Narod

Т^ДИНА II

Б 0 . 321

СИ.ТУН, НЕДЕЛЛ 21 ЈУИИ 11П8 ГОД.

БГОЈ 16 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дака по поднс. ЦЈтлмпарија се иадази у улици Коломбо брс.Ј б. Влвсник К^СТА Л>. МИЛЕТТПл

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се нс праћају.Ј

Огласи к белегдкс ппплтћују се по погодби.

Т1ДИТГ: Г Л'ЈГЖ №ППТИ ЛЛСТ У" ље » а унаш >јдр-; Ч и свет И дс,а • .'■•!. ■' - ^ ' • - ; {л • •■' ■' ■'.. V .-■■: асавној полигици. (лГаЈЛЈНи адШ! 15Х НД8бВб.;.ч) ! Тек иосле с вог хоћсV) .. јм*/да истакнемо један II. јше кзродие пссмс прс-! ве 1 1 додирнутп момсЈср питаше о рскон-р и >ДИ и публикује ва| Н ат, који јс зл реконструкци.ји наше књи јфранцуеКом, или он- струкцију нашс књи»•вннсти. ако се пра- глеском, или талијаи-|; К евности од т-лнке васком како ко стигне; Д^ жностиа то јс поновни јсдно крупније ли-, Н оствараље наше школтсрарио име у савез-ј С ке књижевности. У једном еиглсском часопи-

ВИ.1НО схвати, нс н НТС |)сч:ује само иас, ж> мо |1 интсресоготи и на ше слвсзчике, упраео морамо их ми заинтересонати. У многом по гледу нлша књижевност нема да се реконетриише, но управо н о в п џ се конструише. У првом реду.она ј( рзтом избачена са свим дефинитивно из сфере ових утицаја под којима јс пре рата тако много била и под којнма је и сад оним делом који трпи утицај окупзторских в л а с т и [који, не сме сс предвинети, није само матевијални но и морални |Н духовни, утицој НП иенталитет знатног де>з наше садашње и бујјуке генсрације. Пре јрлта ми смо једта и тек стали имати утицајз француског литерарног духа. Представкика еиглеског литерлрпог утицоја једва смо имали једног два. Американска лнтература може се рски није за кас ни постојала! Талијатшка модерна била је у далекој позадини. А треба ли истицати н наглашавати да све наше главне будулитсрарне везе могу и морају бити само чим странама? При овом није само ввтање шта кехЈО ми наших савезника прпмкти но н шта -кево ми њима дати; и ка*о кемо им то дати? реГа ли и дпл>е остаВ«ти до, на пример, на-

иичким земљама није везано за тај посао, којим се некад бавио један Геге, или Мериме >1 др^За што је »Гор-

Да само пешто иаговестлмо! Од уског лгЈкалног и пок р а ј и н с к о г хо }> и з о нта СрПСКОГ, хрв гског, словеначког ми смо на пугу у велики хоризоит југо-словехски; од малот су нашли смо недавно више лепих мисли ка овој теми, те се нгкс... . - . мо трудити да их сами ски Бијенац« морао дајизмишљамо и формуизаТЈс у р ђавом, у ме-| ., ише мо за нашу сврхуЈрењу и од њеног остза.) > \ доором францу-јс|уд 0 ј е само да сс ијрења видимо да зависи ском превод\. .->а шго КО д ВС ликих народа др-шаша даља егзистенциће се го исго десиги, жадна важносх књижев-!ја. Још јуче тако ргћи |Ж1> п ппчта ; Лг * *

ног иарода ми идсмо да будемо чланови пелике светске Лиге Народа. Још тако рећн јуче нисмо у Југо-Слави ји виделидруго досач. Сад ве - к свим силама радимо на њеном оства-

'ЛС 1 И

може деснтп и

л .1 »игмп

дорасли,

Језицима пишу о нама ЛИКО цитата: »Млло има слабе,^ рђаве, нстачне пе ^ и х добјдочинставз књиге ; јкоја се могу доти чоЗар није очезидно да вечанству но што јс

би све то боље ишло, да има некога који би св\ т своју бригу поклонио организацији тога [>ада за нас код страних пријатеља, и з-> стране пријатеље код иас? Видели смо и видимо из дака у дан огромно растсЈти успех код странацо нлше тугословенске п о л и т и ч к е ој>ганизацијс. Нијели мб-

добра шхолска књига; а таке су књиге ретке. Њина продукцијаостављена је трговачким прсдузећима, и оне су обично дело педагога бсз ма ште. —М с н иста рСтво Просвете троши митијоне годишње на зграде и грађевине; тек нсдавно нашлц се пз 7 тада

Редакцијаје у улицл Коломбо б]>ој <ј.

тософ:?; >м и мудр >шт.у'пр.ор, устао јс један делесазјом; печно тај про-јглт >; аатражи-. објашњеодем »истраге«, униш-Јнс у чије име учествује гења место стварчња; Керекски ка коифсренцији, вечн > то презрењс јцдод.сшп, да »ко се прима ирЈнисање свега што јејКеренски па конференцију друкчије него ми. Како снда нем: рах.ога ни да много има дасеодабира,;'^ 1 иекључп хола.чдоки социјали ста Трс-л стра. Председпик ко!;ференције иетакао• је да овакво натан.е у присуству једне одличне личности, као што је Керенски, није само у-

од свуда стсшњс-;рзди, ствара, или бар

само смисли п припремиза велику будућносг којој смо на прагу! Од чисто практичних пи гања штампања и прештампавпња, до са свим в Р е . да већ 'Т’ ПЈ!И атен тат. асликог питања у.мет-

н-ичке крсације и њеног омогућења, њеног приказисања срету сзе то

!е то Т])еоа да посга- ■ нс !<'ДИЛ пслика. наша брига. Од тога колико Ј-Јр^ЗД У

Настала јр затим велика ларма и најзадјеизгласана скоро једн 1 .гласиа одлука, да се сви с.мутљнвца нагнају, да сс удал.е са кон-

пажње поклонпмо пи-ј '_*У СТГЈ * ЈК таљ У о реконструкцијиј Цирих. — Из Беча: Јашс књижевноеги за-,цар К арЛ о је до сада нас већ увлаче нас ве- вчси какву ћемо јојпржмик.- у аудијенцију лики у Светску Лигу.Јстварно имати, и иејпредставнике скоро свих сгранака. Криза је верма тешна, сада

Место »вековне мржње«1 само Н, У но СВ6 -‘ штоје и »столећне ббрбс« ми с љом У везн » а.штоје

дтнас у друштву ве.шких спрем >мо се за веконе мира и хармоније. Мес то веч ито г п о кл и ч а о независности народа, ми се привикавамо геслу о међусобној зависности народа. Овај;

свугде у снету круна

тежа, цего икада, по-

нације.

Лг. Св. Ст

рат |е наЈгрозни]и примс-р у људској историји у до чега доводи вешта-

потроши нгеку ситницу|чки храњена и пропона учитеље. Но ства-Јведана мржња међу на-

и наша југо-словенска к њ и ж е в н а организа-

изглрднма на угпех, и(|°ш је много важније. Никаквим напором не можемо се нодати да снабдемо десетине. хил>зда школа с.амо са инс.пирисаним учитељима Али у нашој је власти

ЦИЈО;

гућа кодњих, са истим'раше школских књигајродима и тежња Једних да овладају другима. Н а циопализа м по ста оје одзратно опасан када се одвојио од свах интернациопалних веза и обзира. Тај нови широко хумани дух мораће каћи места и у нашој великој и малој књижевности, јер он имл да буде духовни насушни хлеб свих булућих наших генерзцкја. Споменуо сам случлјно »Горски Вијенац« Како ме је сад нсмило

не само да Је могућа код тозико увећаног њиног интереса за нас, но је и императивно потребн *. Но као и она политичка, и оаа књижевнз, ради пуног успеха, мора имати за собом значај и карактер државни и национални, мора ући у п р ограм нашедржаве, на-

да дамо инспирисане књиге у Ј>уке сваком учитељу.« Сзи знамо како јс код час у том поглсду стојздо и пре рата, а како је тек сад! Међу тим у наше будуће школске књиге и-

ше државне политике; ма да уђе једзн еа свим она мора бити достојнојнови, нелики, и нсобич-

духовоог жидота ЈедиС: ШС у немачке национ ал истич кс стјгл а ке одлучиле, како су већ саопшгиле Сајдлеру, да хоће да он остане на влади ; иначе ако се он п о в у ч е, немачке ће странке пову ћи из тога консеквенце.

ЈВДАН ИНЦИДЕНТ Лондон. — Кчд је Керенскн, дошавши на коифереицају рлдничке странке Лондону. свршио спој

пп п СДОБОДУ

Рим. —■ Ратни доппсникј Чета се постројава у ка»Пополо д‘Италиа«' Гвидо рс. Додази капетан, предПодрска шаљс допис сво-ставник чешко словачке ме листу о једној ааклетвкјвладе. Пре заклетвс капенових чешко словачкихтру- тан одржа овај говор: Вој-

заболео он са свом фи- издају.

па па подножју брда измефу Астико и Врепте. »Враћају се велики дани Мацинијева добз — пише дописншс. Појављују се опст нашн оци, изгнаници у Пјемоту, н ступају као добровољцк у редове и за заклињу се. И оаи су такоке зналп добро да им А устрија, кад бк их у.чвати ла, ие би оцрсстила веле-

нпци моје отаџбкне! Ви сте хтелп од сзоје вол.с да стуците под славне засгаве италијанске војске, раме уз рамс аашнх Савевника. Вл знате какве нас опасиости и какав свршетак чека. Ако се код кога од вас лороди сумња и оклевање, ако се- који покајао због овог } т чг.љеног корака, има још времеиа да иступи. Ја му гарантујем, да

Ф Е Љ Т 0 Н

Екупркк:

~ Ш га? Ви гопорите, да У потреЂни узроци? А зар иислитс, даск« тинг рипг Ве Јг узрок? " Дог!г,олите, дозволите, л °Штопапн... Ми се нисмо Г^чели. Узакону јс јасно ћзгано пет узрока, кбји »оглаче за собом розвод. ‘■га прва: неиввесно от^ВО једног од супруга. ми се, да се ие слн*- т ( с тимс? Наравно не. Ја се и нвсмо растајали од сеадбе. Добро. Даљс. Неспо-

па

^НОСТ

једиог од супруга

дечица, могуда вам кзжсм. Врло ми је мило. Ла тим: лудило, заразна болест, политичка см-рг... — Не, не, све је у потпуном реду... — И наиослетку: јзван доказ прељубс с јсдпе странс. Сдажете ли се? — Ни најмвњс. Дај Боже, да свако живи, као ми. Та. то су сзс глупости. Главно — скетинг-ринг. -- Изпииите, нс рвзумем. — И сам видим, да пе разумете. ( амо ме нсмојте прекидати, свс ћу по рсдч ■ћете

_ .. „ праповедати, иначе • б Р«чном животу. ;мс сасвим збуиити вдшим ћпко то? Импм четпо-јурмсгнчгсим лукмктгом. 10 Деие три дгчака п је-> С пажп.ом елушпм. • ’ :1 * 0 јчицу. Прекрасна — Дзкле, ево. Одшсле дз

почием?... Ожењен сам, ви- ла, извинате за израз, мидите ли, има пет-наест го слите о разводу? дика. Имам имање, не су-' — 'Га причекајте, прпвише велико, но може се чекзјте. Баш жеиа и јесте

рећи, прилично. Тргујем на велико памуком, петролејом и угљем. Моји пароброди са два димњака, плогс по Волги, јл сам члан управе и тако дчље. Може се живити. Имам имвњце на Криму и хил.аду и по десетина земље у Пензкој губериији. Петрсба гњсвити Бога, па посзо се не жалим. — Шга треба више? Дај Боже сваком. — П с фамилијрм писзм незадовољан. Дсца... ф\ фу, фу, пе примАујеш... расту, вссела, вдраво, као јабучкде. Жеиа — лепотица, прва п)>ста, помоћиица у пословима,. иаванредна чцгги, одл: чна г.улрчга, нај моралниЈих г.рзвнла. ... Диг.но! Пз коп ћчвп

узрок. Разумете ли... примакните ухо... имаслабост: — Ај. зј. ај! Каква жа лост... Зар је зг.нст« наслед.ча? — Дозволкте, о чему ви гогорите? — Па, о тој иесрећној сдабости. Пићс? — Ах, Боже. Шга ш- говорите! Није го. Видители: она је зкена од моде. И то није сзмо слабост, него и болест.., Кад би ги само знали, штз сам, ја велпко мучепик преТрпио од п.е! . Не, захвуљујем... игКу воде... извивнте... ја ћусам... Знам, какав је то ги.услн призор, кад плаче такав, сличан мени, нилски коњ... одмах ћу с:е орораг.ит;., но евс, готово је .. још једанпут, молем, о.просппс мн.

Кад бн се она само ккцошила! Био бих задовољан; коликогод хоће! И похојник /Ворг и Редфери и Пакеи, — еве бихјојдао на располагање. То-би >:п нак лпскзло. У нашим јс посло 1 : >ма жена — фирме мужа. Алк не. У њс је, видиге лг, било нарочктокицошење — тако реТ.и, на честољу бивој подлози... 0 на хоће, па макар шта било, да имл с:--лон, и ш.ред чо. ц, пајмс.д риијл... Као прап.ч мадам Рекамјс. . — Б( же, шта сп; ј*ош ии смо урадили за петнаес! година пашег брака! У нас је бво нзродни салон, револуцнонарни салон, социјпл - демократски салои, кадетски салон, нацчонални салон п декодснтски са лон. Бога ми, свега се не у ии еои:., . Било је вргме, кад је код ш>с уцргегом упу в”,оио сс.хачкп

опанак од брезовог лика и постага сељачког одела. За време другог периода, завучем руку под кревет и мислим, до ћтвола, штаби то могло бши' тако тешко! Извлачим, — видим бомбу. СсТам се такоћер, да су на >1 долазнли неки млади људи у плавим рускпм кошуљама, с космм оттором са страие и намазаним чизмама.. Јели су страшиу кошчину бслог хлеба с куваном кобасиЦом, испиј.чли десетик самоиара чаја, (она је иарбчи к> занела такаи отил).' никали један иа дру: ог као бесн .) и тако су преокрбтпли речи, да у<раво, нншта нисам могао разумети. После тога, од једном се дојанили смокинји, цвеће у пегљицама, властелински затнљци, племићскс задњице, гркљани и трбуси, прнјатни, промукли бзрг гоии... (Наставиће сс)