Narod

Б»\ 323

СОЛУН, СУПОТА 23 ЈУТШ 1'П8 ГОД.

ГОДКНА II.

БГО.' '5 ЛЕ1ГГЛ »Иарод« иа чази евзкога дака гто подне. рЦгл мпауија се нклази у улипи у. ■.■мб«' 1 бро. б. Власник РСНЉ. ХГ.КДЕТИТх

БРО? 15 ЛГ.ПТА Рукописк се нс г.р-гћпју.Ј

Огласи и бслсшкс кпплаћују се по погодби. Рслакција је у улици Коломбо број 6.

Једно од круиних питања држпвних и иародних које иам се све

мљи остале књижевности од стране непријател>а; што најзад и оно мало књижевне орга-

рмше намеће, јеетс пи-! н изациЈе и репрезен гатање о воспостпвљаљу ^' л Ј е Ш1 ° Ј е Ј <«Д нас оиплше кжижевнпсти пп-!' то п Р е Р ата ОВИМ је Сп свим растурено и разорсно. И сад тек, из тог крајњег уништења, из

наше књижевности по сле овог ратз. Нећемо до кажемо дп је оно најкрупније, кзо што обично сваком који поставља неко питање, оно изгледа најкрупнијс; јср има без сумње пречих и крупнијих питања, пвтања о политичкој реконсгрукцији наше земље и нпције, питања о њсној економској реконструкцији и т. д. Носва, илиуглавном сва, су та питања већ схваћена као битна. постављена су и на њима сс мисли и ради, крсће и организује. И че само за то што су она битна и као така ехваћсна, но и зато што је од државнихфактора имао ко да их постави и покрене. Но из тога што питање о реконструкцији наше књижевности није истакнуто, није покренуто ни формулисано, не треба закључити да оно не постоји, или да је са свим слоредно и мање важно од оних битних, или да у опште није ни важно. Оно ни

те опште оскудице књижевне организације, нај зад из тежине саме књижевне производње и књижевие публикације у нашим — садашњим приликама — израшћује и појављује се и питање о потреби једне смишљене, организоване конструкције наше књижевности. Може ли се и треба ли ово питање оетавити на рсшењс мање или

И нзс ратне прилике које су наш народ погодиле теже но и јеупутитл иX једном оп-јдан други, нагоне да штем всликом циљу V Јмислимо аа устзковљеДа мислимо да је спе|и»е бар таких тела, кодобро како је, не бисмо ја су нам за даљу, уово ни писали. На про-!право' за поновну натив, мислимо да је крај-|шу државну егсистенње вре?. 1 е да се питањс|Цију неопходно потреб

о нашо) садашњој и на. Постоји план ка нобудућој књижевнсј нро-вој оргакизацији санидукцији најозбиљнијејтета; постоји план, и постави и да се на ње-'постепсно сс остварује, мунајозбиљније поради!ка организацији наше јер '!.е иначе цсло пи-јтрговинс, индустрије, тање о реконструкцији земљорздње. У свима наше књижевности у.тим плаиовима; } т свинајодсуднијем часу о- ма тим новим органи-

тк у и.еговој племенитој о-јме мира на марину и војјдлуци да обезбеда још у-јску. Прнзнаги дефлцит од ги.етеним народима право. 141.000.000 фунти стерлинпа опс.тандк и на слободу.та долави услед претераног Алзксандар јпредвићања немачких при!хода, а расход је био даФИИАИеМЈСНИ НРДХ .леко изпа т оног, који је —:— ^буџег предвгдео. Лондои. Нсмачка кри-^ Листе су тако лажне да је од свога народа фииак- их немачки народ може врснско оаикроство фалси-ло лако откпкти. фокујући државне рачуне. Кад бих био Нем1ц> ја . опд мо. 1оворе и ј\че ^ цх П р е д ВИДСО будућност у лордовско., ку ки указао Немачке КОЈа је страшна .

стнти да га реши трго-

)е на поштене нзвештаје Еиглеза о н.иховом финан сиском стању, као и на не поштење које се види у финансиским немачкнм из-

зацИЈама велико 1С Ијвештајима, који су потпу

вачка спскулација и не- сасвим ново учешћс ноауторнзовано, или самојших савезника, заинтеиевешто аматерство.Јресованнх за иашу буСваки ће овде помис- дућност. Хоћемо овде лити: аха! опет једанјда нагласимо да и у предлог за неко ново плану и у раду на номесто, или неко новојвој организацији наше гело, на чему се код књижевности наши санас обично сва питањајвезници морају имати више савесним или нс- свршавају. Одмах ћемојврло важног удела, не савесним издавачима;!°Дсоворити: тако јс. То само чисто духовног но или нашим неприлика-јбашмислимо и хоћсмо и са свим просто ма-

шо нетачии. ' Немачк:: јс покривалп кредите за време мира дохотцима у злату, којс иије уиосила у своје трезоре, а с. друге страле задужилаее 70.000.000 фунти стсрлинга које јс нотрошилв за вре-

Иемача нде прпво банкротству и оно -ћс је сустићи још пре свршетка рата. ПРАВ0 ВДЗАЛСТВО Цнрих. — Листови сматрају да )‘е наименовање фон Белова за ђенсралисима аустријске војске на италијанском фронту доказ да је Аустро Угарска потпуно потчињсна од Немачке. ма створсиим потреб-јД 3 кажсмо, но природним, но не увек позва-јно. са -другим свршетним редакторима раз-ком. Потребно је, и пре них публикација, који- свсга је потребно орма ее често не зна ни, га низов«ти и установициљ ни карактер? Сем| ги једно стручно тело, V взвесној мери школ-! ил и једно стручно меске потребе за књигом с™ са потребним помокакве се друге не мањејТ»ним органима, при важне, потребе за књи- Министарству Просвсте, или засебно.

Саме прилике и потребе чиниће своје и натера ће то тело да врши своју функцију, у

гом задовољава)у с колико толико ауторизованим плаиом? Ако се о оним првим и води брига у Министарству је постављено што, у Просвете коо овим дру-јнајгорем случају боље извесном смислу, нема гима поди ма каквујлкако но никако. Нису ко да гл постави; штојбригу? Мсђу тим свуда.ли прилике и потребе је наша књижевност ра-! се осећа потреба ва.ратом створене, натетом скоро уништена, књигом, свуд има кре- рале и велике и највевише но и јсдна другајтања и рада или бар ће народе да установстрана нашег живота.јвоље за рад. Треба ли љавају тела, места, најне само голиким помо- све то оставити да иде више положаје у држаром и погибијом на-Јкако иде, насумње, на|ви, чије би установљеших књижевних радни- милост и немитост спо-:ње у време мира било ка да се прсостали мо-Јсобних или неспособ- и.ш излишно или чак гу на прсте избрсјати,!них појединаца? Или и оппсно по живот дрно и уништењем у зе- треба све добре воље, жавни ?

теријалног, као и у свима гореспомепутим гра нама. Г)г. Св. Ст. (Слсдујс II дсо).

АШ*Ш И С?5ИЈА Њсгово Краљевехо Височансгво Наследник Г1рсстола упугио је, поводом американскогнародногпразника, овај телеграм; Господкну Председнпху Републике Вашингтон Из средкне Мојих трупа и југослоненских трупа, којс се боре за остварење својих гаједничких нацаоналнпх тежњи, шаљем Вам, Господине Председниче, приликом данашњега празника, Стзоја искрена честитан>а и изражавам увсрен .2 да сећање на борбу коју је Амерички Народиздржао за своју независност само ће га моћи учврсти-

ЈБОГ ПНВЕ“ Париз. — Звпшчна н| 'Греба истакнуги да вест, цолузванични кругови из ако се и потврди, неће оВеча нагнани су да изло- месги ли италијанску војже на поједииости, због чс-!ску ни италијапско јавно га се аустроу,-лрска војска!мнсњс. Италијани сусевећ морша повућп преко Пја-!огледали са иравим Пемве, и тврде да је то било цима и.ч француском фронзбог надоласка Пјаве. Ме-јту и два пораза, које су им ћу тим сада немччки лис-нанели на вису Блиљи потови објављују о великим‘казују, дч су Италијани у промснама у аустроугарс-јстању да такоће зададу уком ћенералштабу. Јавље-јдарац Немцима. Ш го се

но је гакоће да је ћенерал Ото фои Белов, једаи од глазних Хииденбургових војсково!,Ј, победник код

тиче -ђенерала фон Белова нарочито, он је добио битку на Кобариду, али није то н.егова заслуга. Ако је

Кобарида (Капорето), по- он добио битку ка Сочи и сгављен за врховног ко-;проузроковао повлачење манданта аустроугарских код Кобарида, то су 61 јли армија. Очевидно је да су други нарочити узроци, коаустријски ћенерали пали Ј н С У А аиас потпуно оду немилест, а н ар о чи то страњени. Једко остајекао

маршал Конрадфон Хецендорф, као одговорниза наеолазак Пјаве, која је »једина« проузрововала пораз Аустријаиаца, јер без ње ие би се могле схваткти ове промене,

чињеница, кад је и Белов пссле италијанског повлачења до Пјаве хтео прећи реку није усиео, као што нису успели ни Боројевић ни Хецсндорф, које је дошао да замени.

ГИ ДЕ МОПЛСАН:

Ф Е Љ Т О Н

Л 0 П 0 в

Ја предложих да бацимо барутом у ваздух долап. Мишљен.е Л Поатвена победи; и док је ол чувао стражу са својом великом пушком, ми одосмо да потражимо остатак пунша и Наше луле; за тим се наиестисмо пред затвореним

једног гласа, јбсгоног браниоца. »Имамо да га погубимо«, рече Сориел. Али му паде на памет Једна ситница. Ми му следовасмо урли »Овај човек не треба да чући. Било је страипш >:у-јумре лишен верске помован,е у мраку: после неЈ!С- 1-, и . Требало би наћп јед-

роватне борбе од пст минути, ми изнесемо на видело једЈШГ старог лолова, седог. прљавог и поцепаног. Везасмо му руке и ноге,

»ратанцима и пило се у затим га ставис.мо у Једну пзст заробљеника. јласлоњачу. Он ие п[)оговоПосле пола часа Сориел ри ни једну реч. Рбчг: »Са свим свеједно,ј Затим Сориел, надахнут *оћу да га видимо поред свечаним пијанстиом, окречпс. Ако можемо да га V- те се ЈЈама:

тватпмо силом?« Узвикиух: »Браво!« свзки

»Сада, треба судити овог бедника.«

Аграби своје оружје; врата -4 Поатвен је био одреод долапа отворисмо, н Со■ 4»еи за браниоца а ја за »иел, иаоружан пнштољсм, тужиоца. к °ј» је био нразон, баци Пио је осућен једноглас

се

'рва.

ЈЈО

ног свештеника?« Примс тио сам да је дрикан, па то ми Сориел предложи да испуним сеештеничк) дужност; и свечовао је кривца да се исповеди на мојим грудима. Човекје, после тога пет минута претурао уплашене очи питалћи се с каквом врстом бића има посла. Затим проговори шупљим гласом, изгореним од алко хола: »Ви хоћетс без сум Јве да се смејете«. Али га

му на потЈиљак чашу рума. Затим рече: »Исповеди се господину; твој последњи час је куцнуо.« Изван себе, стари лопов, отпоче да виче: »У помоћ!« таком снагом да су били .принућени да му запуше уста, да не пробуди све суседс. Он сс ваљао по поду, ритао се и увијао, ломећи намештај и цепајући слнке. Па кпају, Сорлсл. нестрпељив уавикну: »Свршнмо.« И нишапе ћи беднека који се опружио по поду, притисну обарач свога пиштоља. Џу кела паде с ј’сдним потмулим шумом. Поведен примером, ја сам пуцао по реду. Моја пушка, која је била кЈ)емен.ача бацн вар-

Сориел силом постави на ницу што ме је изненаколеиа, и из бојазпи да п»е- дило. гови родитгљи пису про- Затим Л Поатвеи идгово-

јп смрт, нзузиуајући устилн дг> га кјн:тс, сруч : ри огбпл.по г.вс реча:

»Имамо ли ми право да убијсмо овог човека?« Сориел, прснеражен, проговорп: »Пошто смо га осудили на смрт!« Лли Л Поатвеи одговорп: »Граћаиска лица не стрељпју се, овога треба дати џелату. Треба га водити у полициски одељак.« Закључак нам се учинио тачан. Узмемо човека, и како он иије могао да иде постависмо га на сто за моделе, привежемо га добро, и ја га понесох са Л Поатвеном; док је Сорисл наоружан до зуба затварас поворку. Пред полициским оделе њем стража нас ухапси. Шоф одељка, погван, по-

прими нашег затвореника. Сориел је изрично захтевао. Тада нас војник позва строго, да се вратимо кући без икакве ларме. Тругха крен\’ иа пут и врати сс у атеље. Ја упигах: »Шга да рпдимо с ло1ГОВОМ?« Поатвен потврди, да овпј човек треба да буде врло уморан. Заиста, имао је изглед човека на умору, везан са затвореним устима и причвршћен уз даску. Ја обузег на једанпут сажаљењем, сажаљењсм пијанице, скинувши му везу с уста, упитам га: »Е, мој старн. како иде?« Ој( простења: »Доста је,

зиа нас, н како је свакогјдо ћавола!« Тада Сориел дана био сведок наших ла- постаде очинскв располокрдиј«, нашвх измишљотн-!жен. Он га ослободи спију на. иашнх нсверог.алних п< :;.а. намести га да седче, проналазага, он сс задово-Јпочс га тикатл, и да би га љи да сс иасмоје и сдби да т ; крег:к.л-, пож\рксмо се