Narod

БР. 233.

СОЛУН, СРЕДА 21 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Парод« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРО.1 10 ЛЕПТА

Рукописи се нс вракају.

Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број (5.

ГОВОР Г. НИКОЛЕ П. ПАШИЂА, ПРЕДСЕДНИКА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА И МИПИСТРА СПОЉНИХ П0СЈ10ВА, ДРЖАН НА СЕДНИЦИ НАР. СКУПШТИНЕ ОД 17 МАРТА 1918.

Господо посланици, Од последњег састанка Скупштине, многи догаЈјаји су се развили, ко ји су знатно изменили општу војну и политичку ситуацију. Један од наших највеТ.их савезника, Русија, повукао се са бојнога поља, али други један савезник, исто тако мокан као и Русија, пригекао нам је.у помок, и ако не још са потпуном снагом којом располаже. Ова два важна догађаја са другима који су од мањега значаја осетно су измснилц сигуацију која је владала пре годину и више, у доба кад нам Пемачка предлагаше закл.учен.е »часног мира« за обе ратујуће стране. Немачка је јоштада почела увићати немогућност да туче своје противнике једиио војничком снагом и да мораше да прибегне другим средсгвима којима се већ служаше и ако у ограниченој мери. Немачка се тада беше одлучила да енергичније иекоринШује ге тајне путеве како би што је могуТшо пре могла растројити снагу ијединство својих противника. Она је ковала интриге служећи се разним методама према зем. вама којима исте беху намењене и у којима је веровала да ће и.мати успеха. Господа посланици сс сеТ.ају још случаја Мјасоједова који је био поткупљен од непријатеља у намери да уништи целу руску армију. Они се сећају такоТ>е и непријатељскога покушаја, да побуни Ирску, који јс жалосно пропао, захвал.ујући брзим и енергич ним мерама британске влг. дс. Ви свакако имате још у живој успомени незаконито експлоатисање папипе 1 оте у корист мира од стране непријатељских .влада у Мталији. Ви се исто тако опомињете и оних многобројних случајева разорења и паљења врјничких објеката од стране њихових агсната, као и непријатељске пропаганде која је циљала н, 1 развијањс идсје о превременоме миру у корист 11 емачке и коју су нршили ултрапацифисти н извесан број сумн.ивих ингернационалиста по.мо ћу конференV, ција по неутралним земл.ама и дсфсгистичких лисгова. Свс те интриге, заоденене лепим фразама хуманитарних идеала којима је иепријатељ пропагирао у републикама м о н а р х истичке а у монархијама рспубликанске идсје, препоручивале су у демо-

демократсцр, републиканске и анархисгичке идеје, и имале су један једини циљ: изазвати унутрашње нереде и неслогу измећу Савезника у намери да се противникова пажња скрене са главнога циља. Усвимасавезничким земљама осегиле су се последице гих потајних ровења наших непријатеља. Али све те интриге и тајна ровења нису нигде имали толико успеха колико у Русији, где је било много Немаца и где су непријатељи успели да усрсдсреде сву пажњу ^народа у јеку рата на унутрашњу реорганизацију. На тај начин најопаснијим непријатељима слободе народа и њиховога права слободнога самоопредељења дата је могућност да лакше поведу борбу противу слободних и демократских нација које се беху дигле противу германизма а у одбрану права слабих и ради спречавања да друге земљс и други народи не буду подјармљени. Први револуционарни покрет у Русији био је наперен противу једие аутократскс и неодгсзорпс управе. Револуциоиари су миелили и говорили да је влада отпочел. тајне преговоре о миру са Немачком мимо рускога аарода и савезника. После овог иовог покрета дошао је други који се противно свима разлозима па чак и револуционарним завршио са демобилизацијом руске војске и отпочињањсм преговора о засебноме миру са непријатељсм у Брест Литовску. РеГ.Ј/лтат лреговора био јс кап итулациј а максимал и ега пред њ мачким милитаризмом, прикривена анексија великих руских провинција од стране Немачке, закључење мира између централних царевина и Украјине која се одвојила од тако ослабљене б])а ће и несвесно приЈзе у помоћ непријатељима словенске расе, признање независносги Финске,' Кавказа и Пољске као и растројство и општа неслога у целој Русији, гдс сада бесни граћански и братоубилачки рат. Пећемо да поричемо да руска револуција броји у својим редовима искрене поборникс за узвишене друштвене идеале, за демократске реформе и за слободу. Али, ценећи њене последице, немогућно је одрећи да |)уска револуција није трпела немачки уплив користикоја је када

је Русија хтела да је спречи да подјарми слабе народе и да успостави господарство над целим светом.Руска револуционарна стр а н ка претрпела је пораз од немачке милитаристичке страике, кад је пристала да јој уступи народе који су тежили да добију од руске револуције право самоопределења. Могућно је и вероватно да сс стање у Русији поправи. Али сада се остварило оно чему су 11емци тежили у Русији: Немци су заузели руске провинције, изазвали граћанскн рат у руској отацбини и отклонили опасност којом им је руска војска грозила. Како је та војска била привремено демобилисана и дезорганизована из непојмљивих разлога, непријатељ је могао да управи све своје снате противу других својих противника. Осим тога, он је отуда добио и знатче количине материјала и животних намирница. Ова катастрофа која'је ианела руском иароду срамоту, послужила је за лекцију сви.ма осталим народима, јер сс коначно стекло убсћење да је Немачка та к-ЈЈа јс изазвала овај ст]>а>. иги рат у циљу завојсва: д и хегемоннје. Али велика и слободна Америка нијг чекала овај тренутак па да се одлучи на објаву рата Немачкој која је истицала изнад начела права н правде начело бруталне силе. Из немачких ратних поступг.ња која су својим ужасом надмашала варварске лоступке и која нису шгедила чак ни неутралне зем.ље. Сједињенс Државе стекле су убећсње, да им је дужност да ограниче ту бруталНу 'силу, ако се хтело да цсо свет не потпадне под иго немачкога милитарнзма. Ј том цил.у оне су ушле у рат противу Иемачке а ради одбране цивилизације и права народа, да собо.м располажу. Појава севернс Амсрике ца ратној позорници, попунила јс празнипу створену руским удаљењем. Стекавши убсђење да више не могу рачунати на 1’усију и да би, шта више, билоопасно очекивати сада од ње какву војничку потпору, наши су савезници употребили све своје сиаге сходно новоствореној ситуацији а у намери да ојачају солидарност која их всзује и да повећају војну и матернјалну снагу у мсри у којој су били ослаб.вспи повлачењсм Руса са војнога поља, као и у намери да могу насгави ги рат

са иуним поверсњем доконачне нобеде те како би обезбедили свету правду и трајан мир заснован на слободи народа, да могу собом располагаги. Оружана снага наших савезника је куд и камо већа него ли снага наших непријатеља како у људству тако и у материјалу. Њихова је организација побо.вшана и они су у свима питањима потпуно сложни. У последње време немачка ратна зверства одлучила су и Јапан да живље узме учешћа у борби коју савезници воде за победу слободе и права. Српски народ који је поднео највеће жртие и дао највеће доказс о својој верности прсма Савезницима, може према томе биги увсрен да 1 вегове жртве неће бити узалудне и да ће његови идеали биги остварени,ако и у будуће буде продужио давати доказе о својим граћанским врлинама и акосе у будуће као и у прошлости сачува од интрига којима је цил>, да разоре његову слогу и његово јединство у одбрани интереса нашега народа који носи три имена али који је у етвари један народ. Пада у очи да јс Аусгро-Угарска појачала нарочиго у последње време своје интриге и клевете противу српскога народа. Она је почела шириги у западној Ег.ропи лажне гласове о томе, како је Србија тобож покушавала посредним путем да огпочне са њом преговоре о засебном миру, док у нашој земљи и на фронту сппске армије она непрестаео сугерира, да би била вољаа да учини крај рату противу Србије али да се томе противе К])ал» Пстар и српска влада. Све те интриге и клевете имају за циљ само да поколебају всру коју наши савезници имају у српски народ, да сломе народао јединство и слогу и да нашим неслогама и трешима обезбеде себи завојевање српских зсмал.а. Али наш народ и сувише добро познаје Аусгро-Угарску, да би могао поверовати тим подлим интригама и тим лажиим речима. Он је остао веран својим племенитим савезницима који проливају своју племениту кј>в за мале и слабе народе, и неће напустити до краја то своје држање. Српски је народ дао свс што јо имао и могао дагп.Сада са оно мало снаге што му остаје, он се може држати всрно само Савезника и несме никада губити из вида, да је Аустрија изазвала овај рат са намером да уништи Србију и да, према томе, чак кад би наши прогивници по каткад и показивали да и-

мају гобож какве симпати-[ је за нашу сгвар, они никада ие би могли бити за нас већи пријатељи иего што су наши Савезници који су устали на оружје да одбране своју и нашу независност и да обсзбеде једнакост мећу свима народцма. Наши ће савсзници неиаоставно стећи убећење да аусгро-угарски народи не могу биги оелобођени и да трајан мир не може бити обезбсћсп све дотле док би ти народи остали да живе у држави Хабзбурговаца који су од некада слободних народастворили германо - маћарске ]>обове и који су спречавали н»ихово развиће, излажући их германо-маћарској експлоатацији. У своме надирању ка истоку гсрманизам се сукобио са српском отаџбином и само уједињена држава Срба, Хрвата и Словенаца, тесно везана за Италију, може препречити пут псмачком надирању ка истоку и Јадрану, доприноеећи уједно и успостављању мравичнога и т])ајпога мира. Ми и паши савезници не тражимо туће земље. Ми гражимо само оно што нам по праву припада. Тражимо укидање ропства народа онако исто као што је укинуто ])опство личности. Тражимо једнакост мећу свима наро-

Рим. — Коментаришући именован.е генерала Фока за генералисима • енглеско-француско америчких трупа, »Епока« пише: »Ова је одлука донесена у ратном еавету. Генерал Петен и генерал Хег, да би допунили својустратегију, тражили су чврсту руку. И на то је место изабран генерал Фок. Рим. — Штампа енглеска истиче отпор, који су францускс труце дале армијама генерала фон Белова. Према »Манчестер Гвардиану« францускс трупе наставл>ају своје успехе према 11оајону. Рим. — На ратном савету, одржаном прекјуче у Берлину, а комеје лреседавао маршал Хинденбург, дискутовало сз о мерама, које треба предузети против надирања Украјинаца, као и о последицама неуспеха, којесу претрпелеармије генерала фон Белова на западном фронту. Пприз. — Париска публика прати са највећом хладнокрвношћу и погпуним поуздањем велику бигку, која се

дима, великим и малим, братство и једнакост свакога народа, оснивањс једне слободне државе свих уједињених Југословена, повраћај Алзаса и Лорена Француској и ботпуио успосгављање нсзависне Бслгијо, успоставл.ање краљевине свих Чеха, као и свих Пол.ака, уједињење Италијана са Италијом, Румуна са Румунијом, Грка са Грчком. Све то представља највећу и најчврстију гарангију за мећународни правичан и трајан м и р. Ми захтевамо дакле све оно што се мора кад тад остиарити, ако не после опога рата а оно иосле другог повог крвопролића, пошго то налаже напредак цивилизације и човечаиства. Они велики хумани и правичии циљеви који оваплоћују живог и развој цивилизације, понављамо, морају бити остварени. Они садрже у себи оне великс идеалс који потичу из душе и осећаја јединки и народа и који ћс победити бругалну снагу преживелих државн као год што су прошлога века побсдили бруталну снагу јсдинке. Нека је част и признање снима народима који се боре за право свих народа, да могу располагаги својом судбином, као и за мећународни правичан и трајан мир.

р а з в и ј а на западном фчонту. Лунаштво француских војника и брзина њихових покрета, упорни отпор Енглеза, пример узвишеног патриотизма, дисциплина и дух пожртвовања, који со у овом моменту појављује у Паризу, све то улива најбоље наде. Лондон. — »Дели Кроникл« каже за Фока: То је најбољи преставник војничке традициције француске, писац од глаеа о ратној всштини, одличан командант на бојном пол.у. Успсси његови у овом рату могу се придодати слави, коју је имао раније. Надамо се да ће као генералиси.м учинити још много више. Париз. — Бигка је била нарочито огорчена 17. марга код положа ја северно од Морсја до предела источно од Ласињи, прелазећи преко предела западно од Мондидиеа. Овог дана идентификовано је пет немачких дивизија, које су дошле из резерве. Тако број немачких дивизија на бојном пољу 17. марта изноеи 95.

кратским земљама војничкс режиме а у аутократским

и да није до сада ла само Немачкој објавила Русији раг,

ЗАПАДНИ ФРОНТ