Narod
БР. 315
(ЧШ'Н, ПЕТАК 15 ЈУПИ 1418 Г0/Ј.1
БГОЈ 15 ЛЕПТА
»Народ« излпзи спакога дана по подне. Штампарија се иалази у улици Коломбг. (Јрој 6. Власник КРСТА Љ. МПЛЕТИЋ
ГОДИНА II.
БГОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се ие враћају.’
Огласи к белс-шкс натпг.ују се по погодбл.
Редакција јс у улици Коломбо брого.
□ИДе
Д Г 1388-1918
аТ,
Ј.
»...Јек захвати Чечан до Звечана, Коеово се у крв људеку новк. А Кроз лелек дубок глас се чује; Стари Луже то пол.ем кликује: »За мном, децо, моји соколови!«« д. Ј. Ф.
јлији и Русији одгопоритиј ском фронту. Томс савету јна начии којидоликује као присуствовали су надвојјодговор немачком минијстру. Обралујући лсгије бо Јре-ћи се поред Чехо-Словака, Пољака и Југослове на показаће му зашто се боре противу ггљачкашке царевине. А једновремено
Све што је у Српском 1ароду осећало, да неи жипота без Слободе, било се окупило на давашњи дан, да је крвјдг откупи. Од кнеза и доглавника, па до оданог ссбра, све је било подигло свој штит и стало на браник Слободе и Вере. И б[)аниоци су у крви утонули, али јс, ипак, Слобода остала недарнута у ду ши целог народа, и би му водиља кроз векове )обовањо, до данашњих дака, када је опет крвд>у откупљује. На данашњи дан, Србин је допао ропства, али је од тога дана Слобода постала његова чежња и, кроз дуге векове.саставни и нсраздвојни део душе његове. И то нам је помогло очувати се да, као млад народ, не исчилимо и не пометемо се на свој заскрсници светских путева, и под утицајем разних култ) т ра у току векова кашегробовања а чежња за Слободом вчувала нам је име, ођ'вала нам је предања, историју, споменике и вечиго нас везала побожном оданошћу за Косово и све оне наше, који на њему живот појожишс. »Честити Кнез« се иије постидео својих потомака. Хиљаде и хи-
ће га пстсетити иа разлоге гове свете душе бораве који су одлучили Румуне вечпи живот нашн па-Јда узму оружје и ослободе л и хероји, а успомена своју браћу у роаству. на мргвог Кнеза чини, Била је, то је истина, у
мсф живима, да с.у не- ;авГ у СТ у 1 д ј о . год. у Буку-
исцрпни Данашњи помен онима, који су свој живот дали за Слободу, од Косова до данас, чини се са једним нарочиткм учешћем, које нас чини поноснијим и охолијим на своју прошлост V овом тужном дану. ГТризиање, помен к слава учиниФе се њима и од стране велике и слободнеАмеричке Републике, чије је учешће назначио с а м председник Вилсон. Мртви делују за нашу садашњост и будућност, будимо достојни својих предака! Наши потомци треба да, по нама, могу познати наше претке, и
рештуједна политнчка банда лаких и кримииалних људи, који су радили противу струје која је носила целу Румуиију. Овој банди био је иа челу директор највећег пелролеумскогдруштва у Румунији. Он јерадио као оруће Немаца и потрошио 37 милиона франака за врсие од седам месеци пред иитервенцијом, али је није могао обусаавпти јер је она била пзраз целог народа. П03ДРАВВ0ЈСЦИ Рим. — Ћекерал Диац упутио је својим трупама ову дневну заповерт: »Иепријатељ, е намеравао да у срце наше
вода Фрндрпх и немачки. геиерал Грамон. После свршеног савстовања, цар је нзвршио смотру нлд трупама. ЗДПАДНИ ФРОНТ Париз. — Један немачки заробљеник изјавио је, да је генерал фои Хутиер прсд евојим војницима и официрима изјавио, да је сго осма дивнзија изгубила 30.000 људи и да је додао, да овако огромми губитци налажу Немцима, да одустаиу од плИна, да се иде на Париз и Кале.
|Који(Ј
. - - 1ПрОн^- т **«.*—*рећи, да смо и ми били' натеран је у бегчрави потомци своји^^ тво са огромним гу-
Џ
предака.
Руму нија
битцима. Народ са гордом захвалношћу осећа нашу сиагу, која је најчистији израз несаломљиве јачине нашег пле мена. Војс.ка ћс миого
Париз. — Антонеску, бивши министар румунски у Паризу, који је дао остав-ј 3 ссЛ Ј ЖИТ15 од отаџбине. ку по закључењу Букуреш-јОфицири и војници, ког мира изјавио је допис-' част ј е епасена за Итанику »Тана« следеће, као лију, њеног краља и за одговор на Килманов говор; цивичизацију. »Фон Килман тврди да смо ми увукли Румунију уј СДБЕТ рат авгу т ста 1916. год. про-1 —:гиву воље велике већине' Рим. — (’ад се сазнаје, •*>аде су се приволелејнародг. Надам седа ће на-^да је пре непријатељеве о »Царству небескомс«, ијша браћаРумуни из Тран-фанзиве, цар Карло предЧОШли стопама ЈБего-!силваније, који су зароб-јгедавао ратном савету, коВНМ. Под окриљем ње-јљеници у Француској Ита-ји је одржан на италијан
је у Бечу, још гора у Галицији, застрашавајућа у Чешкој. Народ не може да схвати зашто се сада рат наставља, кад је руска снасност дефинитивно престала. Нароо неће да се бориза лепе очи Немачкс. Цар^ је немоћан нрема сво-' ме савезннку, који га је везао финансиеки, политички и војаички.
ИЕМАЧКМ ЈАДЈ5
Лондон.— Дописншс »Дејли Експреса« из Амстердама ј а в љ а : Берлински »Форверц« у једном мелан холичном чланку изјављује, да је последња немачка офанзнва јсдино доказала, да су немачки војници још увек јаки, али ни’ шта више од тога. Социјалистички лист затим додаје: »Треба потсетити оне, који сањоју да ми можемо казнити непријатеље и наметнути мир, да нас последши успех није довео ни дотле, да мо:ксмо мислити и на мирј
бином те земље. Народу Гватемале, који од прошлог децембра преживљује тешка искушења, владаРепублике шаље евоја честитања.« иарвду гипмиЕ
ЗА ИИТЕРВЕКЦВЈУ Милан. — »Секоло« добија ив Штокхолма, да и руски еоцијалиети, који припадају групи Чсрнова, пристају и траже што прс савезничку интервенцију у Русију. Тога ради послати с) т и нарочити дедегати, који ће у том смислу дати и званичне изјаве. Како су се већ у овоме смислу и
Париз. — Председннк француске Републике упугио је ову посланицу председнику републике Гватемала: »Влада Републике До-!К адсти изјаснили, очезнала је за племениту оД-ту-Јкује се, да ће се ПО Оку владе I ватемале, да уче-! воме питању донети ваствује у овом европском( жнс 0 длукС. конфликту. — Француска.Ј ———~ ■■■■’ ■■■ - ■ ■» која већ пуне четири го-ј ДОСЛЕ ПОРАЗА дине пролива сзоју крв|
за Слободу и Демократију,! Цирих. — 5’с тед аубила је увек уверена, даЈстрИјСКОГ ПОраза, ОДр•ће државс, које имају нс-‘жаи је ратни савет лод те принц)ше, стати настра јпредседништвом цара ну браниоца Правде и Чо-1Карла у Љубљани. На вечанства. Глас народнс!томе савету одлучене скупштане, који је моти-!су важнс промене у ковисао ову одлуку, служи на:манди на италијанском част земљи, коју престављајфронту. Много комчни шефу, који управља суд-!даката је смењсно. ИТАЛНЈАНСКИ ФРТКТ
Рим. — Страна штампа непрестано наглашава, ка,, ко с\ т унутрашње прилике по споразуму. Немачкина -\ ^ - помогле втали . род мора да издржи Ј°шј^ кску псбеду Међутим све
миого жртава.«
КРНЗА I АУСТРИЈН Париз. — Цела штампа једнодушно истиче последице које ће донети аустријски пораз на италијанском фронту. »Пти Журнал« говорећи о кризи у Аустрији, каже да је алиментарна ситуација доиста ужасна. Страшнз
околности утврћују, да је баш ситуација у Аустрвји дала полета очајничкој аустријској војсци, те је се борила врло енергично
дио Италију на сепаратан мир. Трупама се обећавало осуство и олакшице да отпрсме својим породицама цео плен, који би задогили. Неоспорно је, према томе, да ће ловлачење нејпријатеља отежати ње-
Рим. — Наредба раз-|гову унутрашњу а таних команданата, којеЈко исто и политичку су нафене код зароб-јситуацију. љеника, потврфују чи-ј р И м.— По поповном зањеницу, ДЗ јб неприја-јузећу Монтела наше су трутељ објављивао офан- пе нашле леш мајора Базиву, као последњи у-,раке. Барака је са својим дарац, који би прину- аеропланом пестао 6 јуна,
Ф Е Љ Т О Н
ПАЖМ8А ПРИЈАТЕЈБИЦА
О
" Јелена! — Марта! Чва два имена једиовре»Шо се отргоше из уста ,ве ЈУ младих жена, које се ^ретоше на степеницама 11 к °је се одмах загрлише. " Какво дивно изненада те сретнем, Мар ^це! — узвикну прва, једВа крупна плавуша, са о^аиим цргама лица. ^’нко сам пута мислила 83 тебе! Ми бесмо интим" е У пансиону... " Сећам се добро, Јелеодговори друга, ти бе-
1 мисли али се оне изгубе из вида... после тога, свака сс уда.... — Заиста! У осгалом добро се сећам, да си се ти удала одмах по одласку из манастира! Ти си се удала за официра... — Тачно, драга моја. Ја сам сс удала за поручника Лаврила, једногдивног младића пуног будућности... Ја ћу ти га мало после представити и видсћсш да немам тако рћаву половину. А ти‘?
- Јадна моја Марта ја моја саветодавка и ја нибам имала среће као тИ, !ј ,ц те волела из свег срца. или боље речено, моја сре0 весрећи, отишавши из ћа је била краткога века. 1|а настире, изгубисмо се Ја сам се удила з.ч једиог
миле другарице увек се инжињера вслике вредко-
сти али рћавог здравља и... ја сам удсвица. — 'Гако млада! То је запста жалосно. Сирото моје! Пего изгледа ми да си пошла да ме посетиш? — Како, да те посетим? Дакле ти станујеш у овој кући? Па и ја. — Ох! дивно! А је ли одавно? Ја те нисам никако видела. Мећутим већ три године станујем на прном спрату. — Драга моја Марта, ја сам се овде настанила тек пре осам дана. Ја сам узела трећи спрат и пошто никако не излазим, ниси ни имала прилике да ме видиш. — Каква срећа, да будемо сусетке! Ми ћемо опет постати добре пријатељипе, зар ие, Јелена? — Рачунам сигурно, Марта. Хоћеш лп доћи на шо л,у чаја код мене?
— На велику жалост то!варсши. Људи су тако ћа-
пе могу учинити драга моја. Ја одлазим вечерас на петнаест дана и имам да учипим неколико екскурзија. Ја ћу провести извесно време са свекрвом а оно ми је дала многе поруџбине. 'Го ће бити по моме повратку и з Поатиера. — Наравно, да идеш са својим мужем? — А, не, и то је управо најгоре. Он је сам у својој чеги и пуковиик није хтео ни да га чује за дозволу 'Го је несрећа и отвсрено ги кажем да сам као бесна. — Није могуће? Па онда то је још медени месец? Али, Мартице, петнаест дана није век, то ће брзо проћк! — Хм! брзо проћи. Није баш тако. Видиш драга Јслеиа, никад није лако ославити самог мужа у великој
воласти и да)е им се прилика да такви буду а нарочпто официри. У истини ја нисам мирна... — Мала љубоморко, слушајући те, човек би поми слио да је твој муж професионални лола. — Не баш тако, али... он је као и сви други. Један поглед и ои пада у ватру Кад сам ја ту, ,ја отклањам сваку опзсност од пожара, ја чувам своје... али у д& љини! Не, помисао да га оставпм слободног за петнасст дана, никако ме -..'е весели. . — Марто, ти си лудица Твој муж је један од пајбољих он има дивну женицу и нема право да једе забрањено воће. — Ти верујеш? Е, лепојко моја, ја не делим твоје мишљењс и да знам како да водим надзор над сво-
јим мужем... Ох! каква дивна идеја! Ти пошто станујеш у овој кући, моћићеш ми учинити ову услугу а да он у то и не посумња. — 1 ле, Марта, ја не могу чувати стражу код твога мужа. — Ја ге молим, драга пријатељице, не одбијај ме. И да не чуваш стражу, ти можеш мотрити на његове одласке и доласке, кварити његове планове ако приметиш што год... тп ме можеш изпештагати о његовом кретању и понашању... Не, ти ми нећеш одрећи ову услугу. — 'Га иди, малаљубоморко, теби да праввм задовољс во а себе да оптерећевам... Ја ћу чиниги што могу више и нико се неће приближити твоме мужу... — Пастанпће се —