Narod
БР. 343
СОЛУН, ПЕТАК 1.3 ЈУЛИ 1*>1« ГОД.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕП'Ј'А »Народ« излази свлкота дана по подне.
Штамг-арија се калави у улици Золембо број п. Власник КРСТА Љ. МИГСЕТИЉ
БРОЈ 15 ЛЕГГГА Рукописи се не враћају.
Огласи и бслешке капла-ћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број б.
0
К' р 1 I 9 ,5 ' /1 ’ <; Ј/ 3
•Ј..ЈШ Г. Ч г
ке, и улозећи у рат због своје слабости и евојих нада у опоравлење у случају победе. — не може да на г Ј}е, за сзда, ни повода за по-
Дакле, не према нашкм, веЈ; према немочким изворима, ствзри измеЈју Турске и Бугарске стоје врло рђаво. Бугарска је према рсчима пок. Ризова, од!пуштања према Бугар12 августа 1907, уш.кПској, а камо ли да их ,у овпј рат из два раз-!чини. Исправка гралога: ода оживотвори нице, коју Турска трасвоје народно уједиње-жи у пределу Марице, њс и — да спречи Ру- поред тога што она
битру« догољно послаЈ и у исто врсме Бугарима иружила приликуЈ да се покажу колико су| они подесни за одное р Ј који нмају за подлогуј компромис. Овога пута та арбитража била је политички деби цара Карла, који је у име Кајзерово требао да реши турско-бударски епор, љегов успех се да оценити ио штампи бугар
сију, да се угњезди у Ца|»играду.« Први разлог за рат. према схватању Бугара, престао је важити, пошто је »Бугарска остварила своје уједињење«; а и други је разлог исчезао, јср Русије више нема. На први мах би могло изгледати, као да је Бугарска из чисте љубави према Турској ушла у овај рат, да би јо ј сачувала Цариград, али данашњи прохтеви Бугара савршено их постављају у њнхов ста ри и прави положај »Бране-ћи« Цариградод Руса, Бугари би се зздовољили кад би, за са да, овладали бар путс вима, који воде у Цариград. Јер не би се могао замислити такав цинизом, ма да су Бугари кадри и за гадније створи, да се Фер динанд толико открије и покаже интимне и буновне снове бугар ских шовиниста, и то сада, кад се напоредо бори уз своју »верну савезницу« Турску. Тако, у неколико, стоје ствари у Бугарској. С друге стране, Турска, будући од режима младотурака, под потпунпм утицајехм Немач-
представља Јсдну политичко војну немогуТност, она отвара стару рану из 1913 године, и чини Турску, као и сваког болесника, нервозном. Младотурски о р га н »Икдам« третира Бугарску као разбојника и вели: »да се је она на рачун Турске, Србије, Грчке и Румуније увећала.« И да би дао, ваљада, тачну илустрацију »срдачних, савезничких односа«, »Икдам« закључује: »држање Бугарске може изазвати врло неповољне последице. Нека се Бугарска добро чува!« У својој препирциса Вендлом пок. Ризов цитирао је и пасус Бизмарковог говора из1878 године, којим је хтео даутврди, да се »границе бугарског народа шире и на исток, прекинуте незнатним турским елементима, до Црног Мора.« Да је могао Бизмарк и сањати, да -ће послс четрдесет година цар немачки бити судија изме-ђу Турске п Бугарске, свакојако, не 6и био тако раскошанпрема Бугарима. Једном је већ т. зв. арбитража дала прилике Балканцима и »ар-
ској, турско] и централних сила. Ми можемо бити задовољпи са тим стањем. Ма да Те централне силе уложити све снаге и утицај, да овај сукоб не добиј.-* веТих размера, ипак он је симптоматичан за стање меЈју нашим непријатељима, а нарочиго јс карактеристичак за Бугарску, која,и овог пута,утвр•ђује своју стару репутацију. Л ХЕЦЕНДОРФУ Цирих. — Зна се колико су у А}’страји рачунали на маршала Конрада фон Хецендорфа у почетку рата па тако исто и у Немачкој Али из »некролога« о човеку, који је ликвидирао. избија данас разочарење. Но Кочрад има бранилаца мећу немачким листовима. За »Франфуртер Цајтунг« су ксоправдана мишљења, која су настала у Аустрији против Конрада под »утиском неуспеха у Италијв«; неправда се чини Конраду — каже лист — кад му се пребацује, да је он одговоран за све »иезгоде«, које су се десиле. »Те незгоде долазе делом од састава монархије, делом од распо ложења становништа, а делом од избора официра и војсковоћа. У свему томс један војсковоћа као Кон-
рад могао је мало да измени. Ту је потребно васпитање геиерација. Због после^њег неусиеха крпвица се не може бацити на Конрада, и ако је управљао операцијама. Ингерпелације у парламенту унеКе шТогод светлости у погледу овах операција на италијанском фронту.«
посланик кога Цирих. — Из Беча: Итзлијански посланик изТрента.Конћиу свом говору у Рајхсрату изразио је Споје симпатије за Чехе и Југословене и изјавио, да ће гласати против провизорног буџста.
0ДГ0В0Р ТЕРТШ Цирих. — Данас доносимо опширније говор пред седника пољског клуба Тер тила против Сајдлеровог говора. Тертил истиче, како је Сајдлеров говорунео неслогу у парламенту и мећу народима монархије. »Ако се по Сајдлеру — каже Тертил — не може владати против Немаца, не може се владати ни протпв
пе знамо шта да радичо. Што се тиче Јшутрашње прилике увеј^ени смо, до. би Русију могла спасти једино монг.рхија. Последњих се месеци
дсратвпне републике Совјета. о резолуцији се даље говори о организацији управе Совјета у пресгоници и у провипцијама, о изборном систему и т. д. Федеративно уре-ђење би-
доказпло, до наш народ-ће спронедено, у пигањима мије зрео за правелику буџета, по принципу демослободу. Кзд је гласао кратске централизацвје. Иза републику, био језборно прапо искључиво под терором. Ипак, не је ирпзнито радницима.семожемо да сараћујемо љацима и сиротињи. са револуционарима, против којих смо се бо-' рили целога векз.« Штокхолм. — Док се ре
НЕЗЗДЧКА ЛОГННА Цирих. — И ).ме1ју оста-
волуционарни покрет све лпх оптужби противу цавише шири по целој Ру-јрице Л, \ ге, посгоји и тп, сији, Лењинова странкаба-!да је Пгалијанка. ви се питањем о урећењу) На хриш-ћанско-социјабољшевичке републгке. Пе-јлистичком збору у Бечу јети конгрес Совјета донеојдаи је говорник устао проје једну резолуцију. У ко-јтив свакве оптужбе н изјајој изјављује, да изјава ојвмо, да жепа, која је под правима народа, радникајсрцем носила онога који и експлотисаних, коју је ујће једпог дана бити ау1918 године одобрио трсћпјстријски цар, не може биконгрес, сачињава гемељнг ти друго него Аустријпнка закон социјалистичке ифе и то најбоља Аусгријанка.
ЗАПАДНИ ФРОКТ
је, да су Немцн од 2 јула на оважо увола у блПољака ни прогив другихјтну од 60 до 70 дивннародности«. Одобрава на-јзија, што изноои 700000 чин, на кој'и је примљено!до 800.000 људи. Од ове пољско питање у Маћар-ведипе маее икадосада
Лондон. — Утврђено цуске н енглеске трупе, које су иападале јаке непрп јатељскг положаје између Ардра и Врињи, напредовале су за један километар за.узеле по-
ској, и шаље из пољског клуба поздрав оптуженицима у Мармарош Сигету. Неће никад дозволити поделу Галицнје. Пољаци су приправнида преговарају с Украјинцама као народ са народом, али само на основици недељивостп земље. Неће да гласа за буџет в за војне кредите.
ИЗ РУСИЈЕ Штокхолм. — Сибирски л и с т »Курскаја Жкзн« публикујс једно Миљуковљево писмо, у коме каже: »Ми сами
180.000 мртвих, рзњених н заробљеиих. Кронаринц, н ако је прибегао, како је еознато, резервама северне војске принца Рз?-прехта, не само што није ни на.јмање успео да напредује упркос свих свсјкх ашбициозних кон транапада западно од Ремса, Еви су и сви његови напори — како је изјавио Ђенерал Петен — пстпуно сломљени. Између Марне н Ремса борба се на.ставља најзећим огорчењем како ннкада до сад. Фран-
ложаје и нанеле непрнјатељу тешке губитке. Број заробљеника, које су Савезннци задобили у борбама око Марне прелази већ 25.000. Утврђено је, да магацини храпом позади немачких ликија и даље горе. Рим. — Ђенерал Рићоти Гарибалди, син Ђузспа Гарибалдиа, који командује једном италијанском бригадом у Француској, изјанио је, да је храброст пталкјанских група, заједио са храбрим француским трупама, спречила непријатеља у о-
*. ку.прин :
Ф Е Љ Т 0 Н
ИНТЕРВЈУ
:ј
»Лето мислим провести и Клоггаковског и користо
на Шпицбергену, — гро дужава божанствени саговориик, валивајући нам пехар дивног кларота из властвтих кримских подрума, — а јесен у мојој омиљеној Шпанији или иа Принчевим острвима. »Мени се свифају екзотичис крајнссти.« 0 савремекој руској литератури аутор »Рћавогсемена« исказује се с најве ^ом опрезношћу, али се у и>еговом гласу чује разочарање. Исто тако и (Ј)утуристи обраћају на себе оажњу модерног драматур г 8- Он је добродушним ос “ехом похвалио Вадима. ^авричанина, Земљанског,
ћк се својим сјзјним пам■ћењем, проци гирао је га памет неколико вајизабраиијих строфа. Садашња скупоћа најнсопходнијих ствари, управо блца у дрхтавицу симпатичног аутора »Расилнос.ти«. »То још нијс ништа, што је све скупо, — говори он с потиштеношћу, — али криво ми је то, гото се много које-чега уопште не може добити. Свеће на пример, ни са свећом не-
Шта да радиш — навика. На наше последње, најватреније гштање о »поражемицима«, аутор »Пустих срца« иијс ништа одговорио, пећ само очајно мануо руком Разговор од једног к по сата, прошао је као један минут. Опраштдјући се, замолили смо од познатог драматурга фотографију са натписом за успомену. — Ии једна није псталз, — одговорио је гостољубкви домаћин, смејући се добродушно. — (!ве су разграбиле поклонице. Ако желите сто вам моја бронзана биста. То јс рад Родсна... Пре него што се с нама растао, аутор »Излста у
ћеш наћи (опроститс за ову игру речи осмехнуо се летњиковац«, л.убазио нам бајни саговорник), али ја је показао своју малу, али увек радим при светлости богату колекциЈу стариндвеју ручних светиљакаЈског оружја, где особиту
пажњу обраћају на себе прекрасни пиштољи, рад чувеног Лепажа. Испраћајући нас до врата, поштовани уметник казао је полутласно чисто руским осмехом: »Саопшгићу само вама нз ухо, али никоме не говорите: јуче сам иослао у нозоришну цензуру нозо дечо под насловом »Мангуп«. Бојим с<ј да ам се неће свидети каслов, а бкће штета. Сгварчица је наш:сана сочним и јарким, живахним бојама и бићс вероватно круна сезоне. На концу нам је предложио чаробни домаћин, да се користимо његовим аутомобилом. А..и ми смо брзо отказали и отишли, носећи у души радосни утисак, миле, велике, руске широкогрудности. — Сроф Бобини.« С. руског С. В. Ћ.
ШАЛА И ЗДБДВД
1да сте барон Рочилд. Кад ! ја доћем до сазнања и у 8 У присуству Хумболго- ч - да сам само бедни Мо-
вом нека дворска дама причала јс о 8еапсе-ама и спојим разговорима са мртвима пре^о стола, који се креће. Хтела је пошто-пото да сазна мишљење Хумболтоко о целој овој мистерији, а нарочито о томс како је то могуће да се сто сам креће. Хумболт јој одговори кратко. »Паметаији попушга'!« [>иц Леви — дсвољно је! У јсдном чсшком гарнизону свира војна музика. Капетан пошаље свога посилног да пита капелника, како се зове комад. ГЈосилии се враћа и рапоргира: ј »Господин капетаие, ко'мад који су сзд свиршГк зове се Иошпишил.« ' Капетан: »Ти си лУд! То је иека народна песма! Каав Пошпишил. Госпбдине Морице, ги Цосилни: »Молим вас, ја сам питао капелника и он каже: »Као и ти« — а ја се зо нем Пошпишил!«
стално задоцњавате у ка:гцеларију; докле ви спаеате ? — До осам. Ио, па ја сам барон Ро чилд па устајем у шест, а кад идем у лов и у пет. — Па разумљиво; ви хо■ћете V 6 часова да знате
ПРЕСЕЉЕНА КЊИЖАРА. Српска књижара М. Рнстивојенића пресел.ена је до са.мог Серкла француског улица идући од Беле Куле ка Марсовом пољу, с дес.ве стране бр. 6.