Narod

5Р 359

СО НГ.1ГЛ>\ ?9 .ТУЛИ 1'РЧ г«>5.

ГОДИНА П.

БРОЈ 16 .ЛС.111.Л. »Народ« излази свакога дааа по подне.

Штампарија се нилази у улици Коломбо број б. ИласнЕК КРСТА Љ. МИЛЕТИТг

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рупописи се не вра^ају.Ј Огласи и белсшке напла^ују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (>.

Зј

!А РЕФ0РМ7 САНИТЕТА о шшскоа ЗДРАВСТВЕНОН КАДЗОРУ и НАДЗОРНИЦИМА

II. чава прашина у школи "Као наставнице за и остала нечнстока у школском ваздуху? Који јс начин најбољи да се деца снабду са пија&ом водом у школи? Како се дечије тело заштићава од повреда и рћавог времена. Колико утлчу игре и споргови на одржавање доброг здравља и издржљивости у раду код деце. Како се указуЈе помок детегу, које се онесвестило у игри? Који су први знаци, који нас наводе да по сумњамо, да јс неки у ченик добио малс бо гиње, шарлах, пелики кашаљ ит.д.? Како треба да се изигијене су одврло ве- веде хигијенска настава ике важности, у то-У вези са хигијенским ико пре, што су на- васпитањем? 1 очито на сслу потпу-ј Како се здраве нави® занемарени. Да на-ке дечшс, које утичу )мено само личну хи- на одржање доброга ијену. Одржавање лич- здравља , преносе на 1 1 е чистоте нар^^чито је ДрУ г У Д г ду? ит.д. жозанемарено. Да на- Поједини, као др. В. ласимо само: кушње, А. Поповић, мисле да мив‘ње, чистоту гла- би требило бити ова-

ао наставнице за ^енске продужне шкоили школе за сеоске цомаћице.учитељицеби свршиле и течај о до јкгћем газдинству у везк са хигијеном као: практично кување, мепкње и печење хлеба, орављење сапуна, конзервирање воћа, повр,а и зелени, прављење ибичног сира и масла бутера) ит.д. Знање из свих ових предмета не сме бити само теориско, већ и практично. Као што се види овај је програм доста опсе ан и обухвата сва хиијенска питања одноно деце и школе. Поједини одељци из

не надзорнике-це установити и обвезне продужне курсевс из по менутих предмета о питањима, која до-ђу на дневнн ред, о новинама иг.д. Вансвакесумње, као и у опште, потребно је допуњавати њихово знањс а старо одржавати на висини. Као што смо напоменули у ранијем чланку о здраз. надзору пигање о обнављању знања, код оних који су свршили школе, јако је за-

Иаравно да не ми-’ слимо, да се предложене измене одмах исвуда у целој Србији изведу, у земљи где се и основна настава иззоди за мали број деце, аш се мора бар јаче почети у том правцу. Свакако држим, да је потреба школскихздравствених надзорника и и надзорница довољко мотивиеана, јернадзорник не утиче само на децу, већ и на околину и на своје колеге,

немарено код нас, у-јКОЈИ су се мање заииправо није ни додир- мали тим питањима нуто у колико се тиче’

|е, руку и ногу, уста, њување у пљуваони вршсње нужде на дређ на места, па да е одмах уочи велики аспитни значај зане Ф^не хигијене. А почети све тргба ц деце, која на|брже, !зјб<>ље и најлакше при|«ЈУ све и готово не |наду за опозицију одаслих. Ди истакнемо само 1сколико питања па да

ков<) знање обавезноза сваког учитеља и наставника основних и средњих школа, као и школа других, истога ранга. Он држи дм би сва та лица мора>а прво свршити шесто-месечни курс, па тек онда добити диплому за настмвнике. Но то ми не изгледа, бар за дуже вр -ме, остварљиво. У остадом проширено знање из хигијене

види значај такових и елементарне фазио-

II. 3 Н. Н.пр. пигање ако се познају »адено|Д»« и колико утичу а способност учења ечијег? Књо се спре-

логије је потреоно сваком наставнику. Да одмах овде напоменемо да је потребно за школске здрмвстве-

систематиччога изво ђења. Без сумње ти би школ ски здравствени надзорници били нарочито по сеоским школама и за сеоску децу од врло великог културног и здравственог значај« Они 6и и практично предавали хигијену у школама. Ми мислимо не само на оеновне век и на продужне и вечер ње школе и на све средње школе и с.тручне исте врсте. У Великој Британији је обавезна школска нмстмва до 18. године. И код нас је неопходно потребно да се настава прошири не само у смислу хигијенске наставе код краткорочне продужне и недовољне вечерње школе, всћ и да продужне школе обухвате већи број школских година. А ји нарочито је потребно да се основна настава изведеу це лој земљи изасвуздраву децу. Без тога се не може лако да изведе никаква културна ор ганиззција, нити икакав већи напредак може да учини у уљући вањг\

Установа Ш. 3. Н. учинила би да би се многа питања школска о здрављу детаљно претресала. С тим биутесној вези стајала и измена програма наставе — реформа оснозних, продужаих аисредњих школа. Почетна награда надзорницима не би требала бити мања од 10. дин., месечно а можда и већа, према обиму рада и годинама таквог делања; а требало би временом бар да се удвоји. Награде те би падале на терет школском самоуправном буџету. 3) практично изво'ђењеовога пројекта потребна је увиђавност и предузимљивост меродавних чињеница; даље је потребна сорадња у,читељства у велико. Но сем тога треба и народни посланици да се заинтересују за ту ствар, и да одобре потребне суме у буџету за његово изви*ђење. Тиче се једне са свим запуштене и занемарене ствари — хигијене, која у првом реду утнче, да сс здравље и културна виснна у селу

подигке на већи ступањ. Да напоменемо, да су жртве од заразних болести, махом дечијих, и у време пре овога ра* та, код нас биле врло велике. Тако у 1911 год. на три милијона становника умрло је од шарлаха 3097 лица, од великог кашља 5143, од дифтсрије 1408. Иа жа лост у нашој статиетици — јединој можда у свету — не деле се мале багиље (мраса) од великих (вариоле, оспе). По како у 1911 г. није било заразе од великих богнњз, то се цифрл од 1235 смртних случајсва у тој години односи у главноме љ мале богиње код деце. 'Го је пореза нехата и незнања, плаћсна жи вотима дечијим, томе материјалу, који једики одржава дужи живот једноме иароду. Од меродавних, Ми-

лика б о р б а протнву рђавих мавика и рђавих учења, противу нехата и незнања: па да сс хигојена крене и код нас напред. Због тога је створање Ш. 3. Н. Једпа од врло пажних с 1 >ари за опшги Нсчпредак а напосе за иапредчк у школи: на гај би се начин попунио јсд н битан недосгатак наше школе. Д-Р ч. Ђ. ШШ НЕУСПЕСИ Лондмг. — Пег непријатсљсг-^ч аероплана покушало ј' да се приб.шже енглеској обали али доксу још билч над море.м, напали еу их енглески аероалани. Гри немачка аероплана су погођена: Један је пао у нламену на 40 миља од обале, а други, и агсо оштећек, успео је да умакне у своју базу.

ПРОТЕСТ ГААДНИХ

Рим. — Одбор рада у нистарс.тва Просвете ијТрсгу публчкпзао је пробуду ћег Министарства тест протвн владе, која и Здравља, очекује се, дз у скори пројект закона о здравственом надзоЈ>у и здравственим надзорницима уђу и одрсдбе о школском надзору, надзорницмма и надзорницама. Да напоменемо, да је овако углавноме изве-

диље оставл>а варош Трст без намирница, не водећи рачуна о његовом снабдевању, у циљу, да шго вмше измучи сгановништво.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Лондон. — »Вастминстер« пише: »Фраицудено у Енглеској и да ско-ен!’леска офанзива даје одличне резултате.јсеверо источно од АТо се изводи у земљи мијена врло је значај-

где |е практична хиги-

на. Бројно стање не-

|ена ухватила врло ду- мнчких трупа све се вибоког корена и где јс шс смањује. хнгијенско знање врлој »Можемо рећи, коже раширено у снима сло јлист, да се већ види јевима друштвеним.Сем крај. и да ће мо за вр-

гога тамо суопште навике, да ее живи према захтевима хигијене, врло јакораспрострг-њене. Према томе нас оче-

ло кратко време бити ммого надмоћнији и у људима и у ма геријалу.« Лондон. — Из Хага јављају »Дејли Експре-

1срж куртанн :

ф Е 1>ТО Н

ЗАЕУШАНТ

гх

Мраз је тога јутра био *ко силан да сеЛаперину нвло е ће му се нос смр!Јти ако би само и покуо да га взвуче испод бета. Шћућурен у клубе брадом загуреном мећу ^енима, он је један гре•Јтак остао непомичан оа орених очију. У још мрач соби не говорећи ни Н шегови другови су се ^ачили, скидали са чивиобешеие чешагије, ући при том незграп10 о гвоздене креветске ноУврнутим шиљцима свох Дрвених ципела. Каплар, који беше први 'ао, отпоче свој свокг и јутпрњи преглед. 0,Ј| агећи од кревета до

. 1 кревета он је, у својој белој блузи личио на огромну бледу тачку, која би се померала. Кад дође до Лапериновог кревета он застаде, опружи руку и преће шаком по ћебету, па дрмнувши спавачз, викну: Еј, море! Зар за гебс не важи устајање?! Мислиш ли се ти данас дизатв?1 па кад не доби одговора он настави: — Устај море! Иа посао! Чујеш ли ти брс што ти се каже?! Илгледало је као да Ла перин заиста ништа није 1 \*о. Оп јс премиго.љбо у себи, да ли да се дигпс или да нродужи и даље ово

пријатно лешкарење, које бп му неминовно донело нетири дана апсе. Највад ипак победи урођева му лењосг. Напоменућемо, да се бојао зиме као мачак чабра с водом. Окренув се лицем зиду он изусти: — Остав! Данас не устајсм. Није ми добро! — Пије ти добро! зачудк се кашар. А шта вам је то, молићу фино!? Још увск покривен ћебстом Лаперин само слеже раменима и промумла: — Не гњави! Боли ме коса! Каплар заћута, па г.ошто је још неко време посматрао непокретну телесину Лаперинову о н продужи мирно сбоју смотру мумлајући: Ово је просто 8а причу кодико јс ов.т марва лењп! Полако, полако, па сс све

собе испразнише. Ко у дугој блузи ко у јегеровачи, војници су улазили једно за другим у шталу држећи под мишком чешагије док је напољу беснео мраз, којп се осећао чак и у собама кроз отшкринута врзта и од кога се смрзавала прљава вода у кофама и остатак вина у војничквм чутурама. За мало па се све собе испразивше и њима овлада мртва тишина. Од јсдном кроз пагло отворека врата удари усобу хрпа хладна ваздуха и кроз собну тншину одјек ну нестрпљиви глас дежурног поднаредника: — Има ли кога за лекарску? Лаперин се мало уздиже, па гласом, који се усиља ваше да направи што изнемоглијим, скоро нечујно сабље. изусти: ј Липтр«ну и р би на при — Ја! Лаперин, коњанпк јатније, дигнувши сг м-.-ло друге класе. 1 он запита:

К 3 Г ЈУ аглики напори, ве- су:« Јасно је, да су по Поднаредник запвса име, — Је лн преглед већ от па га нестаде у трку. Још почео? дуго је допирао до Лапери-, Није још! на његов увек те ксти по-1 — Колико може да Је

зив: »Има ли кога за лекарску?« Имао је пуна дпа сата пред собом! Покривши се ћебетом преко главе он заспа сном праведника. Кад се понова пробудио дан беше већ у велико освојко. Протрљавши свеје дремовпе очи он баци је дан повпшаи поглед око себе. Под бсше већ очишћен и скзро всћи део кревета намештен. По завршеном јутарњем послу војпици се сад вежбаху: само једаи трубач, тогадана случајпи, беше остао у собч и занвмао се трљајући једном крпнцом од јеленске коже балчак своје

сати ! — Пода девет. — Врло добро, скоро ће! Ко ћс му се сад дизати! Трубач не одговори нишга всћ продужи и даље свој пссао провлачећи кроз рупе од балчака прсте умрљане црвсном машћу. Најзад после дужег ћутања обрте се нашсм болеснику заппта га готово немаЈзно: — Ти ли се оно јави за лекарску? А шта ги вали? Лаперин хукну: — Шга ми вали? Иале ми четири дана апсе! У самој ствари савест га поче гристи. — Наставиће се »ПАРОДч причс огласе по умереној цеаи. —