Narod

СТР. 2

Н А Р 0 Д

БРОЈ 240

Њихов напад је пропао, и ако су били бројно два пута јачи и од нас и од Француза. У исто врсме наше позиције које штите Амиеи нису далеко одатле и ми смо стигли у најбољем момеиту. Непријатељ је употрсбио нове дивизије, али га јс ово врло скупо стало. У јутру 23 марта неиријатељ је снажно напао Дернакур јужно од Албера до Моајон Нсиј. Сви су напади осгали без успеха изузимајући Дернакур гдс је непријатељ успсо да заузме терена. На енглеском фроиту напад непријател.ен 23 марта остао је без резултата. Кореспондент »Дел.и 'Гелеграфа« каже да сс пепријатељ налази упределу пот-

пуно пуетом који је сам уништио, без икаквих заклона за артиљсрију и аероплане и без заштите од временских нспогода и зато јс иза себе оставио много хиљада мртвих. Коресиопдент »Дсјли Мела« вели да су губитци у официрима у овој битци били већи нсго ли икада раније. Па :ив. — Г. КлеманЈ со је изложио комисији иојну ситуацију на бојном пол.у. Декларација је примљеНа повоЉно. Г. Клемансо је изјавио и своје уверење у победу. »Ми имамо, рскао је, одличне Трупе, људе и команданте храбре, и огрбмну количину материјала.« МЕМОАРИ КНЕЗА ШНОВСКОГ НАКНАДНЕ ПОЈЕДИНОСТИ

Лондон. — 'У својим открићима Лихновски каже даље: »Ја сам насгојао у Лондону, да одговор Србнје будс што 'помирљивији. И заиста одговор Србије био је плод еиглеских напора. Да су Кнглеска и Русија желеле рат против нас, довољан је био један миг у Београду, па да Србија и не одговори на аустријску ноту. Греј је понудио посредовање, да сс дофе до сноразума у две тачке у.тгиматума, на које је Србија била снремна да прсговара. Да је било добре воље, довољна је била једна нли две конферемције измефу Греја, Камбона, Импсријали-а и мене, па да се уман.и загегВутост. Али се Берлин протицио доказујући, да је свако по средовање противно достојанству Асутрије и наредио је мени, да радим на локализован.у кон фл икга. Да је Берлин саветовао Берхтолда да прнми српски одговор м да сс задовољи са дипломатским успехом, до овога ие бн било дошло. Али, Берлин јс радио сас,вим противно и настојао је да изазове рат. Тада је Греј тражио од Иемачке, да изаће са јсдиим предлогом- али Иемачка је хтела само да зарати. Све је био јачи утисак да Немачка жели рат по сваку цену, јер је иначе било неразумл.иво н.ено држање у и ггању, које се ње није директно гицало. Сви позиви, сви предлози остајали су без вредности. Берлин јс захгевао да Србија буде масакрнрана. Тада се догафаји развише великом брзином. Берхтолд је умерио своје држан.е, али јс Мемачка навестилћ рат Русији, која је узалуд преговарала и чекала целу недсљу дана. 1!) јула 1911 год. у јутру Греј је послао код мене Тирнела да ме упита, да ли бн Цсмачка остала неутрална кад бн и француска урадила то исто ч Разумео сам, да јс он хтео да каже да треба да иоштедимо Француску, али он је хтсо да нам стави до знања, да

останемо потпуно неутрални и у погледу Рудије. То је био тај чувени неспоразум. Носле подпе Греј јс говорио само о неутралности Белгије и о могућности, да Немачка и Француска остану наоружаие једна према другој, а дасе не нанадну.« Лихновски спомиње, да јс Енглеска до последњег момента заузимала став очокивања, а Бсрлип је већ онда гогорио о Енглеској као о своме противнику. 24. јула Греј је примио Лихновског, п|)е н.еговог одласка. Греј је изјавпо, да је спреман да посредује и да нс жели унишгење Немачке, »На несрећу — додаје Лихновски — овај поверљиви разговор био је објав.вен и тако је Бетман уништио и последњу могу ћност, да се спасе мир посредством Енглеске.« Лихновски жестоко напада на немачку дипломацију, која трпи једино оне предсгавнике, који јављају министру иностраних дела само оио што му сс свића. Говорећи о немачкој политици савеза, назива је махпитом,јер |с политика, која се базирала на Аустријанце, Маћаре и Турке морала да доведе до конфликта са Русијом и до ове катастрофе. НОД АГЖНА Милан. —- Јављају из Париза »Кориере де ла Сера«, да је Амиен главни орјект немачке офанзиве, јако утврђен и да с.е велике снаге налазе око Амиена. Сем гога савезни,чке рсзервс, које су скоро потпуно нетакнуте, приправне су, да се у згодном моменту баце на нспријатеља." ЕНГЈ2ЕСНН СЕКТОР Лондон. — (Званично). Мало смо помакли напред нашу линију у току ноћи на јужној обалн Соме, источно одСер су Корби. С9вернз од Соме задобили смо заробљеника и један митраљез у близини Не-

Одговорни уредник Крста Љ. Милетнћ.

вил Витас. Немачка је артиљерија била активнија ноћу на целом енглеском Фронту. Непријатељ је жестоко бомбардовао загушљивим гасовима између Ланса и канала Ла Басе и источно Армантиера. ПРОЛАО ЦЕПЕДИН Копенхаген. — Јављају из Ш гавангсра, да је код Јакдерена пропао један немачки цепелин. Овај је цепелин бо.мбардовала једна енглеска ратна лафа и оштетила. УСПЕХ АВИАТИЛЕ Париз. — На општем скупу чланова Аероклуба францудког, секретар је изјавио: Наши су авиатичари бацили на непријатеља до сада 675.000 кгр. бксплозива, уништили су 605 апарата, 27 балона и оштеДНЕВНЕ тили 588 апарата. Аероклуб је издао до сада 11.000 пилотских диплома. ХРАБР0СТ ФРАНЦУЗА Лондон. — Всстмипстср Газете« пише: »Французи се боре за одбрану своје земље једнаком несаломивом издржљивошћу и једнаком хитрином, која им је донела победу на Марни и слом Пемаца на Вердену. До сада је наш главни циљ био да непријатељ шго скупље плати сваки педал> заузетог тсрена. Непријатељ тражи да постигне де<Ј)и н итивно решење и то увећава нашу над)^. Спречавајући Немце да победе, ми са.ми чинимо један велики корак ка победи. За непријатеља постоји алтернатива: потпуни успех или потпуна катаетрофа. Али он нсће имати успеха.« ' ВЕС ТИ

3 А Т5АКЕј Господин министар војни, под 16 мартом ове године, донео је решење, да се фаци, који су комисијским прегледима оглашени као привремено неспособни и отпуштени ради продужења школовања, не позивају на поновпи преглед по истеку њихове неспособноети, него да им се преглед одложи док ие сврше школу, коју сада уче. РШЕНА 0НЕСЛ0005ЉЕНИХ У последњој партији размењени су ови заробљени официри и чиновници као рањени и онеспособљени: пешад. пуковник Алекса Сгевановић, пешад. мајор I л игориј е Ма ркови ћ, пешад. мајор Драгиша Ковачевић, резервни санитетски мајор д]). Мизан Вукићевић, пешад. капетан I кл. Живко Кузманови ћ, и нжињер. капстан I кл.ЛазарКостић, резервни пешад. капетан I кл. Драгутин

! Красојеви ћ, пешад. капетан II кл. Јордан Икић, рез. пешад. капетани II кл. Димитрије Куз.мановић, Милан Ђ. Милијашевић, Милен Милојевић и Михаило Пегровић, резервни пешад. поручници Јован Попадић, Љубомир Пацић, Милош Ј. Поповић, Милутин А. Петровић, Мојсије Андрејевић и Сава ИвковиФ, пешад. потпоручници Алскса Р. Тошић, Станоје Чечуловић и Чедомир Д1итровић, коњички потпоручник Божидар К. Поповић, рез. пешадиски погпоручни ци Борисав Р. НиколиТ, Л>убисав Милић, Милан М. ЂорфевиФ, Милорад Макевић, Михаило Мацић Михаило М. Васи'ћ, МомчилоМихаиловић, и Тома Младеновић, рсз. инжињер. потпоручник Михаило А. ПавловиФ,, апотекар Милутин Милутиновић, Боривоје Митровић, ђак наред. Живојин Илић.

ЗВАНИЧНИ^ ФРАНЦУСКИ К01У1ИИИКЕ Велика обострана артиљериска акција на многим тачкама фронта северно од Мондидиеа и измећу Мондидиеа и Поајона. Иа левој обали Оазе беспрекидна артиљериска ватра без учешћа пешадијс. И с г а к н у т и делови француски према издатим наредбама, повукли еу се' на припремл>сне положаје југо-западно од шуме Куси и јужно од Куси Ле Шаго. Псмачке трупе, тученс без прекида артиљсријом, претрпеле су, у гоку ових операција, знатне губиткс. Северо западно од 1’емса два

ИЗВЕШТ АЈИ непријатељска препада пропала су. Други покушаји непријатељеви на истакнутим тачкама око 17паржа, на секгору Рејон, северно од Бонома, пропали су. 23 сата. - Северно од Мондидиеа немачка аргил>ерија која је жестоко била тучена од француске артиљерије, бомбардовала јс на вишс тачака наше позиције. У прсделу Ангар ан Сантер француска је ватра спречила Иемце да изафу из • ровова у циљу извршења напада. Французи суодбилиједан непријатељев покушај западно од Ноајона на сектору Бјермона.

На левој обали Оазе непрестана артиљеријска борба. Француске ба ге])ије ставиле су под своју ватру и растерале непријатељско скупљање у п])еделу КусиЛе Шато. Нишга важније на осталом делу фронта. Извештај Штаба Источне Војске. —• Артиљеријски двобој и активност патрола на више тачака Фронта. Енглески авијатичари бомбардовали су кантонмане јужно од Демир Хисара. ЕНГЛЕСКИ К01У1ИКИКЕ Југрос после интензивног бомбардовања наших позиција, непријатељске знатне снаге напале су трупе енглеске и португалске на сектору од канала де ла Еасе до близине Арм а н ти ера. К ори стећ и се густом магтм која је онсмогућила свако о р и ј е н тиса њ е, непријатељ је успео да заузме један пфолаз у савезничке положаје у близини Нев Шапел, Фокисар и мајура Ла

Кордонери. После жсстоке борбе која је трајала целог дана, неп|)ијател> је успео да сузбије португалске трупе у цен гру и енглееке на боковима линије обале Лисе, измефу Етер и Бастмор. На оба крила држимо наше позиције у околини Живанши и Флербе. Око ових последњих тачака развилс су се ^упорне бо])бе и непријатељ је одбачен. НеприЈатељ је заузео Ришбург, Сен Васт и Лаванти. Ого[)чене се борбе наетавља ју на ц е л о м фронту. Јужно од Араса било је само малих ангажмана, у току којих добили смо 'заробљеника. ИТАЈ1ИЈАКСКК КОМИНИКЕ ()6осгр;и 1 а аргиљеријска активност. Проузроконали смо сксплозије и пожаре у пепријатељским л и н и ј а м а. Пред Фагаре иотопили смо а])тиљс|)ијском ватром непријатељ(исе чамце. Измећу Сулгареге и Цеизон пешадијска ватра. Једаи паш авијатичар бборио Је један непријатвљски а е р о п л а н код Санта Лу-ћиа ди Пиаве.

НАЈНОВИЈЕ ВЕОТИ

Цирих. — »Франкфуртер Цајтунг« пише: »Добија се утисак, да ће савезници употребити своје |)езерве у послсдњој фази развитка немачког стратегијског плана. Појачања до сада пристигла изгледа, да су узета еа других фронтова. Улазак у борбу француских рсзерви сачињава чвор садашњег стратегијског проблема. Цирих. — Војни критичар »Дајче Тагесцајтунга« предвиђа велику битку пред Амненом. Он мисли да је наступио час, да уђу у линију Фокове резерве. Он признаје, да Енглези и Французи врше контра нападе и да се ново приспеле савезничке дивизије боре нечувеном храброшћу. Војни критичар закључује : Не заборавимо да противници располажу врло бројиим резервама. долазити у Швајцарску 1 . Прва ствар, која се мбже констатовати је та, да Немци не гаје више много наде у своју офанзиву. Берн. — »Тагесцајтунг« пише: да нроћинције аустриске у којимл живе Немци, треба стварно да буду немачке. Берн. —Војни критичар немачки Персиус пише у »Тагесблат Цајтунгу«, да јс сумаренски рат пропао и подвлачи огромну- нову конструкцију бродова од стра не Спорааума.

Рим. — Италијански службени к|)угови озиачују конгрес народа од Аустрије потиштених као прву велику фа3}^ ита л иј а н с. ко -ј у го словенског споразума.

Штокхолм. — Према вестима из Русије, генерал Каледин се нала-

зи у Москви. Он је већ реорганизовао шест дивизија, које су добиле име: »Војници Слободе и Смрти«.

Париз. — Поводом трс-ћег немачког пораза у офанзиви т западу, савезничка штампа посвећује чланке пуне хвала Фоковој тактици. Париз. — После поиовног огварања Чгшајцарске границе, отворсна јс и граница према Холапди ји. Прснете су иове немачке снаге на западни фронт. Скоро ће се држати у Берлипу савст министара епољинх послова Немачке, АустроУгарске, Бугарске и Турске. Претрссаћс се о војиичкој ситуацији и о последњем Вилсоповом говору. Цирих. - После прекида оддва дана.лиетови непријатељских држава почели су опет

Цирих. Немачки војни критичари иепитујући еитуацију, губе се у испитивању околности нод којима ће гспералисим Фок употребитц сг.ојс резерве. КаДа и где ће Фок ингервенисаги? Упркос химни пангерманиста и честитки кајзера, в е [) а војних критичара у коначни успех врло је ])езервисана. Крф. Поводом грчкс националне прославс, г. Пашић и остали чланови владе као и посланици присуствовали су служби у цркви. Атина. — Према декрету краљевам позвати су резервисти 1907—1918 из 11(1траеа, Наплиом. Месолоиги, д,Лее пријаве од 12—14 1 аирила.

Штампарија Аку&ронж.