Narod

БРОЈ 408.

БРОЈ 15 ЛЕПГА

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 27 СЕПТЕМБАР 1018 ГОД.

»Н а р о Д« излази спаког дана по подне. .. Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Колои 6о број 0. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ТОДИНАТ!.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

Предлог Немачке од'праЕним круговима. 9ј) новембра 1010, који Сценарија остаје иста, али се покушава да се измене актери. Извлачи /*

је учињен после пораза на Вердену, Карлов о писмо морта 1917 јјозив у децембру 1917. | З а преговоре у Б'Јеет Литовском, скорашња нота Аусгрије, којом се позивају зараћени но предходне ареговоре у једну од неутралнихземаља, и, најзад, нота немачког канцелара принца Макса од22ое. м, упућена председнику Вилсоку, — сае то јесте непосредна и јав-| на маннфестација Не-. мачке и њених савез -1

штампе и с овестран(е Океана. То нам д а ј е право да тврдимо поред осгалог и последњи г о в о р утицзјног лорда Балфура у Гилдхалу. Прихватајући кдсју о Лиги Народа, ко-

|се на бину један ста-ЈУ он смат 1 ,а Ј едина ри кнез, туриста, во- спас °носном а» 6уду4и јлонтер-дипломата и не- ми 1> и С ЈР«*У чо>* сна ' т

колико сасушених демократских типова, довољно компромитованих за ове четири године рата. После свега настаје питање: ко може повсритн овој, нсвољом са-ј Гоњење Аустркј стављеној дружини, да|ских трупа, које су уреди судбину евета? |у највећој журби Скорашња ауетриска,пристигле у циљу нота дала је прилике Д^ успоре нашена

сгиа — Балфур јс из|јавио : »да би се омогућила Лига Народа по-

|требна је и апсолутно потребна савршена победа«. Према свему може се зсровати, да ће посдедњи покушај Немачке, да до преговора дс.фе бити дат на расматрање маршалу Фошу, којк ће покретом армија одредити место где ће се они вршити, и грмљавом топова отпоче1ти их и завршити...

НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезинчхсих армија на Истоку

■ V, С.1 V, О , X , - ‘ V/ Д" —— »л — ■ * V ДЈ.И, никт, чиме се је х]еао1 да . се из Ј асн е сви важ јПредовање, проду1 • Ј ‘ НМЈИГ Њад,- ТЛП II 4» пТч п » ИГ Л ТГ Л « А —

доћи до јсдног непо штеног мира без правичлс и моралне основице. Сем тога колико је интрига и тајних по- ( кушаја чињено да би т. зв. пацифистичка офанзива имала успеха, то се бар за сада не може тачио знати, али се може слутити према где и где запаженим знацима. На све то од стране наших Савезника одговарано јс снажно, заједнички и никад не дајући повода непријатељу ни за наду, дамон;е очекивати каквог успеха сд свих тих својих покушоја. Према приликама и

наставиле суистонх жестином у пределу северио од Ско пља чистити терен од некачких једи ница, које су успе-

„ , ј ^ ј оу уоие нији фактори у погле-жено је са неопц-:ле, да бегством из јду изнетог питања о'саном снагом и бр- : макну капитулаци преговорима. И такојзином. !ји једанаесте не-

»Бугарска пада, Немачка и не може се никад посумпобсда V Румунији сроза-јњати да Аустрија иије знава се. Ова нссрећна земља|ла за бугарске намерса мбже се сада ослободихи ропског ланца и постати јслободна држава. Савезници се могу такоће надати |да г ке успоставити везу са јјужном Русијом и ослободати је немачког јарма. Савезиици би требали пот пуно да униште сваки траг аустро-иемачког на Балкану. Жеље Србије т{)еба пр150 узсги у обзир ПрИЛИком кончног рсшаваша балканског питања.« »Дел51 Експрес« вели: »Од сада је турско царство ј крајњоЈ' опасиости. ЛкоТур ека да отпора, она ће учи нити да јој се повећа мера њене коначне казне. Цеитрадне силс сада су в-

се десила једна иитсресантна околност, да су нећ сада формулисани одговори и на овај кови не:ч 1 ачки покушај да до преговора дофс. Како је нота упућена Вилсону, важно је изиети какво гледиште на то питање има уопште

америчка штампа, која се у овом озбиљном времену једино инспирише код најмеродав нијих и одговорних. Амерички лист »Њујорк Хералда изазван, још раније, знацима пацчфистичке офанзиве, изјављује ту скоро: »Су

Српска армија,уз сарадњу француске коњице, пошто је продрла кроз лесковачки кланац у шла је јуче у Лесковац, после јаких борби, у којима је , задобила преко 500 3 Јзаробљеника. Једна српска ди-

визија прешла је под непрестаном

!мачке армије. Ово !гон>ење, којзврши мо на зеоматешком и незгодиом терену [донело иаи је око стотину нових за робљекика и 27то пова, од којих 11 тешких, које смо јзадобили у борбагаа код Фс-ризовића. У Албанији смо продужили

золоване од Исгока. У.

за. |луд ће о.чс претресати пи ј гањс о могућој вези са Исгоком преко Украјине. По овај пројекат као да имје исписаи на песку. На овај пачин пресгала јеопасиосх за Индвју. Лли резултах хојп нарочито претсже јссте то, да Срби улазс побсјдоносно у своју зсмљу, шго ).е још једарсдучипити да Лустрија задрхти сд сње ојске«. »Делп Њус« вслп: »Систем Средњс Еироце (Михел Еврона) јс у развалииама. Удсо Фердинанда у кашјтуЈЈадпји Бугарске још ли има месха он бно гла

У Б Е А Г И Ј И Хавр. — Белгискиминистар унутрашњих дела, посетио је недавно ослобофење општине округа Ипр. Бомбардовање последњих недеља није тако јако оштетило Ренингелст и Весутр, док јеЛокреав у рушевинама.ЦрквеРенингелсту и Вестутру |јако су оштећене, али ее могу оправити. Пшенице је у изобиљу, али још ннје пољњевсна. Министар је дозволио у споразуму са војним властима, да дивилни радници доврше жетву.

одговор је следовао.би-више је доцкан. Време

ло посебице дипломат ски, било набојномпољу, а у последње врсме, топ је давао нарочити

• *. је било говорити о миРУ У јулу 1914... једина ствар о којој се може говорити, то је казна /"V * * т

нагласак дипломатским Одгоиор који Немачка одговорима наших Са- жељно очекује, даће товезника пови и савезничке арКад се је кратко и ми 1 е - иемачки м . или ‘ 1асно рекло: да сс не- ( та Р изам П0ТП У Н0 ' ћемо * ће преговарати са пред- С РУ ШИТИ ' У ' ставницима милитари- Пема сумње да се неста и пангерманиста, ће ни у колико разлинастало је једно коле--!ковати ни мишљења, бање у немачким у-Јни погледи савезничке

нага је приступ ујкушавају да отежа

- - ј. ј—х—г- 1.7 —— сзоје борбои зацигло два напредовање у прадана више од 60 вцу Елбаеана, покилометара. Захва- тиокујући аустриј-, . љујући оваквом на-јске заштптнкце,ко-| НИЈе Јасан * ал! ступању отворен је безуспетно по- не Р оцањ У да Ј с вни сиучесчик, к..о шхо нинапре- |ЈС ^ са Ј11ича Ј а скорашњи јдолазак краљева баварских |у Софију. Лозинка малих КОМЕНТАРИ ШТАМПЕ —«— јслимо да је се мудро аоЛондон. — »Дејли Гра-[решити само иа конфе-јступидо што у услове са ренцијц мвра.а ЈБугарском нису ушли по-

САВЕЗН;!НКД ШТАИПА Њујорк. — Поводом немачких ноипх махинацнја ,а мвр, »Г1ост« каже: »Пе може бихи ч п говора о пре говорима мир док Пемачка држи под окупацијом Бслгнју и сеперну Фран цуску и док наставља па лењо села и вароши и вршење други.ч вандализама.« Лондок. — »Дејли 'Гелеграф« п и ш с: Савезници знају шха.хоће у погледу Белгнје, ( ; бије, Алзаса Ло-

рена, и канцелар нам је казао бруталном искреиошку шта Немачка хоћс у том погледу. Зар ће се основна питања тако супротна решава|ти разговорима? Лондон. — »Дсјли Експрсс« пише : Услови мира које Немачка предлажс, то|лико су удаљсни од услова, које Савезници сматрају бнтним као што су удаљспи полови Ј’едан од другог.

УКРАЈИНА

Штокхолм. — Устанак у Украјини се и даље разнија. Устаници су заузели село Снагест. Немци су ту изгубили седам стотина људи и десет топова. Устаници су у селу нашли још дне стотине Немаца и поклали их. У току борби против уетаника у ПЈ)еделу Коренина Немци су изгубили 1500 људи.

У НЕМАЧКОЈ Берн.— Стањс у Пемачкој постаје свс озби.вније. 1‘аздражоиост расте у радпичким кдасама. Предопасиошћу која прети земљи, све су сс странке удружиIле да умире народ. Али народ тражи мир. Рачуна сс да број дезсртера износи 20.000.

Нишку равницу. Француске трупе

вају наше довање.

фик« вели: Услови којс су примили бугарски парла ментари равни су потпуној капитулацији коју би

• •* * I Ј - -X Ј Ј »Дејли Кронињх« в е л ифхитички обзири. Ово баца »Бугари су предали оруж-|Турску у велику муку и мо!је онда када су Савсзницијжемо сматрати да је Турсваки обазрив победилац били на путу завршавања ска на овај иачин у стваНахтсвао. Што се тиче ии- рата. Њихова капитулаци- ри пан рата. Са поуздањем тања о коиачиом одрећи- ја одсекла је главну арте- се предвића да ке се Руљању граница и утаначи рију којом је немачка ак- мунија појавихи на ратној вању оштета које Бугар-|ција ефикасно продирала позорници, па макар то на Исток.« било и у својству планин»Морнинг Пост« к а ж с: ског четничког ратовања,

ЗАПАДНИ ФРОНТ Милан. Ратпи допис 'гледа да су решени да их

ник »Кориере дела Сера« на француском фронту, [Лунћи Барцини, комснтаришући напад Гуроове армије у Шамиањи, пише: Иапад Гурове армије наилази на јаке отпоре, што

!држе по цену највећих жргава. БоЈ>ба дакле узима за моменат ([)орму ј)ововског ратовања, што сс и предви|ћало. 11а једно.м тако тешком хсЈ)ену, припрсмљеном

ска дугује Србији и Грчкој, оиа се могу згодно ре-

се одмах при почетку ак-'џиновским радовима, мо-

ције увидело. На нсравном терену, пуном брежуљака, који пружа неисцрпне изворе са системизацију нај[јачих одбрана, 11емци, повукавши се са истакиуте зопе, подшми су своје линије највсћег отиора и нз-

гућ је пробој само Ј'аким притиском. Ово није још [битка покрета, всћ полаганог сатирања. Она, ако не прождире непријатељске сиаге, троши рсзсрве. 11емци су били бацили своје резерве на Камбре и Елс-

Ф Е Љ Т О И

АНРИ лавдан:

СТРАХ ОД СМРТИ

Ја га прекидох : »Та иитле Ни једини, кој'и волите да живите... то жели цео свет, и јоште како.« Слегнувши рамепима он продужи : — 11е, Ни ме нисте разуме.хи ! Код мсне нема на рочихе љубави према животу, већ страх од смртн... Пристао би на све што пије живот! Али никако да ум) см... иикако да умрем... никада се пе бмх усудио... 11а који начин сам захватио тај грозан страх V... Не умем Лам рсћи. Ссћам се да сам га осећао од онога тренутка кад сам почсо самосгално мислити. Још дстстом, затима као младић.. Це,)Ога живоха ја сам нодносио ово мучсњс. Оиа нссрстна идсја нсда ми ни

хЈЈеиут одмора. Ја мислим о смрти једнако, кад устанем, кад се облачим, кад јсдем, кад се шетам, увек, свуда, све до онога часа кад заклопим очи. Поћу, она влада мојвм сном и, кад се по који путсмилује, напусти ме и дозноли ми да премо]>еп склопим очи, тада се појављује у сновима... Ох, како је то грозно!... ставите се само у мој положај. Ја имам једпо двсста до лрисга хиљада пј>ихода, огромно богахство. Па ипак нисам био у стан>у да је заборавим ни за јед&н часак... Покушавао сам свс могућс забаие, пај еобнчии

ховом извршењу, био сам убећен, да ми неће по моћи. 'Го Вам је тако зато што то тако мора бити. Да ли је то болест или казна? — Дед, реците ми искренс гата мислите... Али, ја сам луд, од куда Ви то можетс бол>е знати од мене. У Вашим очима читам реч, коју хтедосте изустити: љубав!... Ах, да, љубав! Ја сам је т])ажио, нашао и изгубио. Имао сам неколико метреса, и то дивпих! Бејах се оженио девојком, која ме је обол;авала. У наручју мехресе, иа ГЈ>удима љубљене женс, једнако, без прекида појављиваше се мећу нама вс-

нутцима, мој' мозак ради,;судба нарочито хтела да ради; фотогрзфском јаснс-јми то прирсди. Штоестићом појављују ми се у тим.че мојих родитеља, они су тренутцима хиљадама раз- већ одавна под земљом... них ствари, лиљаду деха-ЈЈ ето, тако, сад сам остао ља: као ја лежим већ најсам самцит. 'Го Вам је цео сголу, укочеп; око мене сејмој живот. Раскош мога

пут спазно и ја га, врсме ном заборавих. Пеко време са.м провео путујући. Шетајући се после две годиае Јелисејским пољима мене проћоше лсмарци целим тс.хом кад угледах

скупили познаници и при- дома постао ми је несно- кућу, у којој ми је једне

[Јатсљи... осећам како ми брада расте... У углу собе као гледам усправљен мрт вачки сандук, изглсда ми да јс лсивот кратак.... Пепознати људи, огрнути црним пслеринама и са цилиндрим.х на глави, понесоше ме мртвачким колима кроз која ветар шиба као бријач. Свс то мс толико плаши... Али, нашто Вам говорим тр? Видим да моје речи јако утичу на

чвта помисао: морам умрс-.Вас; ис бих рад био да и

ти!... морам... јер цео свст умире. Молсда ће на ме доћи ред за дссет, д»адссет година! А ко зна, молсда ће то биЈс глупости; С(.1И, пре нојти и сутра? За дсссг ми шхо бих и пристуоио љи-јнута! П тада, у тим трс-

Ви иостапете као ја, јер зпам колико се лати. Мало пре Вам рекох да сам бпо олссњеп. ' Жена ми је умрла. Имао сам два дспта: 11ола и Жсш вијсву; и они су умрли. Као да јс

сним. Нити имам породицс нити пЈхијатеља. Ручам где ме случај наиесе, а тако исто и вече-

ноћи он учинио своју гроз ну исповест, Неодољива радозналост натсра да дозис1М шта је

рам. Гледам да што доцни- било са овим чудним чоје доћем кућа-са мојом мо- веком. Зазвонихна капију, ром, која мс ие напушта.бедан стари слуга иоЈ'ави Ето, гледајте, у тре.нуткујсс кроз очшкрииута нраха кад Вам ово говорим, Смрт; — Господин Мишо? заседи крај мене, она је ту.јпитах га. у мојој собн, }а је осећам. То траје тако већ педесег година... А сад, збогом,! Овавестмснемилодирну. млади човече, ја* Вас уза-! — Је ли у овој кући? луд растужујем, идите до- Да, господине, били ма, идите... оставите ме... смо присутпи ја и лекар идихе...« |Ах, није то ишло тако ла-

Умро јс лањске године, господине

Он усгаде и кспрати ме

ко. — ...Апсолутно се ни-

до капије, па ме остави у-’јс могао помпритп са том коченог од страха. јпомишљу... Венсане, гово Више није дошао у го !рио ми јс једпако за врсстионицу, гдс сс!м га први!ме буиила, Венсиие, мсне

[је страх! Ја се бојим! Затим, на једанпут он ми се от))же из руку, преврте очима и тихо изусти: »За[> [је смрт, само то? и издахну. ЦША И ЗАБАВА Музикалан Мали Драгош у својој де|сетој години сви]>ао је на једном концсргу. 'Гом приликом отацДрагошев иримио је масу честитања, а јједап од његових пријатеља упита га: »Вашсип, сигурно јс још у раној младости показао таленат за музику?« »Ох још док је био сасвим мали, једна шхо је знао да проговори иеколико ј)очн, кад јс моја жена хтела да га песмом успава, рскао јој је: »Ћути мама!«« * * »Видите драги бароне, иа другој галерији има доста нупољака!« »На другој галсрији велите, — немогуће — тачо }с само зеље!«