Narod
БРОЈ 370.
СОЛУН, СУБОТА 25 АВГУСТ 1918 ГОД.
ГОДИНА П.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н а р о д« излази сваког дана по подне.
Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Колонбо број 6.
В л а с н и к КРСТА ЈБ. МИЛКТИТх
БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи сс не враФају. Огласи и белешке наплаЕују се по погодби.
\Ч
Редакција број б.
је у улици
Коломбо
Из дана у дан све се више опажа утицај пораза, које Немачка трпи на западном бојишту. Утицај сс преноси непосредно и на немачке савезнике, код којих се то манифестује у разним и интерссантним облицима. Унутрашње прилике у Аустрији и непомичност њених армија, за тим колебање у Гурској и »пробни балонн« политички, који се пуштају из Бугарске, дају општу представу о обимности тога утицаја. Али кад се посматрају посебице ствари у бугарској, колико то може бити према вес тима, мора се призна ти, да одјеци пораза на западу доводе Бугарску у један нарочито бедан и прљав положај. Пошто сусе исцрпли »цитати« и »документи« о свима правими на заузете територије, Бугарска је покушала била довести себе у положај покајника према Савезницима и почела је давати у том смислу исвесне знаке преко евојих и страних оцскурних политичких типова. Све то до сада рафено имало је, коликото лико, неку политичку
признаје: »Бра-кано и Таке Јонеско познати
спроводници политике Савезника још су непоколебљиво сачували свој утицај. Све оно шго је писано о неком позивању бившег кабинета пред Суд, све је |то комедија.« »Зарја« нарочито скреке пажњу на одлазак Т. Јонеску из Румуније, и да би денунцијаторско Јдржање било сзвршено, тврди се »да је то сам краљ Румуније, који |ситуацију чини сумњивом, јер се његови осећаји нису изменили.« Лист »Дневник«, иде још у детаље. Он при писује путу Т. Јонеска циљ: »да вршиприпреме за евентуалну про мену ситуације.« Све би се ово донекле могло објаснити. Ту говори страх од одмазде, све ово виде очи 1 разрогачене од страха; али вајкање »Дневника:« »да ке тако обадве зараТене стране бити преварснеодстране Румуније«, изазива норочити осеТај запрепашћења и гнушања. 'Го се бугарска штампа подиже и оптужујеРумунију за дволичност, она штампа, која је кадра да буде верни спроводник најсупротнијих и најнеморалнијих кон-
вест из Берлина, »даје Фердинанд имао дугу конференцију са кајзером и по том да је пријмио одликовања немачка.« Осећања румунског народа и свих правих патриота румунских позната су како Савезницима тако и Централним Силама, с тога је најмање гребало Бугарима, да се показују и овом приликом у старој улози денунцијатора, осем ако није све ( то било у циљу да скрену Савезницима пажњу на »опасност« од Румуније!? Постоји, доиста, о паеност од Румуније, али она ће се срушити на главу Бугара онога дана, кад немачка тиранија буде срушена у свету и кад ослобофена Румунија буде рекла своју последњу реч. Тада ће севрагитисве
на опасност, која прс ги са-ј везничкој интерв 8 НЦ'- 1 ји у северној Русији од стракс Финаца. Овај мали народ, скроз прозаичан, жилав и подмукао дивно организован и поставши богат за
жи савезнички експедицчо-ј , ,,,, 1 ... 1сга од надмокиИјИ\ непри ,00 ављ\]> и хекст по ни корпус у Мурманији о- &' '
Ц § у Н и Т 7 изгласана је резолуци• 1 V 4 * и и 1.1 ј а> којом се нзмсђу оТокио. (Зианично) 0- СТаЛ01 а Т 1 Г,Ж ‘ Т ' да се дрсд Калојкова, који се на-!? дмат саа<Ј ‘-V де..с1аЦЦлазио у близани Антоно- Ј е и 1 ајхс.рлг, с обзиске и' који је сачињавао Р ом н-роч.гго на унудесно крило чехословачкеј т Р ашњ У, сит У ; Ф и 1 У и Р с Ки-БЈч* лт КпРНИ
врсме рата, кадар је Д«по Дј е> на лсвој обали Ве немачкнм притиском иало-Ј рпје) нападнут је 7 авгу .
жим у Босни. Словеначки листови
пасносгима. Ми имамо у нашем уредништву више лица, која су [живела у Финској за време рата. Они сви једнодушно изјављују, да се Финска неТе нипошто зауславити пред дипломатским обзарима, кад се ради да оствари своје вековие снове. И ако има тек три и по милона становника Финска је у стању да мобилише до 400.000 војника.«
јјатељских снага и бпо јејздрава, који је конгрепринуђен да се повуче. И су упутио љубљачски Чехословацп су бали при јбиекуп Јеглић, а који нуђени да се повуку. На- гласи: »Срдачни позишли су на један кснтинЛдрнБИ свој брггки, се —
гент Јапанаца код Сујаги не и тада је КалсЈков кооперацијом Јапанаца и Чеха заузео Сујагину у непо средној близини прве нспријатељске линије. 8 августа једаи батаљоп
верним и јужним СлоЈенима, ччгПшч 1116115 .«
СУЂЕЊЕ РДЗБОЈНИКУ Париз. — Вест о заробљењу команданта сумарена, који је потопио »Лузитанију«, више пута је об|јављена и опет демантована. Ио еада се из његових исправа, које је хтео да уништи, што је осујетио један француски морнар, види да је он потопио »Лузитанију«. Париски се листови надају да ће овај бе'дчик бити суђен као обичан злочинац по опшгем праву
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Пољска Жекева. — Према информацијама прикупљеним у пољским круго
место. Лондон. — Према последњим телеграмима са да-
Цирих. — Политич-.само тактички циљ. Савезници ће кроз кратко време извршити општи напад и тај ће се
А (ДДс1 ПО С/С ораи'111'1 ј тли дани Букурешког! вима ’ пољска делегациуговора од 1913. Р а » К0 Ј а 1 е ишла У не '
»IV! 11 Л*»Ј I Д* *.» | .... ... |. д боју. Али из последњих^ценцепција политичкопрсгледа софијскешта-:националних. У овом мпе види се, да су Бу-]случају бугарска штам-
гари узели своју праву улогу. Колико денунцијаторског, колико морално убогог пружају цитати из »Зарје« и »Дневника«. П р е м а вестима из Лондона, бугарски лист »Зарја« скреће пажњу централним силама на сумњиво држање Руму• т Ж
•/ *»*/ */ * па орине о нама и на шим Савезницимаи чини нас обазривим од Румунијс, која се је честито борила, и закоју знамо под каквим је болним приликама била нагнана да прими мир. Са овим денунцијацијама, готово истовре
ФОШ НОЗИНАРШД Париз. — Маршал Фош дао је следећу изјаву преставницима штампе: »Ви сте утзрдили, гооподо. да се операције, које сшо предузели 3 ју ла, развијају врло добро. Ми ћемо их продузкити. За будућност, ја ћу се чувати од предсказивања: стварност више вреди од свих лејпих обећања. Не служи кичему стварање претераних нада, треба рачунати само са делима; за остварење тих дела ја [ћу употребити сав мој напор«.
није. И по том брижно!мено долази званична
Ф И Н С Н А
Пириз, — Лист »Ла 1*иси Нувел« који излази у Паризу, у јсдном од својих последњих бројсва овако указује иа финску опасност, »Ми скрећему пажњу свим надлежним круговима
мачки главнистан, нре дала је ове захгеве: Гаранцију, ^да буду1 ^ 6 X 1 пољском краљевству неће бити измењене границе. Река Буг мора бити источна граница. Пољска ће добитн неке провинције од Питваније као оштету за уступање трију губернија укористУкрајине. Пољска ће доби|ти излаз на Балтичко Море са неутрализаци јом средње Бистоле и железничке пруге дуж једног дела ове реке. |Данциг ће бити проглашен слободном луком. Пољска 'ће учествовати у свим послењим одлукама, које се тичу међународног по,ложаја земл.е. П р а в о Пољске да самостално управља својим финанјсијама. Пољска ће војска бити увећана за 20.000 људи.
О ЈСДаи оша.иоп непријатељске пешадије спј ки и војнички ..ругови топа приближио се јед ! не зна ЈУ виш е на који зм одељењу Чеха које је! Качин ‘ а прикажу на- држало лево кр И лоновели-ј1 ,од У не У спехе к0 Ј е С У напад развити на целом није. Командант дивизије д0ж " :,е ,с иа Р ске :Ч>-'‘ н -.ФР анн У ском " ™ И ‘ послао је појачања у то|1 е на запа Д« ом ФрОНТу. ЈЗНСКОМ фронау, Јер Јв 1 Француско енглеска циљ Споразума да ис офанзива их је омела , ' ГРПП Немне изФпанцу.. . Ј као иикад до сада и улеког Истока, тамо је си-. сле Д тога У П{1 Д У ЈУ стат " туација неизвесна збогста-] но У кон градикцију. Војлних несугласица и узајам- н « критичари иемачки них интрига двеју сибир- п Волфова а^енцијани скиХ влада, од којих је јед-|Ј с Д‘ н Д ан не мог З' Д а { - е на у Владивостоку а друга сложе ' у Харбину. I Док Волфова агепциЈедна протав друге ин-|ја уверава да Америтригира, нарочито прогла-!канци н.е узимају аксима. 'Гако је ђенерал Хор-'т»АНОГ учешћа у борват једним прогласом отсо бФМПгН да се ограничу- ... влади у Владивостоку. свсјуцга то, да дижу мо-који су требали, да буду ј'* руске организоване снаге рал-.-дотле војчи крити- смењени, занесени уснеи то баш у часу кад би чари стчлно ГОВОре О хом, тражили да продуже ове снаге биле највишепо- р тоборности Амернка- борбу до краја. / требне да сс потуку бољ- наца, И »Франкфуртер Армија Емберова. са безшевици иа фрчнту >сури. Цајтунг« чак коже да прекидним напор >м имала Јјј игигаср V аус А аме 1 )ИЧке т РУ пе прис- ј е дивпихрезуллата послед- I пигагсБ /• .о>алЈ4ПИ 1ТИЖ у сваки дан у све Њ ах дана. I већем броју на бојмо Она је омогу-ћила акцију
ЈЈ, ГХ ЈС» V/*« ^ ј- ј |тера Немце из Францу ске, а Аустријанце из Италије пре краја 1918. Париз. — Говорећи о успесима армије Манженове и Емберове, мајор Сиврије пише у »Матену«: Обадве армије су успешно извршиле задатак; армија Манженова, која је мала тежак задатак, постигла га је тако величанстве- Ш но, да су извесни пукови, м
I ) јј
Цирих. — На словенском конгресу у Љубљани учествовали су и посланик на хрватском сабоЈ>у професорШурмин као и подиредседник боеанског сабора доктор Сунарић. При отварању конференције председник југословенског клуба доктор Корошец поздравио је осннвање ЈЗећа Срба, Хрвата и Словенаца и
поље. , »Манхајмер Генерал ЈАнцајгер« каже, да Са везници спремају офанзиву и на фронту Вогеза јср маршал Фош гомила на том сектору велике америчке снаге. »Рајнише унд Вестфалише Цајтунг« каже, да је овлашћен да об Јави да сви досадашњи Фошови напади имају[
|трупа, које су на њеном : јг
десном крилу, пошто је 1 потпомогла трупе, које еу I
11
на њеном левом крилу и однела победу иа целом ; делу свога борбеногфјјоига. I Париз. — У свимаЈ^Ј
?
перацијнма које су у току, покрети су у це- Г лини савршено тачни ,-) <л оснивају се на чла- ', ну, чије се фазе разви- Л јају без сметњи и губ- |
м. м.
Ф Е Љ Т О Н
МОДЕРНИ БРАК
I
Полако је откуцавало десет сати. Пол, дечак од десет година, нервозан и блед, био је заспао на једном канабету, са опуштеним удовима и са р?шчупаном косом. У једној фотел>и, госпођа је, забављајући се, презртала један журиал са гравирама; а господин стојећи поред прозора, добовао по окнима и гледао хоћс ли се разведрити небо, али се ни од куда није развсдравало. — Јсднако исто врсме? Рече госпоћа, не дижући главу са журнала. — Да, драга пријатсљицс, встар и киша, прнва
не
рече
бура; ни пса човек да истера напоље. — То јс весело, госпођа зевају-ћи. — Ох, да, врло весело, одговори 1 -осподин, такође [зсвајући. Она је мислила: »Сад ме Жак чека, она га киша доводи до очајања. Он не сме да се нада... и заиста, гребало би бити луд али како су сви л,уди уображени, њему се и поред тога причињава с врсмена на време Чим се каква кола зауставе, он скаче и виче: Пнао сам поуздано |да ће она доћи. Гади мепе, она би прошла и крозј јвагру и кроз 1 ’**
|је она. Доћи ће, неће доћи Е па лепо; не, она неће доћи по таквом времену, јер би се он сувише поиео. Љубавнике не гре|ба мазити, нарочито ове моје«. Она се двже и при ђе прозору, исправљаЈући хаљину и држећи журнал у руци. Господип ју је гледао, како прилази, али не прекидајући сноје маштарије. Он је мислио: »Клодина ће бити бесна. Нере ми у толико горе, јер се не мо же излазити по оваквом времену. После, она ми је писала једно. врло нежио писмо.... мора бити да се под тим крије неки рачун са крупиим цифрама. .. ова је девојка извесно глупа.... То није баш незгодно пропести једно всче код Али ! своје куће у чстири ока,
но? Упита госпођа. — Боже мој ’....
То је отвореност
врло складног и врло гра— Ни знаге добро Д а |д ИО зног по изгледу, свако сам ја огворена. од њих ј е узело слободан 1о је тачмо.... и, видите ЖИВ0Т) без скандала, по је-
Господин има четрдесет
Да, да... као и мепи!ј година> ГО споћа тридесет. г Ј'’ _ : .. .. /л I Л » Л, *—* . . . . _ . п ***** г, лгт-п
добро. То је
После годину дана жизота
долази ми једна идеја... Ни не-ћете излазити, то вв |дим; ја такође нећу. Ево нас самих за ј‘едно цело вече, шго нам се није догодило неких осам година.,.. Е, па лопо; звоните и ношаљите овог сиротог Пола да спава; и разговарајмо у двоје, као стари 11ри-
диом прећутном споразуму Међутим, они су лети путовали заједно, али увек у великом друштву, и рет ко су кад били за сголом јсами. Навика се већ створила, и они ни једно ни друго иису мислили д?. може бити в друкчије. Оставши сада сами, у
искрени пријатељи. ( чајте ми ваше малс и<мо-|Р^ жичастом пол умраку што рије, а и ја ћу вама рећи га Ј е г, Р анио н Р ло нкзак коју од своји.х, ако нам С0| а 6нж\ћ, отојећи и лпцем у свиди. Па тај начин уби-- лине ' 0,,и (
•ћемо два-три сата — Драге воље, одговори Јон смејући се. Она зззвони. појави сс
сс јсдан момснт ћутећи носматрало озбиљнпм погледом али са подругл,ивим мином Она је, и поред својих
непромењену црну боју, ајда сте то ви који треба да (круине очи свој сјај. Јдате пример.... или бар пи- јј О н пак, са белом али тајте, а ја ћу гледати да јјош густом косом, са пла- одговорим. вим брком, такође витак, — Добро, рече он после са лепим зубима и само- малог размишљаља. Да њ' вољним оком, још јс посе- демо хронолошким редом... Јесте ли ме кадгод вол Ока га погледц право очи и рече: — Да. __ — Хвала. 1о ми заиста ирави задовољство... сада.ј Па дакле зашто и како ст^ ме престали волети? — Због госпође Парој.ј моје најбоље пријатслшц,^ Он подскочи, врло изнеЈ нађен. — Ви сте дакле знали^ — После другог дана. — И ништа нисте рекл* — Има врло поноситиј
не, то нисам јв, госиодиНјНарочиш кад 1 ° ' г> однеС с дсјс. нс б.уде-јвит«.ч и нсжна
. ' ' ј 'лан 1 тридесет година, изгледала да вам Ја тако.... пи зцј - ««••• МОмаК ”* • : : , Љенс те- шта ... кажем све.... ге ства-.светвди?
ћао на некадашњу своју легендарну лепоту. ()н ју узе и пољуби ру«У- — Допустите, ди вам пре свега кажем да сге стално лепи, врло лепи. Она одговори: — Комплимент за комплименат: ви нисте пикад изгледали боље, господине мужу. Али седнимо. То ни!су наша физичка »Ј*а« у питању, већ паша »ја« моралн;.. Хајд ви будите пр.и, и 11 .*■! јте ми о ссби, жена, пријатељу, а ароч| госпоћо. јто кад су врло мааде ” — Ви сте чудни прија- К аже се ништа.... али [тељу Како ви то хоћетс свети. да вам ја та; о.... пи з;.ј — Да... Дакле ви сте с«
“VI • — ^ . ЈКак П он ннсганљн бро- бичају«. , |јнњс минута Онајс, ни-1 — Бама јс много досад.ћи га.
пттм VI нсжна. шсјљ , п * Г косс очувалс су своју',.». .. аеловатне. Јасматрнм| - В. т. внатс до бро...