Narod

Г>Р. 22Г).

СОЛУН, СРЕДА 11 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

13РОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази евакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број (>.

Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи ее нс вракају. Огласи и белсшке наплакују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (>.

Гланни уредник ДРАГ. С. ГОГИК

НРЕ1УАСТ НА МОРУ

Од почетка ратл пре нласт на м о р у припада еилама Споразума: немачка пловидба изузевши јсдини промет у Бал гичком мору осуђена је на нерад; бродог л који су се затекли , савезничким водама били су заплењени; а оне у неутралним водама потопила је савезничка флота. Ови губитци у потопљеним бродовг ма прешли су аОО.ОООтона. ()ко400.000 тона износила је тонажа, задржана од савезника у разним лукама Споразума, а коју споразум искориигћује за своју службу. Од почетка непријатед>става Нсмачка је изгубила на тај начин више од 830.000 тона. Али уласком у рат Сједињених Држава, Бразилије и Кине, губитци непријатељске трговачке морнарице у бродовима, заплењеним у пристаништима ових држава, износе укупно око тона 880.000. Затим ако се узму у обзир и бродови, које су власници продали неутралцима, укупни губитци немачке трговачке морнарице 31 марта 1917 достигли су 2 и по милиона гона, од чега треба одбити 190.000 тона у савезничким бродовима колико су Немци задржали у својим лукама. Ове цифрс, у осталом од прилике се слажу са цифрама којсје објавила сама Немлчка. »Бсрлинер Тагблат« од 15 маја 1947 признао је губитак од 030 бродова у износу од

2,116.000 тона. У јулу јеу Рајхстлгу. министар спољних послова Хелферих признао, да је 2 милиона тона непосредно пало у руке непријатељу. У опште, ако се урачу н а ј у н е п р и ј а тел ,с к и бродови, задржани у лукама држава, које су у то ку посл едњ и х м е сеца 1917 прекинуле сваки однос са Немачком, може се доћи до закључка да је Немачка до почетка 1918 изгубила 2 и помилиона бруто тона, то јест око 45 од сто целе своје мирнодопске трг овачке флоге. Ове цифре су још мање од оних, које је п|)изнао директор Хамбург Америка Лаин, Хулдерман, који рачуна, да је немачка трговачка флота смањена на половину, односно били би и за две трекине њени губитци, ако се морају рачунати каО изгубљени и бродови, склоњени у неутралним лукама. Према изложеном може се увидети, какву 10 штегу немачкој поморској снази нанео рат. ЛАЂА 0Д ЦЕМЕИТА Вашинггон. — Председник Вилеон имао је дугу конференцију са неколико сенатора, чланова сенатског одбора за трговину, о питан.у грађења бродова. Пошто је саслушао реферат одбора, председник је изјавио своје задовољство за досадашње успехе. Он се нарочито интересовао детаљима о новој лафи

од цемепга, која јс прс не-Ј колико дана спушгсна у море у једној океанској луци. Саветовао је, да сс са њом врше пробе веома опрезно и да се на ову врсту лађа обрати нарочита пажња, јер кад би покушаји са њом добро успсли, то би много допринсло да се проблем о тонажи б|)зо реши, јер се ове лађе веома брзо граде. Сенатор Флекер известио је председника, да ће се за сада спуштати у море сваког даиа по једна оваква лафа, а доцпије, у мају по две. Са великим интересом очскујс се пробно пловљење ове ла1је. 1’ехничари нарочито желе да утврде, какво дејство има море иа цемент и на металну конструкцију. ИШИЈДНСНИ ФОЈТ Лондон.—У токупоследње недеље непријатељ је довукао нове трупе на секгоре: Вал Ђудикарија и Вал Лагарина. Мисли се даФе непријатсљ извршити напад у овом пределу, али у ове две долине савезнички су положаји особито утврђени. ИЗ РУСИЈЕ 4'окио. — .Један чиновник министарства војног изјавио је да се 94.000 немачких заробљеника налази иеточно, а (Ш.000 западно од Бајкалск.ог јсзера, без икакве су контроле и свим средствима настоје, да се докопају оружја. Нише хиљада Руса, под командом генерала Семенова, опиру се надирању максималиста. Требало би, да епоразум одмах помогне Семенова. Меколико умерених Руса дошло је у Владивосток и Благовешченск.

негвд о ту?;шд Париз. — У пооедњој седници у Рајхстагу, социјалисгички пос 1 апик мањине Ледебур је рекао: »Турци су истребили до сад више од једног милиона хришкаиа у турској Јерменској, а једипи мотив им је за то: верска мржња.« Ледсбур је додао, да немачка и аустријска владе не с.меју дозоволи ги да турске групе сада продиру у овс теригорије, које се морају присајединити новој (ј)едералној кавкаској држави, и мора се спречити ново масакрирање Јермена.« У БОРБИ ЗА СА0Б0ДУ Берн. — Нпмесници Штајерске и 4'рста забранили су скупљање потписа присталица југословенске изјаве од 80. маја 1917 године и запленили су испуњене спискове. 1'ако ието.заплењени су и спискови прилагача за споменик пок. Креку. На Ријеци и Сушаку прикупљено је 00.000 потписа, којима се тражи, да Ријека припадне будућој југословенској држави. Државни тужилац и полиција огпочели су ие.трагу, да утврде ко је прикупљао те гшгписе и ко је све потписао. 14 особа оптужено је за злочин против постојећег државног уређења. У ПАЛЕСТИНИ Лондон. — Ззанично се објављује: V ноћи од 9 марта проширили смо наше положаје на левој обали Јордана. V ноћи од 11 марта наше су трупе прешле Јордан преко постављених мостова и напредовале 9 миља у правцу Ел-Салт.

Турске н немачкзтрупе •Јдулр ле су сз дашзм налрздовдшу. Савладдзши отпор добили смо нзмачких и турских заробљеника. Једним сјајндм наладом запленили смо јздну комплетну непријатељску батерију. Трупе краља Хеџаса напале су изненада један турски одред 78 миља северозападно од Медине и уништиле га. КОРИСТ 0Д РУСИЈЕ ■ Лондон. — Изгледа до данас, да највиша корист, што се могла извуки из иапредовања аустро-немачких трупа у Русији, састоји се у плену оружја и војничке опреме, док напротив нашло се врло мало животних намирница. У Немачкој се саопштило јавности, да не б\ т де превише нагла у погледу исхране, пошто је транспорговањс животних намирница из Русије скопчано са ве-

'ликим тешкоћама. С јдруге стране реорганизација нових окупираних крајева и полиција прогугаће знатну количину немачких снага. разном шт Лондон. — Енглеска влаДа одлучила је, да употреби енергичне репресалије против непрестаног непркјатељског варварства. 1’ако је у отвореним енглеским варошима, којс су изложене бо.мбардовању, довела немачке официре и то из најодличнијих немачких породица. Енглези — вели лорд 1Б\гои раде ио примеру Немаца, који су ио варошима на Рајни, које бомбардују Енглези, разместили енглеске заробљенике. Мисли се, да Ј.е Енглези ускоро довести немачке официре као таоцс на санитетске лафе. Гај су метод век употребили Французи и њиме присилили Немце, да одустану од потапања фра нцуски х санитетс к и х ла1>а.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз. — Ако се непријатељ надао да ће нагло пробити западни (Ј)ронг једним огорченим ударцем, његов јс рачун уелед предузетих мера био без врсдноети. Згодно је забележити, да немачки коминике не означује број заробљеника ни плен. Много ; је немачких дивизија већ емењено због исцрпљености. Лондон. —- »Вер Офис« саопштава: »У току јучерањег дана наше су трупе са највећим успехом одбилејаке непријатељске нападе на фронту, који се простире од Соме на

севср од Ванкура. Нанети су страшни губитци немачким нападним колонама. Једним жестоким нападом после | подне са евежим трупама, Немци су напрсдовали западно од Бапома у правцу Курслете. Јужно од Пероне наше су трупе биле мало потиснуте на пеколико тачака западноод Соме. Бише на југ непријатељје имао нсшго уепеха и заузео Нел и Гиска. Француска појачања пристижу на овај сектор. Најмање на[предовање кошта непријатеља крвавих жр-

тава.

Ф Е Љ 4\0 Н

ДНДРЕ здрнод: ЖУТА СЛАЧИЦА ИЗ ДИЖОНА

П

1 осподина Брист-Менард, члана академије лепих вештина, прекиде у послу н.егов слуга, који га извести да неки господин Блик же. 1)1 да у 1)о код њега збогнеке врло важне ствари. Са шеширом у руци, г. Блик уђе са поштовањем у строги кабинет за рад. Неутсшан сам, шаИге, шк) Ку вам украсти јсдан минуг од ваших тако скупоцених тренутака. Ево шта ме је нагнало да закуца.м на ваша врата. Мој сестри!. аојник је већ неколико меуеци у Аргови. Он је дошао на одсуство п])ошле недсље и донсо ми једну В.чзу, коју је пашао у зем-ои, копајући ров. У том месгу наилази се често на

такве ствари. Комаиданг пука ободрава на оваква истражинања, оваква ископавања тако да кажем, и он је могао на тај начин да лошље музеуму свога род,.ога места интересантму збирку мсдал.а, старих пара и судова свих врста. Ове су старине, изгледа, гало-римске једна варош поетајала је, говори ее, некад, на самом месту где се наша деца боре и ја сам дошао, господине, знајуки да сте л.убитељ сгарина, да вам покажем ову малу вазу са надом јер, ах, ја сам врло сиромашан, и иајмања сума новаца учинила би ми велику услугу ако вам се допада и ако вам се чини да је доетојна да уђе

у вашу колслцију. Са бескрај.том предострожношку г. Блик извуче из свога џепа један малн пакет, распакова га полако и сгави на сто научников један мали земл.ани лонац. Г. Брис-Менард поглсда га нажл.иво и климпу главом: То је интересантно, очевидно је добро, облик јс леп у својој простоти, да, го је добро. Али, видите, драги мој г. Блик, ми љубитељи колекција тако се често варамо, да сам поставио себи као правило: ништа не купујсм, док предмет, који ми се нуди, не испитам дстал.но. Осгавите ми вашу вазу да јс испитам и до1)ите кроз два или три дана, када ку ва.м дати одговор, који 4.е битн, верујем, повољан. Г. Блик пристаде иа го, поздрави, изађе, и сиђе

низ степенице оборене главе. Он није имао мирну савест и, у овом послу као и у мпогим другим, и избегавао је, да се поново види са својим клијентима. Размишл.ао је у себи: Зашто да се вракам овом магором угурсузу? Да ме ухапси! Хвала лспо. Ово је била ркава комбинација, али зато Ј.смо радити идуки пуг пажл.ивијс. Г. Блик је продужио живот ленштине, тражеки купце који нису баш били љубитсл,и тачног испитивања. Остало му је, од једне скорашњс комбинације, коју је извео мајсторски, неколико златника довољних за неколико сретних часова. Сиако јутро ишао је у једну кафаницу, где је еркутао кафу са скорупом и читао новинс нс преСкачу•ки ни ред. .'Буди греше, говорио би

он, што не читају новиме са довољном пажњом. Они не знају, шта тиме губе. Дога каји су ' му то потврдили. Једнога дана, у рубрици »Акадсмија«, привуче ‘његову пажн.у име научника коме је био понудио на продају лонац гало-римеки. Да видимо шта се говори о ово.м драгом човеку. 'Го је био један дуг члаш:к, који је истицао рад овог славнога научнлка. Поиављало се њсгово нзучавање етарих всра, објављивало се мово његово дело о коме ке се говорити у сутрашњој седници. Чудпим елучајем био је дошао до једиога докуменга од велике важности, до једне мале вазс. Гле, гле, узвикн Блик. Шга је ово? — Свршикс се —

КАРТЕ ИЗЈРБИЈЕ Даиило Крајиновик, благајник покрет. арт. радионице пошта 414, моли свакога, који би ма шта знао 0 ниже именованим војницима, да га извесги, како би им могао доставити карге које су за њих из Србије дошле: Милан Миликевик, био у 3 ч. 2 б. 8 п. 111. п. карт ;1 од жене Каге из Кусадка. Чедомир Михаиловић.био у 1 ч. 1 б. 18 п. тражи га Ивана Михаиловик из В. Крсне. Пстар Јоваповик, био у 1 ч. 3 б. 8 п. карта од Раките Марјановић из Ст. Аџибеговца. Благоје Милорадови к, био наредник у мун. кол. 8 п. I п. карта од сеетре Стеване Милојсвик из Ст. Аџибеговца .