Narod
БГ 312
БРОЈ 15 ЛЕ11ТА »Нирод« нзлази свакога ла,| У по подне. Шта-.гпаријс се налазп у улици ' кцломбс број 6. Иласник КРСТА Љ. МИЛЕТНЂ
ШЛУН, УТОРДК 12 ЈУПИ Г.ПХ ГОД.
ГОДИНА II.
ПРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукопкси се ке враћајз'.
Огласи и белсшкс наплаћују се по погодби. Редагсцијаје уулициКоломбо број б.
Последсви, јучерањи би њиховој да што бр (даминике кратко јавља, же, и тиме једино ус- ће освеш гати проливеца француском фронрт није било нааада. Иопад од 7 јуиа, који | е извршен на Ремс, као ма једну од крлју(х тачака, која чини отпорност фронта, био јс кратак, жесток и и као је лодухватни замах на простору од 25
ккломстара. Предузет изненада и са јаким снагама, напад је ипак патпуно пропао Ма да сс не може узети, да је серија офанзииних напада од страве Немаца завршсна, ипак досадање акције вепријате.Ћв8е, после 8 мзрта, у онако широшм размерама, дзју, по звом последњсм напату на Ремс, повода да ;е сматрају, ма и мозентано, завршене. Моае се у фигури рећи,
пешно, заврше рат То предвиђају и вој ни критичари аариских листова, који опажају зааке, да -ће непријатењ »ускоро и поново опробати срећу у оружју«. Чак сс, по тим знацима, можс наслутити и правацтихско рих покрета, који би имати за циљ Кале и Париз, или обоје у један мах. » На другој страни, на италијанском фронту, битка, огпочета пре девет дана, добија своје обслежјс. Аустријска о фанзива потпуно јсзаустављена, и на местима, која би могла учинити проблематичним отпор Италијана, непријатељ је претрпео пораз. Кључ ситуације, Моптело остао је у ру1ТО не- (а Је / јуни дометна гачка снаге покренутејкама Италијана, и 5 марта. сле упорне битке, У том времену, од пријатељ је био нагнан,
трл мссеца, Немци су могли имати теренских дсбити само између Ипра, Араса, Соасона и Ремса, која су места остала као непролазна за Немце, пошто су то стубови који и држе фронт, да сс не проломи под напалом немачких налета. Дсфаизива, као што је ова на западу, која ема за циљ време у ко[ме би се спремила офанзивна акцнја, може се сматрати као пот луно успела, ма да се има очекнвати још озбиљних момената, који морају наступити према решености Пемаца и императивној потре-
да се у нсреду повучс преко Пјавс. Готово у исто време са успелим отпором италијанских трупа на Азиаго п Пјави, званични француски коминике бележи примерно учсшће кталијанских трупа на западу. Пари-
ну крв наши.ч савезника и на ш у за срећу свих народа, који верују у Правду и Слободу.
КРШ У БУГАРСКЗЈ Лондон. — Из Амстердама: »Крајццајтунг« жали због промене владс у Бу гарској, али се тешитиме, што кра.Ђ Фердинанд н да л.е води спољпу политику Лондон. — »Тајмс« пи ше, да промепе у бугарској влади нсмају никакве важности док »мали цар« стоји на престолу. Савсз ници нису нипошго расположенн, да се покажу сла бима у погледу балканских Пруса. Ако се Радославов задовољио са пола Добру џе, Малинов 'Ке тражвти целу. Париз. — Потврћује се вест, да је Радославов наименован за бугарског послаиика у Берлину, на место покојног Ризова.
5АПАДНИ ФРОНТ
Лредузете су врло стро- цпм борб?ним полетом.
ге мере.
Крајем прошле недеље призор је био диван. Ла-ђа за лађом, између којих су нске
Лондон. — »Морнинг Савез бечких радпнка Пост« аише, да је прообјавио је жани+ест, из- ШЛ е недсље постигнут биле огромних размера, јазљујући жељу, да в.та-рекорд у превозу аме-јискрцавале су неиреда зозоћа оброк, јер је рнчких трупа. Од Ус- стано војиике који ‘су крса, сваког дана, пре-јодмах улазили у возове воз трупа је све већиЈза фронт.
ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ
глад узрок штрајку. Јавља се, да је број штрајкача 150.000 радпика. Сукоби изме1>у власти и штрајкача десили су се у суботу у много крајеза у варошн. МаниФестакти су ви- . , кали: »Доде Немачка« и предузетц офанзив У Са ве ' же т РУПе, концентри»Немачка иоће да нас ,ликом * в Ј ГИН0М иа итали -ј9.ане на фронту Берка умори глађу.« чанском фронгу. Солгарада. Упркосжес—_— ; Рим. — Орландо, вра- тине протизничког на-
Цирих. љају, да
— Из Беча јав Тревизи. Аустријацци ће Аустријанцчфу бпцнли у борбу све-
АМЕРИКА
тивши се са фроита, одмах је отишао у Скупштину да извести при-
пора наша јс артиљерија постепено угушила све нападнс поку-
Њујорк. — Министар сутне посланике о сн- шаје.
академкји, рекао Је, да је Вилсоново питањг: »Зашто да се ограничи војска на 5 милиона људи?« посгигло вели ки патриотски успех у целој земљи. Сада Америка шаље без прекида своје милионе људи у Француску и никаква Париз. — Први чеш-јсумаренска опасност ко словачки контингенг неће умањити њ е н у
војни Бекср, у говору, туацији на фроигу. који јс држао у војној; »Непријатељева ситу-
отпутовао је на француски фронт у борбену ЛИНИЈу. Париз. — Потпун мир ца цслом фронту. Само сапезници показују инација-
Је положаје. 150.000 Ш ГРДЈКДЧД
ска штамла комснтари- 1И ву и притискују непришући КОМИНИКС исти- јахеља.побољшавајућисво че то учешће као зиак, * 1 II да јединство команде и акције нису више голе речк. Угисак, дакле, који чини ситуација на фронту од Северног до ЈадранскогМора даје нам
Лондон. — Према нзвештају из Копенхагерд, »Наје Фраје Преее, јавља, да су нзбалн нз-
пре осиСавезни- на знање, да су снаге реди у мноиш кзартослвезничке, дуго при- вила у Вечу. Трамваји премане и мудро чува- су заустављеаи и раз-1зао јс, да су многе аме-
вољу, да што гура победу цима. Ових дана број пренетих трупа у Француску изнеће једап милион. Скупа са Француском, енглеском, и галијанском војском и војскама других савезника Американци стварају људску масу, којл се бори за Правду и Слободу. Таква и толика војска до сод никад није била позната у ратној историји. Амерички шсф штаба, генерал Млрк. ка-
ација на Доњој Пјави је тешка. Под нашим п [) итиском нс п р и јатељске трупе, које се налазе на деџној обали Пјаве, мораће да себи прокрче пут по сваку
После тросатне артилеријске припреме, иепријатељ ,је бацио у напад две дивизије; после неизбежних мешавина наше су трупе зауставиле непријатељски вал.« Париз. — Француски. Д е ну, ако не желе дајцојни критичари изјавих потпуно уништимоељују, да је несаломљиПоследица овога стања ви отпор италијанских јесге да ће непријатељјтрупа добио карактер бити иринуђеп да у-јправе контраофанзиве. Ј им. — Од 7(Ј дивизиЈа, које непријатељ има на италијанском фронту, тридесет диви-
двостручи своје нападе и да поиопи своје по-ј._ кушаје у напредовању.«
Орландо је закључио: »Борба на висоравнима била је бесна. Првог дана битке, само на једном сектору, наши су војници пребројали пет х пљада не приј атељских лешева. После седмодневие о-
зиуа ни]е још ушло у акцију. Рим. — Рачуна се да су аустријанци изгубллн 180.000 људи. Рим. — Монтело је потпуно повраћен. Већ
фанзиве не изгледа дајсе Италијани налазе на ће непријатељ преки- левој обали Пјаве. Флонути своје напоре. Не- та је кооперисала.Пропријатељ је прекјучејшле ноћи 20 наших лапочео жесток напад код ђа напало је непријаПизе, у циљу, да се до-тељскестаницекодПунчепа пута Сан Биа^ђо- та Таљаменто и сесер-
Ф Е Љ Т О Н
1 I
јШЈАН савнн:
ДЕДА МИХАЈЛО
тални глас ланео ме, и јајнисам долпзио из X. ку- сила мојом дикцијом и жа-| IV 'једког дапа осетих, да еам'ћи. Радио сам на техници ром осећаја, по каткад сс ...И ја сам 'ју њусилно заљубљсн... Ми марљиво и много. Писао осменула, али јој смех ни- би °. веровао
6
'смо се после састајали у јстаром Ербаку, ниже наше куће. Уверавао сам је о
сам често матери, а н>ој ј е више био детињаст и бејош чешће. Она ми је од- зазлеп. »Колика озбиљгозарала детињасто и мно- цост«, мислио сам ја... Је-
- Иза очсве смрти мојајДани су пролазилв и вре- својој љубави, пјјнчзо јој го.
Нестрпљг.во сам и кад их
чскао даред хгсдох, срећ- тисцем
да ,|е при]с мати по моме савегу у-|ме је лечило бол. Послови-|о животу, о далеким кра-јрок испита, икад/х срећ-ј твсцем на грудн и страсно зела у дућап иа помоћ је-Јца вели, човек је тврћи од'јевима, о својим младић-но положнч, освак}х једног из.Ђубтнп Она ме поглсдаИног сина своје покојне камена, јер се и камен под ским сновима. ()на ме са«адре, а моје тетке — Ми-теретом распада, само чо-јмо слушала и мило се сме■Јавјја. — Ми смо га зва- век пе... шкала. Поглсд јој је био Ја Мкка. Био је то леп и! У то време доселио се у чаробан као бајка. Ек, тлј Члад момчић као роса... наше ссло неки богати с-ми јс цоглсд помјтио па мет... Колико је крилатих
ии лакомислен и распу-|коном из далека и кунио штев. Хм, да, Мика је даклеЈзапуштено имање једногјречи, топлих осећаја и ша (но мој браг од тегке и ја шпабе. За Ј<ратко в||Сме по-|рених снова мамио тај њсн тнм га волсо... Ех! Мика... дигао је он то имаше у реДјПоглед.. .
мо
Деда се почео окретати узорне модерне економије.ј > време најлепших но соби, као да иешто тра Економ је имао ванредно мената мога живота мора »ии неког очекује. Онда лепу младу ћерку. Дивно је дох да се опростим са њо... Ј 6 скупио обрве и црте ли- било то црномањасто де-,и страшно војче, вазда веседо и брбсу му се љаво!... Њена весела принсрвозно трссла, а поглед рода до необузданости жив ‘ У био крут, стаклен. темпераменћт, дрска духо- — Жалио сам за оцсм, витост, лепо младо тело,
Чн постале су оттре, Рамена
јс био и 01 ЦЦ !1 ЧОВЛК. бујно ЗДраВ.иС И МЛО
остааим село. Баљало јс иутовати у X. Изљубих се с мајком и седох у кола Девојче моје дочехало ме на ивици села, пза општин скс чесме, и ми сс онде
мс- опростисмо .. Целу годину
јутра у нашСм селу. Она се није ништа променила; исто весела, мила и разговорљива, само ми се чиннла још лспшом... Кад сам свршио и другу годину на тсхкицн, и опег јој се вра тио, она јс била озбиљна II горда, — бар ми се така чинила. Опег смо се редовно састајали и шетали по пољима, шумарцима и вртовима; ја сам јој при чао много о X. о ћачком животу и авантурама ређао је прве нашесасган
окренула »Колика
ла хладно и ву од мене. дост заљубљене Чудио сам се ја, и слепо љубио и у њој
глагор- денојке!« даље лако-
верно гледао савршснство добра. А зар је и могло иначе да буде у време прве љубави ране младости? Зар мисао обмане можс да опсгоји поред младих осећа ја бескрајне чисте, носебичнс и асаркс љубави, у коју се претопишс, свн други осећаји чонсковеду-
Једиако љуи маштао... Она ми се свг вишс члнила загонетиом нсмом сфингом. Једнсг дана почела ме мучити страшна мисао: да ли оиа мене л>уби и да ли ме уопште икад љубила? Многе непроспаваке ноћи, нсизвссност, и дубоко у души скривена сумња, мучише ме до дудила... Моја јадиа мајка као да је све опажала, све видела: само је ћу гала, опрсзно мс V јутру будила, доносила ми каву и опет ћутала. Ја сам опазно, да она нада мном бдије, нешто стрепи, да ме свуда прати погледом, и мени се све то чинило бесмисленом бригом материнске љубави. Мећутим то је био пробућени
ке у старом врбаку п плсо ше, вол>а, епергија, мисао иисгикт тлјних слутња >:а-
златне мреже нашс светлс будућности. Она се зано
уопштс цело биће мла-[терннске природе. дића?... | — Наставиће се —