Narod

СТР. 2

Н А Р 0 Д

БРОЈ 227

сисра западно од Роаја и западно од Ноајона. На овом дсл\ г борбснсг фронта енглеске, француске и амсричке групе борс сс раме уз рамс. Нагло пристижу фра н цуска појачања. Западно од Роаја и Ноаја држимо непријатеља у шаху. Лондон. — ТелеграФИшу из Цириха: Немачка штампа показује стално ирајњу резерву у коментарима о оФанзиви. Немачки лист »Крајц ЦаЈтунг« пише:»Морамо се чувати од претераних када, јер је несумљиво да ће се до копачне_победе мучно доћи«. Лондон. — Нишс немачких листова истичс такофе, да општа савсвничка резсрва није још ушла у борбу и када сс то догоди, би'ћс од всликог утицаја на немачке планове. »Франкфуртср Цајтунг« предвифа да ће Нсмци морати да издрже жестоке контра нападе. СУШРЕНШ РДТ Вашшптон. Надлсшгво за гргонипу Гјсдин.еиих Држава за нремс рата луб.шкује слсдсГ.у изјаву: »Пагомилппају сс ' сиаки дан докази, да Немачка сада употребл.ава сноје сумарене, да би спречила неутралцима добијан.е живоћних намирница и другеробе из Сједињених Држава и -н.ихових савезника, да би их глађу прИеилила на полКтичку и економску завтгсиост. Друга обавепЈтсн.а доказују, да Нсмачка својим сумпреНима хоке да уништ« неутралну тонажу, без обзнра коју елужбу неутралне ла1)С врше, а то у циљу, да ослаби перспекгиве неутралне конкуренције и да сведе тонажу неутралаца на етепен јсднак или ман.л од тонаже немачкс трговачке морнарице.

рс п ресал иј а м а гј ротиг. немачких вароши. »Дејли Мел« опомигбс савезнике против свакс грансакцијсса непријатељем у овом пигању, јсј) се не смс до» зволити, да нспЈЈИЈатељ употј>ебљава нечовечиа средсгва против савез ника, и да од њих одустанс међународним споразумом, кад се она окрену на н.сгову ште ту. Појјсд тога, бомбаЈ) довање немачких и а) г стријских ва|)оши има велико морално и вој иичко дејство. Кад би сс и закључио споразум — всли лиет — ништа нс би могло задј) жати Нсмачку, да га не поврсди првом згодном приликом.

РЕПРЕСАЛИЈЕ ^ондон. — Енглсске Ј)спрес>ч и Ј с пр° тии нс ' мачких изазвале су у Нсм^чкој интересангну реакцМу против »варварских м"’тода савезника.« Док су роплани и цепелини бомбардовали само снглеске, француске и италијанске ваЈ)оши, Немци су сматрали да јс то опј)авдано; али кад су бомбе почсле да падају и на нсмачкс вароши, ствар добија сасвим дЈ)уги изглед. Разговор немачкогкоманданга о одбрани против аероплана са дописником »Келнише Цајтунга« енглееке но,шне приказују као типичан примсЈ) нсмачког л5снталитста. Генсрал јс дао разуМети, да ће Нсмци одустати од бомбардовања савсзничких вароши, ако савсзници п|)еетану са

ГЛДВАР БРАЗИЛНЈЕ Рио де Жанеиро. — Избор санетиика Родригеза Ллнеса за председника бразилијске републике, доказ је политичког ј е д и н с т в а свих бразилијанских државица, јер је пови председник највећн представни* бразилијанске душе. Пови председник регтублике ро-1}сн је у Кваратинга (Оаи Пауло). Почео је сноју диплома гску каријеру под царским режииом, зпгим нрвих дана републике посгао је мипистар финансија, а први пут био је председник републике од Сан Пауло 1!)02. до 1У06. За време ове високе служое у спољној политици Бразилијс пости шуо је ве. ике успехс. Са ћоливијом је за сл.учио уговор, којим је Бразилија добила територију Акра, а уредио модус вивенди са републиком Пери, која је оспоравта Браз: ији ову герптор. : као и велики део Амазонских држава. Са Екваролом и са холандском Гујаном закл.учио је уговор о уреГеп.у п.ихових граиица; издејствовао јс, да Бралилија учесгвује на хашки.м копференцијама и сазвао је у Гио де Жанеиро треГу панамеричку конференцију. Године 190(ј постао је председник државе Сан Пауло. Као председник ове државице допринсо је у мају 1917 да је за министра спол.них послова Бразилијс место Лаура Милсра дошао Нило Песанха, одушевљени вријател, Споразума.

ТРУМБИЂ К ШФУР Атина. — РајтсЈ)Оза Агенција јанља, да је председник југоеловенског одбора Антс Тфумбић био примљен од ентлсског мин. спо*љних послова Еалфура. ТрумбиФ је удета.љима изложио Бћлфуру аспирацијс С|)ба, Х])ната и Словенаца и њихову силну жсљу, да буду ослобофени од аустро-мађирског јарма и уједињсни са својом бра ком из Србије и Црне.Горе у једну независну државу. Злтим му је изложио који је циљ кОн-

греса подјарм.вених народа из Аустро-Угарске који ке-се као ш ~леди ца итал и ја нско-Југословснског спораз) г ма држати кј)оз кра гко вј)Смс у Рггму. Бал<|)ур јс са особи том нгЛИШошку слушао '1’румбикево излнгање и изјавио је да Бслика Бритакија по свбјој традицији гаји пајвеке симпатијс прсма на|)одима који су под туфинским јармом.

ЈЕДИНСТВО У БОРБИ Рим. — Лист »Унита« публиковао је јсдан чланак под иасловом : »Италија и пароди у Лустрији«. Учланку се гврди, да сада треба преки на дела и угврдити један ирограм енергичИе, иптензивне и брзе акцнЈе против Аустрије. Према овом листу основице акције морале би биги слсдеке: »да се ставе финансијска среетва на расположсње евима комитетима подјармљених иарода, који преко неутралпих земал.а воде прогиваустријску пропаганду уЛусгрији, на начин, да аустријска војска буде нагризена не само ((а фронгу век и у иозадини; да се у Игалији створе комитети за антиаустријску пропаганду састављени нз Талијана; Чеха, Пољака, Југословена п Румуна, да би талпјанскн народ схватио, што је у ис гини Аустријп; да се (ј)ормирају слични комитсти по свим неутралпим н савезничким државама и да се ' ониажу мотиви, који рук ч)де народе словенске и лагинске расе, угњетапа((С од Хабзбурговаца, да граже ослобофење; да се инложи да фОрмула »распарчавање Аустрије« нема империалистичло агресивно значен.е, већ да просго значи право сви.х народа Аустрије да буду ослобо1>ени сваке прсвласги од другнх народа. »Упита« тврди да ке се само оваквим програмом моки остварити велика морална офанзива прогив непријател.а. з-

Дневне 1'есги »ц пт ше« [ Изашао је из штампс г »и број за"ову годину г сечног часопиеа '»Ла ПатриСерб«, који урекује на фра 11 цуском' ]е:отку у Паризу Др. Драгомир Д. Иконић. Број стаје 1 франак. Може сс добити код рез. капетана II кл. Милана Иконика, Министаретво Војно. УЧИТЕЉИИА Позивају се свп привременп учител.и и учитељице, који се налазе у Солуну и на војишној зони, да пошљу школскоме надзорнику у Солуну своје адрссе са назначењем : где. су учитељи, колико година служе, коју су школу свршили и кад, и колика им је годишња илата. Исто то имају да учине и они учигел.и, који су свршили Учител.ску

Школу, али нису положили практични испит. Она саопштења могу се учинити и дописницом. П А С X А ' Данас почиње јевре' и празник Паеха. Бојни штеник г. Шалом Русс жаке правничну проп р сутра у синагоги Бет( љ САОПШТЕЊ X Конзулат извештава породицу г. Боривоја Костика да се Боривоје налази у добром здрављу у Паграсу. Хранислав Кандик, учит. изгубио је буфелар, у коме му је било увсрење оослобођењу од војне дужносји и школске сведоцбе. Моли сваког ко. буде нашао да му донесе у Уреднишгво »Народа«, где ке добиги пристојну њ граду. Моле се брака Чесл, који иоз гају .1озе(ј»а Бајера, рофеног 1-888 г. из Кладена, пп. Кру/кан у Чешкој, да извесе с. Михаила Петковика интенданга заробљеничке команде, Солун. Александар - Саида 0брадошгк војни обвезник из Великог Градишта да 'лви своју тачт адресу Николи Бесаровику, писару Минисгарства Дела у Солуну.

Унутр.

ЗВАНИЧЗИ ИЗВЕШШИ

ФРАНЦ/СКИ .КОШЖИКЕ СИНОФ И ПЈ)СКО нок Нсмци *су, ослабљени спојим знатним губитцима, умањили свој напад. Храб|)ОСТ фракцуских трупа које су ранилс терен стопу по сгопу предна јс сваке хвалс. Французи држе оваку линију: Ешел(?), Сен Облален, Беврењ, северно од Ласињи, јуи:но од Ноајона, лева обала Оазе. П])еко нок одбили смо јаке извиднице које су покушавале да се ПЈ)иближе нашим положајима северозападно од Ноајоиа. Непрекидно бомоа|)довање на осталом фронту. 23. часа: Немца су оа нобим свежћм трупама напали дАнас двоструком евежином Францу-

ске подожаје источно од Моидидие. Француске с т ' трупе у више махова ( . диг.-ном из дрзк љиг ошћ / за ржале напа ,е непр) јатељеве, који је захвсљујући само велнксј бројној надмоћности могао напредовати. V пј. >делу Ласињи и Ноајсн непријатељеви напади исто тако јаки претрпели су потпун пораз, разбивши се о херојски отпор Француских пукова. Извештај Штаба Источне Војске. — АртиЈверијски дзобој на неколнко тачана. Енглеска авијатика бомбардовала је депое и стапице код Дојрана н на Струдш. ЕНГАЕСКУ. К01У1ИН’ИКЕ Као |)сзултат јучсрањег напада с једме и дЈ)уге сгране на фрон-

ту- Соме, наше ТЈ)упе на обадвема обалама бмлс су примоЈЈане да сс- повуку мало у на>' |‘за д ■; у околину Б[)аја. На једној тачци близу обалс неприЈ^атељ је усПео да уђе у нашс по'.тЕжпфУ, али јеодмах нашим контранападом одбачен. Доцнијс. — Борби јс гфодужена јутрос са огорченошку јужно и севсрно од Сбме и продужила се упо])но целбга дана јужно од Пазифа да Аблензевила. Сви јуриши непријатељеви одбијени с огромннм губицима по непријатеља. Нише на север држали смо линију до поднс и у пркос огромне наваде неп])ијагељеве. Доцније, развили су сс нови нспријатељеви нападг* на томе сектору и ми смо се повукли врло мало па запад. Новим нападом од етјћане наших трупа положаји на томе сектору повраћени су. Огорче-

не оо|)бе оиле су између Соме и Анкра и северно и јужно од Албср. Један део наших линија јужно од Албер, у који је непријатељ успео да уђе, заузсли смо контЈ)а нападом. Одмах после тбга непријатељ је огорчено напао исте положаје у току ДЈ)уге половине дана и оио потпуно одбијсн. Бар Офис јадзља, да су синоћ и преко ноћ наше тЈ)упе биле одбачене на обе обале Соме и у зо|)у држе од прилике линију: Позиер—Арбониер—Сели Лезе — Мерикур, затим до Анкра и до линије југозападио од Албера. Неп])ијате.ћ држи Албер. Јутрос су наше трупе преотеле Морланкур и помернле нашу линију до Брозаре и западно од ! Оазе Французи су се снажно ангажовали и били принуђени да уступе део терена, али појачања још стижу.

НАЈНОВНЈ

«

Е

с ти

Атина. — ТелеграФишу са КрФа, да је опозиција поднела евој програм V. Папхкћу, у коме се каже да она одобрава његозу спољну политику и настављање рата уз Савезнике. Штокхолм. — Према последЈћим вестима из Петрограда, недавно пуштањеу слободу мнбгих бивших министаЈ)а и политичких окривљеника сматра се као знак пада бољшевичкс владе. Женева. — Ст ч шици великих нема* з: вароши на Рајниу _ лик.о се селе у унутрашњост Немачке, у Швајцарску и у Тирол, из страха од аероплана. Париз. — После четири дана страховите борбе и после нечувеиих жртава, Немци нису могли да допру до објеката, које су мислили да узму за 21 сата и хвалисати се тиме унапрсд. Може се прсдвидетн брзо исцрпЉење немачких резерва, чије. су дивизије бацане у борбу без икаквогвокен.а- рачуна о људским животима. Може се ематра ги да је даље немачко напј/едовањс зауставл.ено. Париз. — Синок су се са нест|)пљењем очекивале изјаве, које је имала дати влада пред комисијом за војску и п|)ед комисијом за спољне џослове заједно. У осуетву Клемансоа дј>жавни секрстар Жанеј нзложио је јасно развитак операција и изјавио, да се иа ситуацију мора гледати са поуздањсм. ИовосТИ које еу дошле са фронта потпупо су успокој а ва ј у ћ с, с иту ација сс осетно побољшала, Париз. — »Ехо дс Пари« пише: У пркос неп|)ијател>ског напора, веза између армија енглеских и француских

није могла да оуде пј)скинуга. Развој операција које су у току, не може се објавити пре три или чстири дана. Армије енглеске и француске, тесно везане, не само да се одупиру вс к врше и контра нападе. Борба се продужује. Свршетак-можс да се очекује са поуздањем. Атина. — Јављају кз Рима »Патраеу«; У току последњих борби, Савезници су заробили 38 хиљада Немаца. Вашингтон. — Аме {)и ч ко м и н иста ј)ст во војно у свом недељном коминикеу каже да садашЈва офанзива потвр■ђује да немачка команда није гоеподар ситуације. Она се заплела у грдну авантуру, да би повратила ве])} г код народа цент[)алних дј)жава. Париз. — Јутрос јс држана министа]>ска седница под председништвом Поенкаревим. Клемансо, који сс преко нок вратио са фронто, ноднео је извештај о војним операцијама. Атина. — Дознаје се да су политички кругови у Немачкој противци плану »о слободаом развићу балканеких народа« који су Бугари предложили Берлнну. Лондон. — Дописник Рајтерове А1енције са западног (Јфонга јавља: Прцихпет дана борбе ПЈ)сдстављају највеке гсрманске напоре, али ипак, судећи по ратном цскуству, и ово успеха је од ефемерног значаја. Хиндембург се узалуд нап|)еже да зада одлучан удар пре уласка наших резеЈХЈва у бо[)бу.

Одговории уредиик Крста Л>. Милетић.

ТЈтампаркја Акуароиш.