Narod

ГОДИНА II.

БРОЈ 401.

СОЛУН, СРЕДА 19 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази сваког дана по цодке. __ Ш т а м п а р и ј а се налази у улвци Колом бо број 6. Власвв к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ИОЧЈЕТАК КРАЈА

о

Као што је познзто,Јста језива слика, за коју према војној конвенци-Јније требало морити ји од 16. ов. м., 3>бугар-јуобразиљу, већ јс проска је војска стављенајсто пренети из збирке взн дејства«. 1име је немачких злочина, као један од помагача Ме-!и злочина немачкихсамачкс отпао и у погле-везника:... »непријател) ду саобрл'ћајном и дру-Лш упасти у наше прегиспрежник — Турска.деле — излажс »Фор— одвојен од заштит-верц«—градови -ке биника њиховог. Олл се‘ти у пламену, становсвршило брзо и доброЈништво -ће битиу стра-

За све то било јс по требно петнајест дапа, и то у исто време кад Пемачка трпи страховите ударце на Западу под којима се руши

шној беди. Са зграда в домова водиТе се борба митраљезима, докТе чепријатељска артилерија правити пустош у насељима, Жене и деца

шсна во]на и морална спаваће под ведрим не снага. Како ]»е све ово.бом и биће невине жр дејствовати па будуће тве ратног ужаса... леразвиће догађајз, није!шеви људи, жена и де тешко предвидбти. Алијце по улицама. Смрт ипак од предви-ђања увлада!...« том правцу најинтере

сантнија су она што их сам »Форверц«, орган немачких социјалиста, чини. Према тексту добивеном п р е к о Лондона, »Форверц« излажесгра шну перспективу скоре' будукносги, која ке сна ћи Немачку, ако »,Бугарска напусти четворни савез и закључи сепаратни мир и тимеда пример Турској и Аус трији, што ће оне пероватно и учанити." Како је ова претпоставка делом веТ свршен факг, бар што се тиче Бугарске, не остаје нам ништа друго,

Овако може да говори сазнање сопстаене немоТи, осекање скорог краја. Страх је проговорио и страх постаје чудотворна чаробна палица, чијим Те се додиром цео немачки народ, па можда и кајзер, претворити у — праве демократе, јер »Форс?рц« лледара . једну немачку демократску владу, која ке ]>адити за мир, као да то може икада бити, за мир поравнања. Демокрација, чији је

него да се чека и в; да ли је пророчко надахнуке »Форзерца« савршено и досежно. Поред ових општих потеза, које наглашавс »Форверц«, још су занимљивији драстички детаљи, који се живим бојама излажу. ПЈта фе бити кад сесломијезападни фронт ? — пита се »Форверц«. Као одговор долази једна оди-

ш-кад више не поновејну победу какна је ретко испунили свој за ужаси овога рата, и до|ви1>ена у сналима садаш 'датак.

се не да маха мрачним њега рата националним инстиктима дј се хране крвљу других нација.

о ндшем ФРанту Лондон. — Ластови саодушевљен>ем комет аришу иове српске успехе у МаГедоннји. »Дели’Телеграф« вели: »Кампања у МаГедонијц је један од најзначај иијих примера у исто])а ским аналима, пример опога што једна војска мо

датак ..'лао се оче-Ј д а В р е]у1е за узикивати један бесаи против-, ман>а С копл>а, пунанад и то у толико пре ;К0БИ а ф ричких Ш Ј. што су Французи и Срби сера и мар0 канске држали непадни угао узан спахије запленили и дубок на нспријатељском су 5 ТОПОва од 10 5,

земљишту, али су Срби имали јако убеђење да се боре за своју сопетвепу земл>) г и њвхови шефови су ценили праведну вредност дејства, која такво гордо самопоуздање изазива у мушким особипама љихових војника. Бугари су видели како ишчезава њихо

же да изврши кадавмаоно ва амбиција да имају до поверење у себе које то- бар део Македоније. Њилико недостаје противнику. хов дволични владар издао Француско српс/е трупсје своју земљу; хегемоаија

одлучно су помакле својс папредовањс кроз брдовито земљиште, иогодно на стотину места изневафењима заседа, и не претрпев ши ни најмању непријатнсст нити какав неуспех прешли су долиму Црне наставили су долином Нардара све док нксу прекину г ли комуникације са левим бугарсккм крилом.Напад изведен са толико од лучности дао је тако сјај-

Уследбрзоги смелог напредовања коњице, извештаји

о њеним подвизима стижу тек сада и

к0 Р ен етрах од каз *|показују славне!рног наступања

ае за злочане; то ]е и- 1ПОДВИ ге, којима су сто, као што страх од коњаници доприне одмазде прави — по- ли победи.

корне мирољупце. Све су то зверови вагнати у пећине, похватани у

Енглески к о њ а ници освојили су Струмицу.Грчгги су

2 топа од 210, комору са 100 кола и комплетне возове, пуне жита, коња и волова и заробили 400 војннка, од којих 200 Немаца. Француска коњица показала се сјајно и у томе, што је заузимањем и од браном Скопља, затворила удефилеу Тетова и Кичева већи део 11 те немачке армије. РД304ДРДНН А.мстердам. — Саксонски министар гроф Биц тум фон Екшгет држао је у Дрезди говор, у коме је рекао: »Што ми више говоримо о миру, то све више гзми^е рок. Непријатеље!.и делимични успсси занели су непријатеља у борбено лудило, ксје онемогућава свако поравнањс Непријагељ сам признаЈе, да хоће уништење не мачке културе. Ми морамо истакнеЈзадину код Кочана, за т0 виа . 1а и П благати нашу г веру у војску и врховпу команду. На жалост, вера јс код народа поко лебана. Због тога морамо предузети енергичне мере протпв непријатељских агената, чији се утицај осећа у нашој средцни, и уложити све своје снаге за наставак рата, заборавив ши све унутрашње спорове. Само на тај начин ми ћемо доћи до циља.«

голико раструбл,епа изБерлина ишчезла јс каојутарња магла. »ДелиТелеграф« всли: Ср пски поднизи иЈазваће у свима сдвезначким земља ма искрену радост. После Пемца, непрнјатељ који је највише омрзнут јесте Бугарин, чије »мрско издај ство своје разне балканске браће стоји прсд својом достојном казном.« (Р. Пресбиро).

НА МАВДОНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезничких армија на Истоку Заслз^жује, да се|кепријатељску по нарочито рад коњице у по-јЦаревог* елаиКри следњим биткама. ве Паланке, где је

водила упорне бор бе.Француска је коњица заузела При леп. Затим, после петодневног напо-

ј прешли врлетие замке, ко |и сада на левој покорно сагибаЈу главе.ј обали Вардара, у Ради будућег општсг правцу Радовишта. мира н среФс човечан-|Српска се коњица ства на-ћи ће се начи- провукла једним на, да се у будућности^смелим клином у

кроз планине, напала је и упешач кој борби освојила Скопље, упхзкос тога што је била оп кољена од непријатеља, најзад је одбранила варош уз јаку борбу. Итали јанска је коњица о творила пут за Кичево сзојој пеша дији. Сви су сјајно

тине јс скоро довршено. Веровагно је да ће сутра савезничке трупе бити на сирском зсмљишту, чије 'ће освајање Фрзнцуска пратити са нарочитом симпатијом, пошто је сирско становнишгво везано уз Француску дугом традицијом пријатељсгва. Заузе г 1;ем Каифе и Сен Жана д‘ Акра Савезници су посталигосподари једног важног дела сбалец)д 17 кило метара, што ћсимелужити г:ао неупоредива база за снабдевање и појачмва. Уз име победиоца ђенерала Алемби, листови помишу име француског пуковника Препап;, чије трупе силно доприносе успеху и сјајнб и успсшно сарађуЈу на р а с у л у Турске.

У ПОЉСКОЈ Штокхолм. — Краковски »Напршод« јавља, да је варшзвска полиција открила један комплот, чији су коловође активисти.Они су хтели да изврше атентатна п]>елата Хелмицког, члана државног савета, због тога, што се он енергично одупро сваком пројекту савеза са Немачком. Овај је атентат припремио један чиновник министарства ЈосифЈачижик, који је био ве"ћ компромитован у аферама пљачкања. Пет лица је било добило нарефење да убију Хелмицког, и Јажичик је за учешће у атентату добио 10.006 марака, за које »Напршод« незна одакле су.

3 А П А Д Н И ФРОНТ

У ПАЈШСШИ Париз. — Према војннм критичарима, успсх у Палестини превззилази свако очекивање. Освојгње Палес-

Лондоч. — (зваиачно) Бдлгијс а је војска освојила Диксмид н Пасшандел. док су с друге страве енглеске трупе заузеле псзнати врх Месине —Взчете. Иа овом сектору је задобијено преко 9000 заробљеника и 200 топова. Знагно се напредовало на Фронту Дуе —Каљбре—Сен Кантен. Северо зопадио од Сеа Кантена амеркчке су трупе пробилеједан од најјачих делова Хинденбургове линије н тако довеле Немце у Сен Кантен;- и јужније у веома озбнљан положај. Лоидои. — И поред рђавог временаи јаког отпора нспријатељског ми смо напрсдовали на фронту Сен Кантен-Камбре. Првадивизија нападала је у пределу Торињи и заузела ово село, као и излаз тунела од клиала иЛетронкоа, заробпвши велики

број заробљеника. На тој тачци она се спојила са 33 дивизијом, која је у току но-ћи заузела западни део тунела и село Летронкоа. Продужују-ћи своје наступање, 33 дивизија задобила је терена на висоравни северо-источно од Аетронкоа и источно од Трупе и аустралијске напале су у правцу севера дужином венца, који иде од Нороа до Гуи. Притиск} г јући у своме наступању са највећом енергијом, с једне и с друге стране одбранбене Хинденбургове линије, трупе су савладале отпор врло великих непријатељевих снага и заузелс, велики део висоравни јужно од Гуикаоимного Гилен; као и гребен југо источно од овог ссла. По подне, трупе су заузеле исто тако Гон-

Ф Е Љ Т 0 Н

МАКС И А/ЕКС ФИШЕР:

КАТАРИЕА *Ј

Да би са паше дотерала кући три краве чича Пиетолоке, Катарина, служавка н г ј мајуру, моралајепосведневпо пролазити крај зида манастира ДезоЈ'акаПогајница. Један сат доцније, по повратку на мајур, помажући баба Пистол , а спреми помоје за свиње, она промрмља: , — Ето, и.ма две рсчи, баба Пистол, које ми сс јед-

)дан манастг.р, као што је 'овај овде... Баба Пистол је прекиде: — Дабоме, то је манастир. у који се примају само дсвојке, I оје су згре шиле, па су се после тога покајале. 11

Прошлог попедеоникз, нако врзмаЈу

када је као и обично про| лазила покрај манастира, капијц беше иекиМ случајем широм отворена. Она се подуже задржа на мратимн посма гра.јући како се мглосрдне сестре шетају по врту. Мора да је заиста дипна ствар живети у овом мапастиру, помисли она. Како би радо и ја ностала милосрдна ссстра. Али шта ћсш му... Како ли сс то ради? Најзад, зашто се овај мнпаетир зове Мана. стир Девојаки ПокајниЦа‘?|стол, Д'

Катарина му се ни јед- сге, немојте такр хитати! шћен, што сс ова лепа де-

ном не успротиви.

'Пема говора, ј. ћу вам се

војка решила да се целог свога века затвори уманасгир. У том тренутку неко

Свакога нута за неколи ко месеци кед год б) се г гЧ ’ • ка Д стари лсчну... да млади Пистол нашао сам с ' ћ сш до моје собс .. • >;■.

Већ у петак Батист јеИогати, због тога сам и мислио: • дошла... Али, ето... треба^ — Сада Епше сумње не- .. в?м прс тходно ставимјтихо закуца на врата. ма. Очиглсдво је да се сви-|д 0 знања, да ћс то вече-ј — Које то? запигао је он. ћам Катлрини. јЧш бити и први и послсд- — Отварај! Батисте, оЈе ли, Като пред- Њ и пут... ; Ако еам приста-јтварај брже, ирошанутао је ла да згрешим са вама то^један глас. није зато што баш желим — Али, ко је? да згрешим с вама. Мени — Ја сам, Кгтица. је до вас исто толико ста-| — Катарииа! \ трен ока

ложи јој 011 , ако хоћеш да будеш љубазна, па... вече

по глави... Баш бих била рвдознала дв знам шта значс. — А које су ти то речи? — Ето... а шта му је то девојка покајпица? Банивши у кофу љускс од кроцпира, баба Пг.стол одговој)и: Девојка-покајница?... Па то ти јс девојка, која је згрешила... и која се после, како да кажем... иа, да, нокајала.

с Катарииом, покушао б. што Д« снђеш?... Па... о- ло коликф и до суседа или Батист беше обрпуо кључ да је цољуби. Јвај.., због... ма кога другог. Али, ето,!у брави. Редовно би га она одгур-

Она га прекиде: нула од себе. : " 1! “ мо Ј те се У зал - уд — Рставите ме на миру! марати... не.ча сч- сла с. џ Ја вас не задевам. Зар не?,Још да п. .' л.шљатс лаж«. Знам ја врло добро због ,Јчега ви желите да ја сићем зета пилићама. Батист Пи-|у Башу собу. Пска вас ии стол наноао покуша да најчање није брт га. ^олпо, пол.уби Катарину у уста

Прошлог уторника, док • је баба Писол била зау-

Изузетио, Катарина га не беше одбила. Охрабрен овим успехом, Катарина остаде једанЈБатисг Пистол поиови спој

1 рен'тик замишл-ени. Го значи, баба Пије према томс јс-

јиокушај, и у два маха у срсду и у три маха у чствртак. Доћи ћу У пола девет часова кад је Катарипа дошла на одрећени састанак, Батист је хтоде одвући на кревст. 0 I л се отрже из њсговога аагрљаја

уцш^м^ЈС нека буба у главу... Ја сам намсрна да ускоро напустим мајур... ускоро... врло ускоро... да бих ушла у манастир Девојака Покајницп... Немогу се покајати и ностати по хзјиицом п|)С по што згре шим .. Зпр нвје тако? Ш Прс но што ће засиати, синоћ, у суботу, Батистјс дуго числио на три дивна сатз, које је у очи тога да на ировео у друшгву Ката-

Пред изренадаотгореним вратима Кагарина, постићсна беше стала на праг. — Ула н Катице, та улааи! Нисам заборавио оно , . . ,. јуче оаш никако да се пошто с); м синоћ рекла. Не| ЈЈ . бој се, у менс је реч света.. Нећу п. мокушати да ти досаћу.,: ■ ■ . Али, рсци ми.

дошла, да ми кажеш кога ћеш дана напустити мајур. — Не, није то, није то! Не долазим због тога, Батисте... овај, како да кажсм.. ја сам ги рекла, Батисте, да сам хтела да згрешим само задо да би се могла покајати? — Наравно! — Јуче смо заједно згрешили, зар нијс тако? — Паравпо! Е, па видиш ли, од Јуче... Катарина сакри своје лице рукама. Од јуче... Батисте, од

Ј 1 го довело у о-

1-., хеј, лкише, Баги-ринс. Био јс веома ожало

шта !С вај сат?... Каторина :е и даље збу.'њено ћу та.га. — Ала сјм ја глуп! иастави Бмист, сигурно си

|каЈем... Шта сам друго знала него сам помислала да ћу можда данас боље успсги да се покајем... Зато... ако ти не буде и сувише досадно... можемо вечерас попоииги из почегка.