драж... Гу, одмах иза сквсра, на зелсимј пол.аници пастир напаса сгадо оваца. Овцс брижљиго пасу, а јагањцн се играју иравећи своје смешне скоковс... На једној отменој кући крај мора, отворише сс прозори, кроз које избишс бујии клавирски звуци Бстовенове »Мондшајм сонатс«. На прозору се указа дама маркантне спољашносги, у белој лакој хаљини... Начелник Штаба Брховне Команде пројури на аутомобилу и изгуби се тамо

горе V правцу цитаделе... Шеф ратиог иЈ)есбироа налази се у друштву два виша официра и говори нригушеним гласом који одаје раздраганост и дубок физички оссћај: »Ово је слатко пролећс.. Оваквог П])олс’ћа исма код нас!...« иовд књигд О по])еклу рата и у опште о тежња.ча пангерманизма, поред званичних докуменага, било је још маса других ствари и књига. Мсћу најинтересантније есејс о тој теми, 6*з сумње дола.ти књига Пултнера Бигелова »Успомене из Прускс«, која је ових дана изашла у Паризу. Бигелов је син бившег америчког амбасадора у Пруској из времена рата 1871) и почетака нове немачке државе. Он се играо. као дечко са Виљемом II у то време, а доцније се са њим вићао врло често, те је у стању, познавајући га добро, да да његов најгачнији портрет.