Narod
БУОЈ 389.
СОЛУН, ПЕТАК 7 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н 0 р о д« излази сваког дана по Јодне. _____ Штампарија се налази у улици Коло160 број 6 . В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра^ају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.
ЛУНДЕР И АДАМИИ Ј ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ПОГИБИЈЕ СЛОВЕНАЧКИХ МУЧЕНИКА - »Измед еловсискега иарода ин дабсбуршке династије лса;с мртиа трупла Лундра ин Адампча.« 1’ечи др. ИванаТавчаЈЈа у краљском оа,мал.ском Сабору.
Кад се у септембру 1908 г. сакупише Сло;енци V стародревном грзду Птују у Словеначком Шгајеру, да саслушајунавеликој ску'пштини школске дружбе ,'в.Ћирила и Методија кзвештај о просветном и културном раду своје просветне организације, из свију крајева покупили су онда Немци своју најнижу мафију, оборужали ју и послали V Птуј, да нападне словеначке просветне радкике иа најварварскији начин. Али они се нису дали сметати и извршили су достојанствено свој посао,с презрењем глсдали бесно-ћу немачког елемента, подносили све нападе пијане немачке руље и разишли се још убеђенији у корист свог културног рада за добро сло веначког народа. Али матица Словеначка, бела .Ћубљана није мо 1 ла да пре-ћути разбојничке нападе на своје просветне раднике, једанпут за свагда хтелаје пречистити рачун
Бубљану, која је документирала своју националну свест, немачку солдатеску, да успоста' ви ред... И тако се одиграше опи трагични еепте.чбарски дани, кад је јурила по Љубљани пијана немачка солдатеска, кад је славио аустријски режим свој триумф у крви. У недељу 7. сепгембра 1908 год напала је немачка солдатеска оружјем мирне пролазнике и манифес танге и отворила на њих ватру. Крв, словеначка крв поросила је љубљанске улице, неброј рањеника пао је... а међу њима пали су
остаци народних мучеченика... а ки.гшде и хиљаде словеначког народа положиле су онда свечану заклетву на гробу с в о ј и х мученика... и сгари 'Григлав гледао је величанствени призор, бистра Сава слушала је заклегву словеначког народа. Сентембарско крвопроли ће 1908 год. у Љубљани један јеод најзначајиијих догафаја у новој историји словеначког народа, јер ти трагични дани дтворили су свима очи, јеревако је могао, да се увери, да од Аустрије Словенци не могу очекивати ништа и то располо жење најбоље је оцртао вофа еловенске народно-напредче стран ке др. Изан Тавчар, кад је у своме говору у крањском Земаљском Сабору рекао »Измефу словеначког
дали су темељ Јединству словеначког народа и створили изњега фллангу бораца за слободу и народно уједињење. И ако данас у Аусгрији Словенцч стоје на челу великог југословенског покрета.тај покргт је последицл септембарских догађаја 1908... Сав словеначки народ данас сећасе оних тешких дана и путује
са гадовима, који су се‘нске апсане билесупуугњездили у њезинимјне, дивљаштво немачнедрима — величанстве-|ке солдатеске хтео је
Ипак прва обавештења показују да има преко 6000 за робљеника, преко 60 топова од којих много тешких, велики број рововаца митраљеза и пушака, читавих депоа муниције нарочито артилеријске.амбуланца, кола и слагалишта животних намирница. У току операција енглески су авиа
ко слабог успехакао у краљевсгву А л ф о н с а XIII. Шпанска је владц достајака да одбије све атентаге на своју неутралност.»
мртви, свете жртв е, аа р 0да и Хабсбуршке Лундер и Адалић. ГТрви;д Инасти ј е леже К рвави типограф по занимању,' лешеви л а и ' А ишао је испод руке са, ми .^ а (( својом всреницом, кад; га је оборило аустриј-ј догафаји и ако ско зрно из пушке, дру- ск У по плаћени крвљу, ги, млад ђак — гимназијалац, пао је смртно погођсн, кад се враћао својој кући. И аустријски полицијски режим наставио је свој рад. Све љубља-
на гроб својих м} г че-, тича Р и ооорили 2 ника, да тамо поновиЈ неп Р и Ј ател>ска ае своју велику и свету!Р оплана заклетву... А и ми, који данас стојимо у рсдозима, који стварају велику жељу .словсначког народа понављамо с њим своју заклетву... доћи 'ћемо, осветићемо гроб Лундра н Адамића, а над њиховим гробом подићи највеличанственији споменик — слободу Словеније! Слава и вечита успомена м у ч е н и ц и м а словеначког народз.слава Лундру и Адамићу. В. Ф. Јелеац
НА МАВДНСКОМ ФРОНТУ
на манифестација показала је свету свест словеначког народа и преко ноћи постала' је .Ћубљана права бсла .ђубљана.... Али тај велики гест словеначкогнарода преплашио је аустријску владу, која је гледала у националној свести словеначког народа највећу оппсност нмпериалистичке политике. А та иста аустријска влада послала је у белу
надмашити аустриЈски бирократа... Целокупна Словеначка сакупила се у тужној Љубљани, да ода последњу почаст својим мученицима; ни једно село није било, које није послало своје преставнике, ни једна организација, која неби учествовала у тој тужној манифесгацији. П на ширном, прољубљанском Солун. — Б. у вече. — Извештај Шгаба Источне Војске. — У току ноћи и дана 6. септембра, савезничке трупејошсу појачале своје напредоваше упркос упорног отпора непријатељских заш титница. Српске су трупе заузелевисове, који доминирају долинама Белашнице и Бошаве. После огорчене борбе саузеле су село Мрежинче. Задобили смо но-
сет топоваи знатан материјал. Француско грчки одреди напредују на нарочито стр мим масивима Ду дице. У пределу Дојрана, у току јутра ен глеско грчкетрупе поново су напредовале. Жива активност
МОРАЛ У НЕМАЧК9Ј Лондон. — Командант вароши Ессна упутио је проглас становништву, позивајући га да нс верује лажним гласовима који се непрестано ширс. Измефу осталога у прокламацији су изложене и те лажне вести којима не треба поклонити вере а то су: »Немачке трупе придружиле су се француеким трупама;« »Пу кови су одбили послу шност и поубијали своје команданге.« »Еагле'ска флота напала је немачке бродове и потпуно уништила.“ Напослетку, „две стотине официра немачке марине стрељано је без пресуде пошто су осу мњичени као велеиз дајници.“
НЕМАЧКЕ НЕВОМ Б е р н. — Из Берлина: Кајзер је одлучио, да шеф штаба адмиралигета добије нову, нећу власт, шго се тиче воћења р а т а на мору. При врховнај команди ћс се створити у штабу адмиралитета једна нова секција и добике назив штаба за вођеше поморског рата. Оаа ћс секција бити под управом пачелника штаба врховне команде. Ова нова дужност је повсрена линијском капстану фоиЛевсцову, којн се истакао у операцијама код острва Езел. Берлинсни листови коментаришу ову промсну.
ЊНХОВЕ ЖЕЛ>Е
Цирих. — Поводом не зачко-шпанског спора због потанљања шпанских лаћа, »Иорддајче Алгемајне Цај извидница на зави-ј Т у Н1((> полузванични канјутку Црне. У це- целаров лист пише, да СпоЛОМ ОВОМ крају же-.разуц неће никада успети СТОКа артилеријска да привуче Шпанију на
страном пољу предати су земљи;пуковника, око де
активност. •Плен, који смо за вих заробљеника, добили од 2 септе- ла. од којих једног пот-
своју сграну и увуче Је у рат против централних си»Ни у једној држави
мбра ЈОШ није МО-дфопаганда Споразума гао бити избројан. каже лист — нијс била та-
ГЛАД У АУСТРИЈИ Цирих. — Бечки листови доносе извод из »КлагенфуртерТагеблата« о жестоким нередима, који су бнли у Бјелаку у Корушкој због глади. Више стотина жсна је почело, да пљачка велике магацине хране и разних животних намирница. Магацин добро познатог трговца Титана опљачкан је, а покућство уништено. Пљачкање је било нарочито бесно у хлебарницама и магацинима поврћа. У вароши је за два дана владала' потпуна анархија, пошто војничка снага није била довољно јака да уепостави ред. Било ]с много ])ањсних.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Париз. »Хералд« пише, да су ђенсрали Псршинг и Петен стигли у Сен Мијел, где су их грађани, који су успсли да остану у вароши, одушевљено дочекали. Непријатељ је одвукаоса собом свс људе од 10 и по до 15 годипа, опљачкао две главне б.шке, магацине и куће, као и у другим месгима. Лондон. — Проште недеље јс бачено 200.000 кила бомба на непријатељске организације у зони борбе. Услед оваквог огромног броја бомбаоштећенјенепријатељев материјал чак у најскровитијим мес тима, У Камбреу су бомбе проузроковалс велики пожар, који је трајао више сати и уништио жељезничку станицу и проширио сс на велике ангаре изван вароши. Л о н д о н. — »Дељи Мел>" доноси једну хе-
ројску епизоду из последње борбе на западном фронту. »Говори се много, на западном фронту о јуначком подвигу који је извршио поручник америчке марине Едвин Чемберлен. Поручник Чемберлен учествовао је у борби противу 12 немачких авиона, оборио јс пет од њих и ако му је апарат био јако оштећен, на овај начин олакшао је друговима да се уклоне из борбе, пошто су били по броју далеко слабији. А после овога одмах је напао миграљезом јсдан одред немачке пешадије, који се разбегао. Принуђен је био да се спусти у немачкелиније. Ту је одмах заробио једног немачког војника и помогао једном раљеном француском војнику. Загим је препливао једну речицу, гснећи прсд собом
шил јшдес:
Ф Е Љ Т О Н
Б Е Л А
о
У 10 време био сам још |али, нисам имао ни пу:их четриаест година, и или су ме, ради учсња не|ачког језика, нослали код орсспондента мог ујака ипкара, у једну стару ва 10Ш у Немачкој. Иарош јс илн врло стара, са стаинским рушевинама, врло уморна, са много старих >ица која су лагано прола»ла улицама. Квд номи-чвм на ову варош, у па<ети ми је, као кроз маглу 0 )и провидан покров, сли:а гробља по коме лутају 'Тваре ,са стдом косом. 1 о'око сви пролазници ијг, едали су као стогодишоаци; прави метусалемски < а 1 >од. Ако се кадгод искрна копно аптичкп по' ;| Аа са дафе коју јс Едгар
Пое бацио у поларни лед, то ћс бити, бел сумње, у овој мрачној вароши. А ја сам се, мећутим, овде осећао срећним, због катсдрале која је била тако дивна, и због Беле која је била тако лепа. Бела је бпла сестричина црквењакова. Сва мала, са благим руменилом на об])азима, плава, као ружа у снопу класја, она је била у оном невином добу кад дсвојчице још и незнају да су девојке. ()д јутра смо се играли у пространој цркви величанственој и страшној коју смо ми волели; а и она нас, не намрачујући се на нас, готово смсјући се, са предусрелљнвошћу разнежене старамајкс. Одавко всћ нс гонори се миса
на њеном похабаном хору Долазило би нам да удараа странци ретко долазе да;мо ногом у нос спископе посете њенс гробнице и^од камсна, који су били укостурнице; ту смо ми би-справљени уз зидове; пули као код ку-ће и готово зали смо се на гробове, увек сами. То субили луди дани. Покоравајући се мојЖУ,'”'"Р исима ’ Бела је и-|„, „ 1 ј»а. 1 а игре мушкараца, а.био лав или пас. 1 о стаја, да би јој седопао, игрејтуе нијс љутило. 11 а јодном девојчица. Бацали смо пи-постољу уздигнутом на дваљке од агата на огромну наест басамака, била јејегранитиу плочу, на којој дна камена фотсља, масивсу биле уписане речи: Ка- на, тешка, груба, сурова
где су се властелински парови одмарали једно поред другог, а под ногама им
роло Иагно; пиљци су се по неки пут заустављали у удубљењима слова са којих се позлата скинула Седели бисмо обоје у истој сали, и ја јој помагао да
која је била пресго Карла Всликог. Кадје једног дана Наполеон I посетио цркву, он је, гологлав, оборене главе, стајао поред фотељс, не усуђујући сс да ссдне.
обуче а-свуче своју лутку, Ми смо били д])Скији гд једног дана \зео сам лутку имиератора; престо Карла ставио јој руку у јсдиу ба-Великог служио нам је као
карну кропионицу
и на-
сго зи наше мале обсдс од
правио јој знак крста. Бсзтрсшања и црна хлсба. А
мало оскрвњење, а ми смо сс надимали од смсха. А!и-
ни игра жмурке иије била зн одбацивнње; крили емо
М али смо и другах гамсн-’се иза стубова, иамећу ви ских фпми.гији])ности са соких гробница, у празним I рандиозпом 1 рађсвипоу јнишамв иза којих су пре
врнути свеци; и толико пута, из дна каквог саркофага без поклопца, уза смех би одјекивао глас: [»Готово«. Али најлепше задовољство причињавала нам је стара прсдикаоница, обешена о стуб као џиновско гнездо. Она је готово увек била покривена разном дрвенаријом која се еавијала око ње као аша од мрке храстовине. Кад ;би сунце палило злато и драго камење по украсима Бсла би, етојеки на највишем баса.маку, склањала дрвенарију, тада би сс предикаоница, сва окружена дијамантима, аметистима и рубинима, на јаркој све тлости чудесно пресијавала, као арханћелски оклоп а паше очараис очи пуниле се овом беспом експлозијом спетлости и боја! (Свршићс сс)
ШААА И ЗАБАВА
ИЗЗЕШТАЈ
Савремено »Ти си се Драги керио с једном студенткиљом
Ооаиештајиог Бијјов Срп. Црвсног Крста у Солуну о нспла■ћепим пошил.кама. Овај нзвештај састављен ш , . .основу доОивсннх сиискова о »Јссте, Дружл, Јгдно испла-Љсашс пошиЈћкама; орига-
нас двојс положићс испит и то је довољно!« Промашен циљ Он: »Ја сам приморан, да ти скренем пажњу на то, да две т|)ећинс мојс платс трошиш свмо ти ип тоалсту!« Она: »Д и, молпм те, реЦИ ТИ МСИИ, ГДС«1И трошиш остале пзре'?« Излип>на прнмедба Поу-учнзк (аовс.м посил-
ансвн призиаиице нису још стнгле, чнм стлгиу позваће се улагачи да их иодигну. II. Сушнћ | Милсвн, по прш). ЗГ.35-), кр. Ш).— . Сн. Јсоттгћ—Мнхајилу, Лвпц. Ор. 35555 221.80. М. Јешик—Јелснн, чо прна, 6р. 55556, кр. 72.60. М. ИасиљспиТ,—Хрисгшш, по ириз. б]). 35557, кр. 147.20 Иуковнђ — Јелн. ио ир, бр, 35558, кр. 415,00. Св. ДимнТ. — Бвгдапу, попр. 6р. 35559, кр. 221,80. Ж. Продановик — Јонакнн, ном); »...11 онда ј'ош це-!по »р. 0р. 35500, кр. 79,10. што! Да ми у сг.ој ку ки неј Л. Милић — Лигелини, ио пр. почин.еш са каквим л.убав- | ( ’ ,, ‘ ; Ил. Јсфтит. — Олгп, по пр. ним гнаш.' рама - јс си ли 6р к[) 40
мс разумсо.« Посилни: »Разумем г. поручпичс, чо ми ј<: моја дра гапа нећ раније заиоведила!« Ц. Костик — Дариики. попр, 6]). 35503, к]>. 147,30. К. Стојаповић — Софијн ио п|>. 6]). 35505, к]), 154,70. — Наставиће ее