Narod

БРОЈ 379.

БРОЈ 15 ЛЕГГГА

»Н а р о д« излази сваког дана по иодне.

Штампарија се налази у улици Коломјјо број 6. В л а с н и к КРСТА Љ МИЛВТИЋ

С0ЛУ1Ј, УТОРАК 28 ЛВГУСТ 1918 ГОД.

ГОДИНЛ II-

БРОЈ 16 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби Редакција је у улици Коломбо број 6.

МОРАЛИН ИОРАЗ

Код Нсмаца се опажа јсдна интересантна појава: што су кра-ћи ратни комуникеи у толи ко су чешР.и интервјуи принчева — ратника и апели и манифести војскопоћа као и политичара немачком народу. Исама немачкаштампа чини исто. Као по команди сви немдчки листови упућуј\' апеле у ци.ку подизања духа и морала како код бораца тако и код позадине. Сем тога у њима се може наћи маса демантија, обавештсња и тендснциозних докумената намењених клонулима ради снажења веровања у немачку непобедну силу и снагу. II кад се тоупоредиса осионим тоном, којије владао у немачкој штампи пре последњих по-

надмоћност, — на другој страни видимо једну још значајнију појаву, реч је о познатој изјави канцслара Хертлинга пред парламентом: »да требабранити круну и династију, пошто су у опасности.« >'месно протествује »Локал Анцајгер« кад вели, да ће ове речиодјекнути страшно како у зем.ви, гако и взн зем.ве. Лист пребацује канцелару што то он кије могао предвидети. У осталом не треба много памети длсетопре двиди; али са ието толико памети. може се констатовати, да кад је то канцелар ве-ћ казао, да је за то имао и доста и јаких разлога. Свакојако, да те рззлоге не треба на другој страни тражити, ве"ћ у

>аза на западу, доби-ће^поразима немачким на сс приближКи утисак-западу. какво је стање дз^ховај Да би еерија овихдоу НемачкоЈ. јкумената била потпуПоследњи преглед не-|нија, јавља се из Жсмачке штампе даје. ии-неве: »да јеХинденбург тересантне цитате. Међ!упутио немачком нан>има је најинтересан-Јроду манифест и позитвији онај из »Келни-јва га да има поу^здања ше Фолксцајтунга«, у и оптужује за разорну

ком се вели: »Сада је питање бити или не бити Онасно је олако узети дужности према о г џбин и. I леда јмо поу здања и несаломљиви духФранцу^за и следујмо њиховом примеру.« Према исгом лисгу и

Спораз\ 7 м чији прогла си и апели деморалишу позадину'.« Ово неколико навода могу дати преставу^ о поколебаиом моралукод Немаца, који је у то ликој мери опао, да је

сам министар унутра- то већ почело занимашњих дела Фон Штајн.ти и неутралну штамговорећи немачким но- пу. Базелски лист »Навинари.ма, позвао их је,'ционал Цајтунг« чаксе да се угледају на Фран-Јпотрудио да анализира Цузе. тај процес опадања, и И док овде видимо да тим поводом даје тач немачка шгампа и .не-'не и ингересантне ко мачки министар пози-!ментаре. Пошто је коннају Немце, да се угле-Јстатовано опадање модају на својс неприја-Јралне снаге, лист натељс Французе, итиме ставља: им посредно признају! »Немачки план, који

је оио упрзпљен прогиву Париза, пропао је, а тако исто и немачки напори у правцу Амиена и Калеа. Савезничке трупе умеле су да одрже везу на целом свом фронту, а Америчапи стижу у великим мзсама. Мишљења и веровања Хинденб\фга и Луден дорфа покретала су целу немачку поли тику, и у томе јс ле жала тајна њихове моћи. Мећутим, ти су ее људи преварили и сада су претрпели порзз на бојишту. 'Го је изазва ло иотпун преокрет у идејама и схватањима немачког народа, како на фронту тако и у позадини. Оно што је за Немце тако дуго био главни елеменат њи.хове јачине, може сад да се преокрене у главни разлог њи.хове елабости. Немци еу читавс генерације васпитавали у уверењу, да су они најјачи народ на свету

ЕНГЛЕЗ 0 АМЕРИЦИ Лондон. — 1’лапни комссар за Енглеску код Сједињених Држава џосетио је амернчкс трупе, које су заузеле Живињи. После кра тке смотре, говорио јс о«|>и цирима у близини борбене линије. Он је рекао: »Ви треба само да погледате карту па да видите шга чини Америка. Мо има једна стзар, која вишевреди од ваших подвига. То је полст, који ваша присугност сгвара код Јснглеза и Француза, који се заједко с вама боре, да поврате о пустошенс станове овог дела Француске Ви дола зите амо без икаквог егоистичког интереса, и жеље за освајањем, већ са уверењем да је било погребпо, да за добро човечансгва и свста будете уз нас«.

"ћв Трагсдија зн!ачнтијтзјие конвенцијео трговач крвав пад бол.шсвичког рсжима или ће анархизам ишчсзнућем евога вође добитинонимпулс? То је дилема, од чијег решења ће зависити многи будући до гафаји.

Л е њ и н

Л о н д о н. — »Дејли Кроникл« кчже, да јс Л ењин био прави уме и да на томе треба зи јтикк у извођењу про

дати своју веру у будућност. Међутим Французи, Енглези, Игалијани и Америчани имају свој идеал за који се

пасти своје земље. Ни један човек, ни у једној револуцији, нијеуспео, да учини толико штете и да проузроку-

хову енергиЈу и даје јој неисцрпну снагу.

боре. 1о подстиче њи-је толике несреће као

што Је то учинио Лењин, у мало мсссци сво

агитацију у Нрмаи^гф с1апротив д .немашш у- { ј&_влада&ии*ч-Да је ње-

верење о нетооедности изненада је уздрмано. То ће се дефинитивно десити кад њихова команда буде принуђена да призна, да пије ви ше у стању да оствари своје жеље и намере«. Материјалним, дефи-

нитивним поразима у немачке царевине. Оп саД ашњи.

рату увек предходи мо рални пад и то у толико јачи у колико је борац лишен идејиог елемента у бо[)би. У том погледу код Н е м а ц а стоји тако, да сс неће дуго чекати на савршену катастрофу и у једном и удругомсмислу. гова махнита политика користила циљевима Не мачке, ван сеаке једи-

У РУМУНИЈ8 Цирих. — Против нема чка струја у Румунији постаје све јачом. Стара ру мунска престоницд Букуреш г , даје још унек ути сак окупиране вгроши и цела организација одржпит пруски карактер. Остају и дал.е цедуње за хлеб и месо, премегачине су на дневном реду. Присталице Браћана и Ј’аке Јонеска, нлрочито у Јашу у великом су броју у високим друштвеним класама и у официрском кору. Узрок незадовољства чине и стотине хиљада избеглица који не могу, да се врате у Влашку већ су осућени на насилно изгнанство у Молдавију. Ово немирно располож ње уве!\авају и вести са за тадног фронта. Листови са радошћу бележе немачкс поразе. Немци могу само да констатују факат и да га забележе.

АМЕРИИА У ШПАНИЈА Мадрид. — Лист »А, В, С« добија из Сан Себанстијана: Политискус пј) дгосгавља чки ц трговачки крусе такофе, да је онузи гови изјављују, да је мдо новац од Немачке, иотписан нов тр^ овачали то не значи, да је.| ки у ГОВО р измсђу Шпаон у етвари интимио| ни ј е н Сједињених Дрбио уоеђени приЈатељј жава који измењује до-

ким односима и о товидби иамеђу Ф.шскс и Пемачке. На основу тих уговора Немачва ће вршити конкуренцију у Финској а да зато неданикаквог подстрека Финекој трговини у Немачкој. Немачка монополише увозну -и извозну трговвну Финске.

чети у Варшаии аустронемачбо-пољски преговори да одреде положај Пољске према Мителсуропи. "1уксенбуш?нк

Париз. — Луксевбуржани, који живе у Паризу, састалп су се у великом Али Финска ие може у-броју у дворани »Сосиете возити сиаку робу, коју би Савант«, под председнишхтела, као на причер дрва твом историкаФунка Брсн-

и хартију. Оиа је на про-

тано, да протествују про-

гив дужна, да сваке неде- тив објине верндбе приниз ље снабдева Немачку ма- Рупрехта Баварског, који

слом н стоком. I Јсмачка је обсћала да -ће посла ги Финској 30(1.000 тона жита.али јој је до сада послаласамо 3000 тона.

НРИЗАУ ПРЕГОВ&РИМА Цирих. — Хесенски листови јављају да је избила криза у аустронемачким скономским преговоримау Салцбургу услед пољског питања. Полузваничнинемачки кругови се боје потпуне пропасти преговора. Идуће недеље Фе по-

има око 30 годива, са принцезом Антонијом Насовском која има 19 година, и сестрп је велике војводкиње, која нлада у Луксенбургу. Годнне вереника доказују, да сс оиде ради о политичком браку, и да ова политика зиачи, да јс велика војвоткиња од Луксенбурга потпуно везала судбину својс зем.ље за судбину Немачке. После многих говора најугледпијих личности, збор је прогласио свргнуће великс војвоткиње од Луксенбурга. ЗАПАДНИ ФР0НТ

си /о милиона песета.

[е оио визионар и са-ј Додаје се, да је за њалица, који би пакти-; КЉ у Чен ј еД ан зајам.чирао и са ђаволом, да|ј а почетна сума изноои остварио евоје алузије. Надати се. да јс он оставио сада руску политичку позорницу и да 'ће ишчезнућем 1 вегове кобне пг)јаве вас крснути Русија. Да ли

КАД НЕМАНКА СУДИ Штокхолм. — У Финскпј влада вслико исзадов г.ство протчв Немачке. У августу су потписане

Париз. — Напредован>е у Фландрија се продужује. Енглеске су трупе стигле на ивице Армантиера. Париз. — Италијанске труие, које се налазс у Француској, такоће су ушле у акцију са америчким трупама, измећу Елете и Ене, принудивши непријатеља да напусти важне положаје и дасе повуче. Париз. — На целом фронту од Белгије до Шампање, француска врховна команда ствара ситуацију, повољну зз Савезнике за дан, кид -ће се бацањем резерава у акцију садашње потискивање пре творити у општу бит-

не успех, штеде1 и ефективе. И ако се Лудендорф решана, да жртвује своје дивизије, то је јасно, да он упркос своје споеобности није успео, да импровизира методачно повлачење, које би му једино омогућило, да избегне превелике губитке у људима и материјалу.Свако дзље нппредовање Француза самоможедг. отежа ову еитуацију нарочитоако Немци понове грешху, коју су већ учинили, задржавши се на Вели. Париз. — »Ои Ли^р« пише : Велика битка, ко ју је Л> дондорф предвиђао у почетку љегових

ку. За сада је дакле гла-пролетн.нх оФапзива, анвна ствар да се постиг- гажов-на је сааа, ели

катиа мандес:

Ф Е Љ Т О Н

ВЕРТИНА

У то вре.ме ја сам биш тного млађи иего Паоло де |Ј имипи, амоја сестра од уЈ а ка много млађа иего '1'раичесга, али не и мање • 1е па. Паравпо, ми смо се в о.1ели. Те л.убави између 1 )0 ђака и рођаке, које у ро)!)1 нима и иесмама нису виШе Ј’ моди, у стварности Ј в ек постојс: срца која се тос буде немају још смелода се упусте у авантуI 10 нак узаног и нежног по1 )0 Дичног круга, као и младе птице којесе, кушајући Св °ј лет, намештају иа нај' И *У грану. Али наша Не *Ност била је невешта; Мн нисмо знали, зашто илм Ч11||> задовољство ;а глеДам ° једно другом у очи и 4а Се држимо .ш рукс; мо^ Јста нп њсним уснама

иагледала су као лептир који јоп) није н;|учио чему су иамењене руже. Ми смо били бссни због ове невиности, нагаћајући али још пе зиајући да има пеких изнанрсдних уживања. Да би се упустили у ствар, чинили смо све могуће. У вече, кад би рофаци послали децу да се шегају по башти, а њихов разговор постајао всселији, ја бих слушао прсд вратима, али рсчи које сам могао ухватити нису ми откривалс бог зна шта, чак и кад би се тицале каквог будућег брака или какве пикантнс аваптуре. Бертипа, седећн за ћерћевом иод каасзом у коме су 6илс две квнопљарке, савсспо је хивгили њнхову «|>а

мнлијарну ипти.мност, вли од тога јој иије била никаква корисг, иошто су о бе тице биле мужјаци. Болели смо се и дал.е, али нам је све више било кри-

ствена открића. Стиховијдок се ујак одмарао после ће нам рећи зашто дрхти-јручка? Из фиоке у коју су мо као лист на ветру, кади;х по који пут осгављали?

год нам се у шетњи додириу лактови: лроза ће нам открити, зашто нам се

во на иаше заједннчко не- кад год се ухватимо аа ру-

знање; и чак и у најсрсћнијим тренуцима, кад бисмо очарани седели у сутопу под дрвећсм, обузи је у нама најзад -ћемојгосмо задупапи пред би-

мала ои нас кзменада л.у тина, због које бисмо обоје имали такав изглед, као да хоћемо једно другом да кажемо: »Башто бар ви то не знате? Шта не бисмо дали да у•ђемо у закључану салу, гдс Ј'е била библиотека мога ујака. Ту се скрлвало. то смо

ке, срца пењу на усне као ваздушни мсхур на води. Тајну дупле загонетке која

' 1оја рођака се није много линула да ми то саопцгги Она је виквла: »Имам их. До-ђи брзо!« А ја сам одмах разумео да је реч о кључевима. Потрчасмо преко всликог ходника и сти-

виати. јблиотеку. Сазнаћемо, зашто се ио-| Поређапе по полицама, гледи свст.тг, уста расцве-јбиле су ту све књиге на тавају, руке шире, И ин-:свету; велике и мале, дс-

стипкгивна нада открнвсне тајне, подигнутог вела, чинила је те нам се пела крв у лице, подрхтавале трепавице и обузимала нас сму•ћепа радост и бојазаи

погађали, цело обожавано ћи у библиотеку. Голико сазнање љубави. Песме ко-Јсмо пута уззлудно шврља је смо једпа нешто мало ли поред врата, која су бизнали но фрагментима из-ла стално закључана, а имодерних анталогоја, ро з.° којих је био рвј. маки чије смо паслоге Бертина украде кључсве. зиали из салонских разго- К .ко? Каквом рмт&гм Н 1 ‘-'стр;»х обувс. Нисмо смели иора, пружи ћс иам божаи-Јштииом? Из ујаковог депп.јкорака крочити. Оборене

бсле и танке, са корицама плавим, црвеним, црним, зеленим и белим. Све књи-

плод са Дрвста познања!

главе, ја сам потезао за дугме на мојој лицејској туники, а Бертина насло њепа на врата ником је била поникнула. Ни једне речи. — Свршиће се ЕШД К ЗАБДВА

Тужилац: »У место да ми плати дуг, господин ме је избацио напохе!« Судија: »Па јестс .ти сс •гом приликом угрували?« Тул.илац: »Пе! Ја сам на моју срећу пао на добре пријатеље, који су такођер ге и све тајне живота. Сва-ј хтели да у ^ у К од госпока од ових свезакд билаје дина <( Наивно

Али било је нгмогуће у- добра и зла. Имали смо само да пружимо руке па

да постапсмо богови односно љубавници. Али, ту пред самом победом, пред оствапсњем нашсг сна, незнам какав нас

Бозовоћа (шипарици, која испраћа свога кива.љера): »1'осиођице, пољубите брзо младог господина, јер воз овог часа полази!« ... . , . 'мента огац истук, Шипарица (постићена): ма> ја иа „ азим> Ј д . »Молим, је ли то про- М у Ж тираиин.с писно?« ! 1

У сзоје опраздање Судвјз: »...Ви стс т жип. цу у кафапи одналили јак шамар, тако, да су га многи чули; можете лн што год навести у своје опрап дање?« Оптужени: »Да, локал где се је то догоднло, био је веома акустичан!« Савремено Лопов: »Већ три ноћи мучим се и не могу да отворим брзву на дућану код трговца 11. Идсм зато у »криминални музеум« можда ћу тамо видети што год, Што ће ми бит 1 ' л користи.« Гђав изговар Судија: »Како ц на ту мисво, д; аутомобил?« Оптужени: »Пс > > иц је било мало бев и* • ; чистим ру кавице.' Савремено д < Маша (кога је »Мајг твој