Narod

СЧЛУП. УТОРЛК 24 ЈУЛИ 1918 ГОД.

ГОДИНА П.

ЗР. 351 ВРОЈ 15 ЛЕПТА ' »Народ« излази снакога ,пааа по иодне. I Штампарија се сатанст у улици р.Ј Ласј Власник КРСГЛ Љ. МИЛЕТИЋ.

БРОЛ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра^ају/

Огласи и белешке напла^ћу* ју се гјо погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.

г

Л У,* ј(\, :■ .Ј ЈЈХ. &

ЛЈ> .

Кчо што је познатоЈсталим земаљским бладога^ЈЈи у Рутији, по-!гом, у мећој или мањој четком ове године, и-јмери. млли су пресудног ути-ј д п0 В р Х евега тога, цајл на ток ствари V велики сак румунског Рулунлји у толикој ме-|народа — ослобо-ђ-ње рн, да се можз без пре-јсвоје бра-ће исиод аусгсривања рећи, да је тријског ропства, због уговор о миру од 18 чега је Румунија и умарта 1918 и закљученшта у ртт, ушао је у у Букурешту под ути- болно л очекивању, нецајем тих догафаја. Ру- оживотворен у овим * данима. Овако стањс, изнето у кратким потезима, може се претпоставити како тешко пада н д душу поноситог румун-

мукијл је била у пра вом смислу речи цернкрана од непријатеља и тиме потпуно одсечена од својих савезника. Нагнана под тим око.ЈНОСтима да потпише мир,она је изгубила Добруџу, и тиме 6и одсечс на од мора; а на западу и северу одузи Мањем Карпатских пре1шл румунска граница ВЈиром се отвара Аус троугарској. Да 6и цинизам оио в ћи Румунији су учињ(-не извесне компезације, нара вно на ту'ћ рачун у БеС;>р 6 ији. Сем тога набаченесу Ру мун иј и тешке оба везс у аојничком и еко номском смислуп Поред тога шго је Румунија дужна Датрпи И Храни у скојо] земљи туђинску — немачку и ау стријску — ВОЈСКу. по ред тога што Је целокуана војна опрема па и сами буџст државни стављен пид не Јосред ну немачку контрилу — Румунији је одуз то право располЈгања ње ним сопственим земаљским производима Немачке војне власти спровеле су прави сис тем монопола на жито, пегролсум и со. То ис то је учињено и са о-

јвојске преко румунске јтериторије без нарочитог законског овлашћења«, — ипак је понајпре био дузкан дати рачуна нороду, у чије име Немци прописују сада Румунији законе врхом својих бајонета и празне му амбаре и пашњаке и руднике. Ко ће зато оправдати Маргиломана пред 1 милион и 500.000 Румуна и з Тра н сил ва н иј е? Као што су догггђаји у РусиЈи, почетком ове године, имали утицаја на ствари у Румунији, не треба бити иророк, па рећи, да 1;

и садањи догађаји наског народа. Према ве-'^ и одјека^ у Румунији стима, које ретко дола-

зе из Румуније, може се закључити да народ и родољуби не сматрају, да је Румунија рекла евоју иоследњу и праву реч. Овопоткрепљу|С и последња вест: »да јс и после ратификовјњј уговорч о миру. декретом продуже о оп садно стање у Румуни |и«. 'Гу скоро је јављено, да је командант мемачке воЈСке у Руму нији изјавио, »>да немо же послати ни једног војника из Румуније.« Али последња раскошна вест из Румуније о оптужби бив. председника министарства Браћана најбоље илусгруЈе стање у земљи. .Оптужб 1 , сама по себи демагошки конструисана ЈЈ тенденциозно до-

Прут и Дњестар нису непремосгиве реке. Пут за Р} г \53'ниЈу из Мосдсве води преко Украјине, а и у Румунији има доста Мирбаха и Ајхорна. НЕ^АЧ<ГиЕВОМ"

Берн. — У немачким полатичким круговима влада велико незадовољство због дивног функционисања цмеринких транспората, с тога је решсно да се увека сумаренска активност, ;оја је паралисана и криаом у персоналу, упркос веома повољних услова које немачка влада даје таквом персоналу.

У Г/РСКОЈ

сле истраге, обећаиа је љује наредбе које издају амнеетија свима онима петроградски радници дскојима је обефано да;легатима у Иосхви. Овај је не'ће бити упућени у докуменат тешка оптужба Месопотамију. иротиву владе Совјета и | [,оказ УЈе, да демократија I !!), 1 I (руска почање своЈе поли■ ггичко васиитање, које је Лондон. -Командантен- резудтат њене огромне па глеских трупа сер Дуглае хње . Хег упутио је сво.јим вој-' »Даш жавот постаје неницима ову п лслабицу; фздржив. Фабрике су затво»Кпај чстврте године Р ата |рене, наша деца умиру од показује да смо преброди-| ГЛа д И< Г Л адни, Ј г местохле ли фаз) кризе. Ми можемо добијају олово Ј’ гр} г ди.

сада са све веким поуздањем гледати у будућносг. Резолуција у Русаји била је дозволила непријатељу слободу акције да транспортује велике снаге са источног на западни фронт. Непријатељ је тако зиатно појачао своју војску и спре-

Они с\ предали непријатељу половину 1-*ј си.је и то су учи.шли у наше име. Грађанскн рат ;е опустошчо земл у: поља се више не сеју. Под овактзим погодбама нису вгше могуки ни рад, ни напор, ни индустријл. Пикада нећемо признати мир ни савез са 11емачком.»

Слобода речи и шгампе укинута је, н е м а више правде. Нама управљају на деснотски начиц људи, у које никада нисмо иммли поверења, који не познају законе, ни начин којим се влада, ни част, и који су мио план, да дооиЈе одлуч-|„ ас ИЗ д али и продали, да ну победу пре доласка А- б и се за држали на власти. мерикапаца, који би далиј надмоћиост Савезницима. Непријатељ је развио сноје напоре, да постигае одлучач успех, али је пропао. Париз.

ЈШК У С55БИРУ Рим. — Листови коментарпшу званичну ноту јлианске владе о интерЈЈ-: нцији у Сибиру. Сви г[жзнају, да је изјаваТосија најбоља, најутешнлја ствар за Русију- Пристанак Споразума уз програм Јапана је гарантијаза будућу неприкооновеност Русије.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Стално придолажеше аме- линија између Сласона и ричкпх труиа већ је успо- Ремса попустила је и мо ставило равногежу. Први и!рала се повући натраг. Оао најјачи уд драц непријатељ повлачење је последица

је управио Енглезима. И ако је био уепео да потисие један део наших трупа енглеска линија иије била пробијена. После низа хе-

Лондон. — Рајтсрова Агенција, према једном аисму из Смирне, јавкуменгована, најбољс:- 153 * А а се ^ У вила 1 сГ У

сведочи колико Је садањч румунски премијер Маргиломан у служби Немаца. Парламенат румунеки, изабран

Улдин побунио један пук, кад је добио нарефење да се крене у Месопотамију, и да је побио немачке офици-

под немачким бајоне-|Р е > који су му били тима, ма да јс и опту-ј п Р и Д°Д ати жио Бракана: »што'је| Талат паша је оти^ допустио прелаз руске’шао у Смирну и, по- не групе у Русији, објав-

ројскчх борба, чија "ће сла-вање.

Дела немачка с опрезношћу, сигурио и са методом, која нам мора уливати највеће новерсње. Париз. — Ратни критичар »Журнал де Деба«, Анри Баду укратчо излаже овако резулгате последњих опера-

низа операцнЈа, којпма су Савезннци принуднли Нем це, да повуку своје трупе

са истакпутих положаЈа, ц И ј а: »Можемо да кажегде им је претило опкоља- мо> д а се ве ф два ме .

ва остати вечна у историји наше расе, ненријате-

После петнаесг дана упорних борба, у којима је л>ево напредовање је Г.ило непријатељ гомилао резерзаустављено. ве и бранио се стопу по Па крају четврте године стопу, иаш притисах се нарата сјајам борбени дух и ставља, и неиријатељски морал наших трупа на врхунцу су. Захваљујем вам за јунаштво, пожртвовање и апсолутно поуздање, којим сте одговорили на мој позив у најтежам часовима борбе.«

ГЛАС ПОТШТЕШ Цирих. — „ббтеп Аиз Кибз1апс1“ лист социалдемократске и реаолуционар

;сеца цела немачка сгратегија оснивааа на резултатима од 14 маја. Непријатељ их данас напушта и крв проливена у три битке, 6и ће узалудна. У битцн од положаји Један за другим 14 маја Лудендорф је падају у наше руке. После уласка француских група у Соасои, који је стожер целог маневра, непријатељ је у нашим рукама. Савезнаци могу пренети своје напоре на по зиције дуж Ене, северио од положаја Беле, који ће неминовно пасти. Фош држи иницијативу у рукама и искоришћује је

упогребио 40 дивизија, у битци од 22 маја око 50 дивизија, а у битци од 2 јула више од 70. Сем тога не сме се заборавити да је непријатељ аигажовао 130 дивизија у офанзивама од 8 и 27 марта. Многосгруко ангажовање дивизија не-ће иепријатељу дати никак-

Ф К 'Б 'Г О Н

Ш 1Е СЕ СВРШИТИ РАТ?

Солунскилнст »Палкан Н»ус» прс кратког врсмсна расписао је иаграду од 50 драхми за најбољи кратак чланак о загонетном предмету: »Кад '1.е се овај рат свршити н како?« Око шесдесст лица из британскс армије на солунском фровту покушало је да од-

са оваком свечаношћу и сјајним лицем, беше само Ј јосвајач зла. Али, има један Дан, један други Дан, кад |ће се нацаје препородлти тој соби. Бсше ли могуће!« рећи: »Част ономе, који да се и после толиких ве- брижљиво одреди судбину

кова могаше чути глас О раклов? Иајзад Пигонес проговори: »Странче, шга тражиш на овнм обаламд?« — »Да дознам одговор Аполов, кад ће и којим ћс се начином свршити овај

гоаори, али само неколикОј н.пх.је успсло. НагЈ»ада је 'рах«’, одговорих дрхге >и. додсљена капетану $. НЕЕ5 Она ми заповеди, да 4 ОСта-

чији чланак, који слсдујс оставља загонетку тако загонстну, као што јс и досад била. »Неколико дана раније Чмао сам редак сан. Мислим, да бејах у једном чалом сеоцу Делфи. Поћ°х у цркву са некаквим ч УДним осећањем и потра*чх свештеницу Аполову. *Ј а моје изненаћење до8на *, дп се налази у све-

нем, док она потражи надахнуће од Бога. Мало доцније чух фијукање паре и глас А холов доће до мојих ушију: »ЛоБп Бп11“ може рикати и у трубу ду вати и чинити луду ларму. Али у овом рату, обоје: високо и нћско, није реч што и материја. Други Биљем сасунчаногместа,пријатељ лорду Свемогућем,

за убицу«. Чим пророчица изговори ове речи, беше однета невидљивом руком, а ја остах збуњен. У оваком стању доће да ми помогне чувар анћео. У једном моменту наћосмо се у Енглеској. »Баци сада поглед«, рече ми заштитник, »преко вароши, која се зове Лондон и слушај речи многих саветодаваца, можда ћеш наћи одговор на твоје пигање«. Ла погледах и видех: један белокоси човек стајаше близу и држаше у руци једн> стару књигу. Он ми рече: »>11ази и гледај.« Чу се слабо мирно блејањс: »Оззј

рат је луд. Није право допустити да се продужи. Учинимо мир са нашим при

ше у руци звонце и звонећи рече: »Ово је најкритичније време у овом конјатељем Кајзером пре него фликту и у историји цивишто би отишли даље, јер лизацаје. Ми морамо имаће ускоро бнти крвавији.«'ти један уједињен фронт: Крвав осмех преће преко:нрема непријатељу, да би лица оних, што се зваху.у рату напредовали. Ми »савесни«, али народ омр-'морамо угврдити нашс очи зе на земљу и звиждукаш^. чврсто на предмет, који Изненада чух глае једног. смо прсд нас иставили и који мукаше као бик. Оа то не само једпо око, једстаде иа кацу на пијациЈно разроко око, већ оба.једињени јуришају на неда 6и га мјгли чути на да-:Пруски мнлитариз; м, кон-;пријатеља. Русија, испуњелеко. »ПроклетКајзер«, ри-'центрисан у кајзе 1 >у, морајна новом надом, раћа се каше. 11с ј се мора наћиЈбити сломљен на точку ијиз прашене и сама се бада слис л овог ћаволскогсрушен. Кад ово буде- свр- да У конфдикт. Из даљине

лико бојно поље. Небројене силе изројише се преко ограде и појурише на непријатеља. Мећу овима беху: Американци, Енглсзи (што чај пију), тешке пијаницс из далеког Твида жабоједи Французи, Италијани који се увек називају именом Гарибалдија и Грци који се заклињу Марком Бочарксом. Сви ови у-

тиранлиа слица земљиног. шено. мир ће брзо следо Ако би се то учинило да-!вати. Са германсквм наронас, мир бн дошао суЈдом ми немамо сваћс и угра« Много више он реЈћи ћсмо у мвр само еа чс, али беше скинут с ка-јгерманском демократијом, це и котрл,аше се по зем- кад ово време будедошло«. њи, пушгајући пену на у-|Јак аплауз поздрави овајјпруски милигаризам такоста. Његово име, рекоше,ј сна!ани совор. ћ,е, пеиријатеља демокрабсше Хорацио. Тада изиђеј Одједаипут, учини ми се, тије не беше више. један врач, снажан човекЈда сам подигнут на једнуј Пробудих се из сна сав чо смеиу Дчзнд, који ими-’висоху равлч, где видеч »*- \"-.б;ћеп Иг м м к.-.мдраа«

Јапан и Кина шаљу милионе у борбу. На послетку, галама борбенч престаје, узбућење и вика изумиру, мир је дошао и звонцад звоне. Кајзер беше умро,