Narod

№. 278

СОЛУН, ПОНЕДЕЉ.\К 7 МАЈ 1018 ГОД.

ПРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога да на по подне.

Штампгшија се налази у улнци Коломбс број 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II. ВРО.Т 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број .6.

НАРОД КАО ПРОПАГАТОР НАША УМЕТНОСТ НА ФРОНТУ —

Здрав дух и национални ,кудт нвшега војника није мвгло сломити ни трогодишње бављење ван отаџбине ни туга за својима. Он

с»е споменике уз стручни опие, прикупимо све предиете, које је наш ратник створио и од тога направимо једну збирку, мали рат-

правилно схвата свомни музеј отога време-

ПОЛОЖЗЈ и стално живгг креиким духовним животс»м, црпећи из њега своју велику свагу. Манифестација тога живо та је од његове земунице, од његовог укусног штапа, од гусала и тамбурице до уметничких капела и духовито рестаурираних цркава. Тога посла он се прихвата* више поунутарњем инстинкту да упосли свој дух, но по нарефењу старијих. Ма како били ови послови ггримитивни и прости, ииак сваки за себе, на и наГмањи, има толико српске про^готе и ра^сне лепоте, толико карактеристичнога и за саЦашњост и за будућност, да би био грех од нас, оставити ове духовне производе нашега ратника неописане, нескупљене и нефотографисане. Лична, индивидуална уметност је увек ван опасности од заборава: егоизам уметника јс чува. Усмени производи, такође се не заборављају, само ако су иоле од вредности. Али рукотворна уметност, у овом случају нашега војника: штаи, ч а ш е, сланик, кола, разбој и т. д. па све до надгробних епоменика, нових зграда, капела и цржава пропаш-ће деломпоуздано, само ако с» о њима Ие поведе озбиљног рачуна. Снимимо

на. Срамота ће б и т и нас свију, ако будући историк ових дана, буде морао и1\и у Париз и Лондон, да види како су изгледали поједини објекти створени руком српског ратника. Ми не мислимо да ове стварчице не треба да оду у руке етранаца. Напротив на томе треба нарочито радити, јбр је то једна од најтрајнијих пропаганди за нашу општу ствар. Али, задржимо поједан примера« од свачега за наш музеј. И један и други посао паметно и хармонично организован и вофен, доне1зе нам иуспеха и угледа, а на-

дати сатисфакције досадањи труд и поле^

шем ратнику-уметнику ат ос; та за даљи рад. »Народ« -ће свакиналив и опис, уз фотографски снимак ових духовних продуката српскога војника објављивати са уверењем, да врши с в о ј у дужност према нацији у времену њене трагичне историје. ТЕЖАК ГУБИТАК Париз. — Двоструки губигак задесио је француску авиатику. Нестало је прошлих дана капетана Мајиеа, а сад се опет јавља о смрти двојице великих валдушних ловаца: поручника Шапиа и Демелдра. Шапи је био један од ве-

терана у »виатици. Службено му је приднато 34 побе.^а, али број непријатеља обфених јамачно је много већи. Шапи је пао у једној борби, муњевитој, али н*једнакој, смртно иогођен и наснао је ипак још толико снаге, да доспе да умре у фра-нцуским линијама. Демелдр није још био достигао у сл&ви, али његово га је јунаштво било већ ставило у ред првих и нај■ознатијих ратника у ваздуху. Према званичном извештају он је оборио око десетину протимника. Оба авиа^ичара, пала на пољу части, истог су дана осветили њихови другови. ЛОРД КЕРЗОН Лондон. — На банкету, кс$ет је држан у част страних кореспондената, изјавио је лордКерзон следеће: Свака дискусија о миру, док буде долазила с немачке стране, наметнута је. Савезници чекају тренутак да наметну свозе погодбе, којесу: правда за велике и мале народе; мир који не треба да унизн ни једног од Савезника; мир, који ће осигурати спокојство генерацијама. Сваки други мир био би неправедан и злочиначки. ЕНГЛЕСКА НА МОРУ Л О/Н д о н. — Енглеска штампа коментарише дивне успехе енглеске флоте у сумаренском рату. Према званичним извештајима и према мишљењу које влада у Парламенту, број потопљених сумарена је више него задовољавајући. Адмиралитет не даје никакве детаље, али »Евнпнг Стандарт«, који има информацнје из званичних изво-

ра, јавља, да је у току прошле недеље пет немачких сумаренз потопљено; два су од ових великих сумарена, у које је немачка полагала велике наде. Према овоме, што је до садаучињено, додаје »Стандард«, изгледа да ће се и^ спунити пророчансгво адмирала Џеликој, нрји је тврдио, да ће опасност од сумарена биги потпуно неутрализоваиа још пре почетка августа ове године. ИЗ РУСИЈЕ Париз. А Нарочити дописник »Њујорк Хералда« у Тронгему каже, да је интервјуиеао једну од највиших руских личности у погледу трајања бољшевичког режима и да му је ова одговорила, да постоји једна организација која је у стању да еруши бољшевичку владу и да је разоружа за један дан, али то не чини, јер би масе очекивале тада, да нова влада испуни махнита обеТања бољшевика. Бољшевици се морају сами потпуно упропастити, иначе не би могли опет да искрсну на површину. Бољшевици су нашли ослона установништву својим неограничсним обећањима. Затим је интервјуисани додао: »Сада преживљујемо кризу и народ се неТе дати даље варати новим обефањима. Све класе становништва у варошима и селима трпе. Постоји међу радницима и сељацима против-бољшевички покрет. Бољшевике ће срушити покрет маса као штоје и срушио монархију. Успех СавАсзника је сигуран, ако наставе да е-

нергично раде, пошто мислим, да -ће се Русија поново појавити на ратној позорници. Земља се буни против Немаца. Напустили смо Савезнике у врло критичном моменту, али можемо, да се вра гимо поново у помоф Савезницима у моменгу још критичнијем. Посленаше страшне болести, опорави ћемо се. Кажем Са ве з н и ц и м а: Рус иј а 'ћ е се пробудити, не губите наду. Ниједна војска не може да постоји без дисциплине, коју бољшевици непримају. Али ће бољшевици бити искорењени. Појавиће се нов воф, који није учествовао у револуцији.« БОЈКОТ МОРНАРА Њујорк. — »Њујорк-Вора.тЗ^ поснећује јсдан чланак питању бојкота Немач-

ке после рата, који су одлучилн енглески морнари као прогест и одговор на бесавесну сумарснск\ акцију. '1’ај би бојкот имао веома тешких послсдицп за немачку увозну и извозн, трговину и у случају, кад бојкоту не би приступили и морнари неутралних држава. Али, вероватно је, да ће се и поморци из скандинавских дрл*јва, који су увек протествовали против нечувеног поступка, солидарисати са енглеским колегама. Сама је Норвешка изгубнла 1586 морнара, а осгалс скандинавске зе.мље око 4000, које су све побили Пемци, често пута у моменгу, кад су тражили с.вој спас на чамцима. Лио завршава, да би требало, да се сни морнари солидаришу са енглеском трговачком флотом у знак протеета протип варварског зло-

чина, којим је умрљана цивилизација. ЗАПАДНИ ФРОНТ

Лондон.—Дописник »Рајтерове Агенције« шаље ове појединости о борби измећу Ла Клит и Вурмезела. Немци су жестоко нападали преко целог дана у правцу северо-исгочних обронака Шерцеибсрга. У почетку имали су нешго успеха. У борбу су уводили непресгано свеже трупе и присилили су нас, да се повучемо на западну ивицу Риџ Вуда тако, да се већи део шуме налазио у њиховим рукама. Неколико нћших одељења још се држало на Клајнфершгату. Пре заласка сунца Немци се зауетавише, потпуно изнурени. Претрпели су били велике губитке, али ипак су били задобили терена, који је имао извесну тактичку вредност, јер је Риџ Вуд важан ослонац за на-

пад на толико жељени Шерпенберг. Чим је настала ноћ, извршили смо са Французима против напад. Савезничке групе заштићене јаком артиљернјском ватром корак ио корак, одбациле су непријатеља са терена, који је по гако крваву цену био заузео. Борба је престала после пола ноћи. Наша линија била је потпуно успостављена. Париз. — Изгледа да ће Макензен, који има да управља новим јаким нападом, наићи на тешке услове, које неФе моћи да измени. Нарочито место да нађс пред собом као Лудендорф у почетку офанзиве две војске, од којих свака оперише за себе, он ће се сударити са једном снагом јако

Ф Е Љ Т О Н ИЗ НАШЕГ КУЛТУРНОГ РАДА — Реконвалесцентко одељење у Зејтинлнку —

•V монотоним, досадним данима попаљеног Солуна, данима пива и ражњића, долдрме, ситних страсти и канцелариског животарења, пријатно је констатовати како ее у непосредној близини Солуна тихо, без велике ларме и рекламе снажно манифестује кулгурни живвт, који нам даје повода да још непрестано верујемо у духовну снагу нашега народа и у његову бољу будућност. У реконвалесцентном одељењу у Зејтинлику ево већ више од годину дана како је отворено и ради поглавито за реконвалесценте дилегантско поворишт*. Бев државне помоћи,

тихо, са скромним средствима неколико пријатеља позоришне з'метности, Vправник реконв. одељења саниг. ппуковник г. др. Протић организовао је позоришну дружину, ноглавито од дилеганата. Дилетантџ су понезали ванредну љубав и способност тако да су све представе увек одлично успевале и гледаоци су се увек разилазили потпуно задовољни. Од глумаца се нарочито истиче својом игром симпатични г. Вој. Јовановић који показује вмнредан умстннчки таленат. Без и најмање афектације, снажног темперамента, изврсне дикције, са гестикулацијом и ми-ј

мом која је увек у складу еа осећањима и ситуацијом, одличног гласовног материјала — г. Јовановић представља несумњиво иајбољу нашу глумачку снагу. Желети би било да се овом младом \ г метнику што пре омогући даље студирање глуме. Поред позоришта у реконвалесцентном одељењу постоји још певачки хор и оркестар. Оркестар је добро комплетиран, такоће састављен од дилетаната, поглавито од богослова и студената. Пријатну слику у озом оррестру дају и два српска рећервна официра, на служби у том одељењу. Певачки хор је једном речју одличан. Све млади и сножии гл^ови, мећЈ' којима се својим квалите-? том истичу нарочито ба : сови. При певању све се нијансе изводе врлодобро,

такоће и динамика. Изговарање је беспрекорно. Цвлокупан је утисак одличан и овај хор по својој вредности, свежини и агилности представља друго и верно издање студентског певачког дрз г штва »Обилић« у Београду. Поред реконвалесцената врло су чести гости Французи и Енглези, а долазе каткад и наши из Солуна. Пошто је ова публика хетерогена, добро бн било да угграва ириреди специјалне представе за госте савезиике и госте из Солуна, а специјалне за реконвалесценте. Оправдање за ово своје мишљење налазимо у последњој представи »Ђиде«, јер смо мишљења да »Ђидо« са својим полигичким теревенкама, акценгираним алкохолизмом, тз’чом и пуцњавом није нај-Ј подеснији да странцу да!

верну и лет' слику из живота нашег народа. Сви чланови позоришта одушевљено и предано раде, али им з’спех омета и сирота гардероба. Оно мало гардеробе набављено је приватним средствима и с тешком мз г ком. Налазимо да је наше Министарсгво Просвете дужно да одреди какву материјалну помоћ ово.м позоришту, које врши једну иесумњиво кз т лтурну улогу. Надамо се да магеријална и морална помоћ несме и неће изостати од стране тога Министарства. Још нешто. Наши из Солуна могли би се отргнути из алатије и указати мало више интересовања за ово позориште и удостојити га који пут својом посетом. Управнику г. др. Протићу и свима осталим младим члановима част и хвала! Д- А.

АФОРИЗМИ Као год природа и цивилизација има своја благз, своје цвеће и својс плодове: она има и своје олује које, за један дан, однесу све. Г. М. Валгур. Стомак ]е савест тела. X. Тен. Мода је строга и незахвална: опа разбија своје играчке, и оно што је даиас сувише лепо, сутра је накарадно. Адолф Брисон Има, почевшм од колевке, човечијег у детету; има, до гроба, детињског у човеку. Г. М. Валтур Не греба се хвалити својом вредношћу, ако је човек немоћан да остави какво дело које то посведочава. Емил Понгиш