Narod
Н А Р 0 Д
ВРОЈ 4«л!
тл', узнемирени енглеском акцвјом, која је пробила Хинденбургову лииију код Ксана, и Манженовом пк цијом, којом јс дубоко била начета Хиндснбургова линија у зони Сен Гобена. Амерички напад на Сен Мијел, који је загрозио угљени базен Брие, принудио Је Пемце да концентришу на томе сектору резервс, и сигурно је да су Пемци сада са овог недалеког сектора иридигли резерве и бацили их у Шампању против Гуроа. Но напади се прошпрују дуж највсћег дела фронта, и Пемци ће бити у чуду, где да употребе своје истрошене резерве и то би могло биги за њих трагично.«
ЧУДНА ДЕМОКРАТИЈА
Париз. — Поводом наименовања принца Макеа Баденског за канцелара немачке царевине, »Тан« пише: »Немачка има неки чудан начин у свом приближиваљу дсмократији. Про шле године кад је требало образовати једну полупарламентарну владу, простак Михаелис је уступио место грофу Хертлингу. Данас кад треба образовати народну владу, Хертлинга наслеђује принц Макс, баденски престолонаследиик. Ако се овако настави еволуција, требаће једна кру писаиа глава, да буде шеф једног социјалисгичког кабинета. САВРШЕНА ПОБЕДА — из Балфурова говора —
Лондон, — У своме говору одржаном у Гилд халу после Бонара Ло-а Балфур је изјавио: »Дозволите ми да вас потсетим на тачку коју је поменуо Бонар Ло. Тиче се наше безбедности у будућности. Наша бра ћа с оне стране Океана доказалису свој величанствени финансиски напор својим зајмом Слободе. Они су ушли у рат у тренутку када су се у свој сво-
светатако,да спрсчи велике узроке за ратове; а зато треба владати својом вољом.« Ако се остави и кристализу]е онако стаље ствари како је данас у центру Бвропе, онда ее устаљујс немачко господарство у Русији а нарочито у западној Русији. Ако би се малим наро дима дуж Балтика одузела свака нада и ако би се одбило да се ве
ковне неправде учиље-
јој обимности јасно по-не Пољској поправе и
Јавила сва питаља постављена човечанству, и они су са врло миого разлога дали свом великом финансиском напору у који су се ангажовали у име ствари, која им лежи на срцу а то је Слобода света. (Пљескаље). Има још нешто што лежи на срцу и у савести Американаца толико исто колико и код Италијана, Француза. Пнглеза и осталих Савезника а то је осеФаље да не треба само задобити овај рат него учиниги да слични ратови нише не искрсну. Паша је дужност само у пола завршена.« Пошто је изјавио топло одобраваље говору Билсоиовом и љеговим назорима о Лиги Народа Балфур продужује: »Да би се васпоставио мефународни организам и осигурао мир треба удесиги карту Европе и
ако би се Пољска оставила оваква каква је већ вековима а на сра моту цивилизације и ако би се мали потчиљени народи у Аустрији оставили у положају у коме их већ вековкма притискују Немцк и Ма-ђари и ако Балкан остане и даље поприште крвавих мефусоб них ратова и узрок не пријатсљстава мсђуљеговим суседима, ако се дозволи Турској да предузме своје крваво господарство на територији која им је била одузета и ако Турци продуже да врше зверства по своме ћефу, ако Италија не буде присајединила ссби оно становништво које ће од ље учинитизбиља ослсбођсну Игалију, ако Грчка буде и даље под непосредном прстњом централних Сила, ако Србија не буде рсстау-
рирана после свих свој их с т р а ш н и х ж рт а в а и п о с л е оне с-ј а ј н е храбрости коју је показала, ако Фран цуска не буде била оно што је била у западној Гвропи, акосеБелгији не врати у пукој мери оно што су јој одвратнизлочинци Цен тралних Сила одузели, ако сва та зла хоФете да се не појаве, онда је потрсбно да се учини нешто више а не да се задовољи само образоваље Лиге Народа. Потребно је да сс поправе све неправде пре но што Лига Народа буде отпочела свој посао. Да би сс омогућила Ј1ига Народа потребна је и апсолутно потребка савршена победа (пљескање) Немачки сан да је Немачкој довол>но да потпише једу петицију у корист Лиге Народа да би тиме уверила своје непрнјатеље да је промепила ћуд, празна је нада. Одиста Немачка изгледа да мисли да 'ће, кад Савезници говоре о промени ћуди и о разорењу милитаризма, бити довљно учинити извесне измене у Уставу у пруској држави и тиме бајаги одговорити на предлоге које је Предссдник Вилсон изнео већ неколикц пуга. Такве површне измене немају никакве вредности, ако се само остане на њима. Немачка може ући у Лигу Народа само онда када један вслики муцф мир, мир који Бе обухватити сва спорна питања, буде изме нио систем мефународних односа; а то се неће моТи десити пре но што Немачка буде про сто приморана да промени своје идеје. Али докле год се Немачка не буде нашла у таквом положају да њени снови о светском го сподарству буду уни-
ЈБујорк. — Један телеграм из Харбмна јавља, да пољски официри организују једну пољску дивизију, која ће се борити у Сибиру и биће саставни део америчке војске. Према оцени до сада има 100.000 извежбапих Пољака, који 'ће се одмах упутити у предео Харбина, Пиколска и Владивос^ока. оне народности на које буде имала непосредног утицаја.се (Р. Пресбиро)
ИЗ РУСИЈЕ
ПСКУШАЈ ИЗ СИНРНЕ
П0КРЕТ У АУСТРКЛЈ
Р и м. — »Франкфурте.р Цајтунг« и остали немачки листови имају извештај из Беча у којима се јавља о врло великом покрету у словенеким круговима, где влада силиа радосг због бугарске капитулације. Министар спољних послова Буријан изложио је војпу и иолитичку ситуацију пред чешким послапицама, из јављујући да уследове непредвифене ситуације могу наступити извссне унутарше иромене.
Атина. — Према поузда ним вестима, ‘22 септембра око 2 сата после подне.један мали пароброд са белом заставом усидрио се у пркстаништу Митилене. На броду јс био један члан префектуре Смирне, и турски официр у пратљи ен глеског и француског официра. Искрцали су се нв Митилени и изјавили да су делегати Рахми паше, валије Смирне и да су овлашћени да преговарају са Савезницвма. Савезничке власти иа Митилени упути ле су ове делсгатв' савезничким надлежним факто рима.
Дневне Вести
П Р 0 Д А Ј А Главно стсвариште Српеког Државног Моиопол; на дан ‘АВ^септембра о. г. изложиће јавиој продаји 2194 комада празних канта од пелролеума и јољ 2 (Ј00 празних сандучаћа од петролсума. Продаја ће бити у канцеларији стозаришта, ул. Леонтос Софу бр. 3.
У центру галске и енглеске трупе продрле су кроз одбрапбене утврђене линијенемачкепод именом »Боревоар-Маиијер«изаузеле Маленкур и западнеровове од Валенкура. После огорчених борби галске су трупе такође заузеле село Виљер-Утро. У центру лево новоселандске трупе продрле су кроз линију Ворезоар-Манијер, и много запредовале и. од ове лииије. Ново селандске трупе су заузеле Леден и у свом наступању освојиле Ен. Наше сутрупе после многоброј них немачких напада заузеле Сераквиљер и Ниер
њи инаставнлЛ ступање. I »Н а I Северно одс^о^'
Т РЈ|
пе наше су з а у з е л е Л н Френ - Рув ро Френ-Ле-Монто и Невиреј. Зад 0 | ли смо вишехђ да заробљеника] много топова. предовање се ц, ТЗ.ВЈВЗ. НЗ. Ц 6 Л фронту.
Ш т ал 6 о број С.
фЕГОВО'
У ТрС1 [атим дс КТАЈ1ИЈАНСКИ К0МИНц|- ! ’ еПЈ ' љс
У Албанији.—2-]Вас тсмбра гонсћи узастЈ а Ј ш ем Ве.
це аустриЈСке заштИ)ранпУ СКЕ нице, иаше су трЉич* 3 са 1 избиле на Шкумб\# или п, '“
близини моста Нова у пределу Муричт| (југо западно од Е/ сана).
цидима,
ће с
|)КОМ М Е Р Сре!
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ
ети Баи ЈфИЈагсљ
ПАРИЗ,—ИЕМАЧКА ШТА!У1] же > Д а овс П0Н01!Љ ' ЈА ПРЈФРЕОАА ЈАВНО МЊЕ- Вилсонове изјаве о п ри
ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
ФРАНЦУСКИ К01У1ИКИКЕ Преко ноћи је била активна артиљерија северно од Сен Кантена. На Фронту Сипе Французи су стигли на ивице Конде. Они су ушли у Ил-сир-Сип и заузели Базанкур, упркос кепрн јатељеввх протнв напада, који су пропали.
■кова потисле су непријатеља за 3. км. северно од Сен Пиер А Арн. На десној обали Ене заузели су Французи висораван северо нсточно од Отри и стигли на јужне ивице Ловкона, задобнвши много заробљенкка. ЕНГАЕСКИ КОМШКЕ Јутрос смо напа
ЊЕ ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ ВЕЋЕГ ЗБША. ЈЕДНА ДЕПЕША ИЗ ААУЕНА ГААСИ; »ПОД УДАРЦИМА САВЕЗНИЧШ АРМИ ЈА, НАШ ФРОНТ ДРХТИ.« Париз. — Балканска агенција добија из Беча, да је отворена анкета з б о г великих војничких побуна, које су избиле пре 13 дана у многим местима у Аустрији. Анкетом се утврдило да су побуне изазвали заробљеници, који су дошли из Русије. Много је љих успело да избегне до сада поновно увршћивавање у војску, кријући се под лажним имени-
цигшма мефупародне ира| де иаазвати ново одјшз
љеље у радничком свет]
ћешу
Париз. — Из С(|
10ИОВНМ а уиек
фије јавља телеграм,!; , је бугарска влада изв| Ј ' ке стила представнике це 1 |
тралних сила, да у " ку од 4 недељс нап! 1 ^ сте Бугарску. МемачЈ колонија отпутовала * ка и с
а аустри|ска јрдним д лом. Цирих. — Јављај; да је за време говојј канцелара Макса биљ скандала. Један послј ник протествовао ј против изјаве канцела рове о пољском питам:
>азе се
Северо источно ли на фронту од ма по селима
од Сен К а н т е н а 32 к м. између Сен
Французи су напа- Кантена и Камбреа:
Париз.
Фран
ли јутрос на фрон-: и напредовали око ЈЈизија“у'С^ир^и^у"
ту од 10 к. м. Упркос отпора, продрли су Французи у јаке непријат. по ложаје и знатно напредовали и заузе ли су Фонтен Итертре и мајур Белкур. Помакли смо линије и заузели Рувроа и задобили
штени и докле годона преко 1500 зароббуде остављена толико ! љеника јака, моФна и богатај На Фронту Сипе борбе она ће бити стално ти-јтрају целог дана. ранин који ће мо1\и у-| Северно од Арна Фра-
5 к.м. На крајњем десном крилу друге енглеске трупе ис т_ Ј рале су неприја теља са ј. ис. и ис. висова Монбреена. У центру десно 30. америчка дивизија освојила је Бранкур и даље у правцу с. ис. заузела Премон напредујући преко 5*к.м. На левом с в о м крилу енглеске су
шла Је 24 септембра у луку Бејрут. Крф. — Немамо још у рукама званичан текст канцеларовог говора о примирју, али изгледа да се предлог не може усвојити и да Немци траже само да избегну неумитну казну Њујорк. — Америчка
Париз. — У војннм! | ПОЛИТИЧКИМ КруГОВНМ! опште је уверење, дас и-. л д'ОгттЖ ^
из ранијих изјава Вил' сонових, може видси одгоБор, којн ће он дати Немачкој. Опште ј уверење, да је Немачка ово учипила, да би <)• лакшала своје повлаче ше и да је сваки разго вор од стране Савезника искључен
ррћН 1Р*Ј I С гих ае > ва с куи СВ( све< јој
СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ|бох 25. септембра 1918 г.' |трл ШЦШ V НАШЕ ТРУПЕ. ГОНЕЋИПО |» дг лига рада и дсмократије,|ТУЧЕНУ 9. АУСТРИЈСНУ Џ мјог
коју помажу Гомперс и о-,ВИЗИЈУ, УШАЕ СУ 24_ СћП Јто
потребити у с л у ж бу;нцуско-америчке трупе'трупе такоЈ^е нап-
сво 1 их снова о свет-.постигле су нове успе 'редовале и заузеле ском гоеподарству свехе. Под заштитом тен-!село Селон.
стали раднички шефови, публиковала је изјаву, ксјом одобрава Вилсонсве последње говоре. У овој се изјави измсђу осталога ка-
ТЕ1У1БРА ПОСЛЕ БОРБЕ У | К о ЛЕСКОВАЦ И БЛАСОТИНЦЕ,|д у ЗАДОБИЛЕ ВИШЕ СТОТИНА| ту ЗАР05ЉЕНИКА И МНОГО РАЗКОГ РАТНОГ [У1АТЕРИЈАЛА.
ПОДЛИСТАК МАРКИЗЕТА — Роман од Фелнсиана Шансора —
90
Гмрт њиховог сина потрссе јако Лијанине родитеље. Дани, који су им још остали да проживе, пролажаху им у нсописаној тузи. И они сс све више приближаваху гробу. Отац једини беше схватио драму, која се одиграла измефу њсговс деце, али он је ћутао. Извссни злочини, који се одиграју у породици, у толикој су мери везани за породичну част, да им она изрично нарсћује да их прећуте. Огац умрс први; шест месеци доцније одс у вечпу ку ћу и мати. Осгавши у својој двадесст и петој години сироче без игдс икоги ссм нсколико дал.них рофака, а на
слсдница поприличног имања, реши се да напусти Бретању и да ее досели на стално борављењс у Париз, не би ли ту заборавила на прошлост. Али та
обиовише, тихи крици болссне насладе. Овога пута љубавник осети, да му се Маркизета потпуно предала; да је сада само и искључиво његова и душом и телесом; његова до лудила, са страшћу, која јој је влажила њене дивне очи; више но својом исповешћу, која је још трепсрил* у њеном лепом телу, телу грешнице и злочинца.
прошлост посећивашс јој! чссто душу и ако сс уси- ° Ва Ма 1 ,кизета > тако мила -
љавала, да затре у свом памћењу све трагове, као оно дуси што сс шуњају по старим развалинама. Томе је ваљало нриписати оно што Миранд беше опазио, а то је њепа изненадна туга у трснутцима када јесте било вессло у њеној души и гатрено у њсним чулима.
тако деликатма, чиЈе јс ср це оссћао како куца на његовим грз>дима, бсшс се
огрсшила о наЈСветији закон! Послс овс ноћнс исповссли у овоме хотелу у Шату-у пол»упци се опег
11е уби! 1 ) одоск|)вн.ење иубиство! Али и љубави и пољубаца као опроштај грехова, смс-
лих скрамица налик ускама у додиру кад се љубе и лутајући као безбројни цветови по целом безграиичиом иросто]))', из кога би исчилила поквареност а једини свемогући бог Ерос. После многих измење них пољубаца сан их за тече обгрљене. Кад се пробудише еунце беше већ високо одскочило, а кроз полуогворене завесе његови зраци шараху но поду светле тачке окружене там ним сенкама.
јасна везу, која га је вукла Лијани. Кад се узме у обзир његов начин живота веома је лако могуће да га ова исповест младе жене није ни најмање узбудила и, да је продужио осећати према њој исто као и пре тога. Мећутии он не беше ни најмање индеферентаи нити обичан скептик, који пе види ништа даље од своје уображснбсти, којом се поноси. Иеповест п.егове прија‘тељице га је чак шта ви-
последици њеног моралног подавања као и чулног заеићења, она се беше смртно зал»убила у њега. (Наставиће се)
МАЛИ ОГЛАСИ
ос
Ч И Т V Љ А Са неиизмерним боло.м Јцвљам сродницима пријател.нма и друговима, да је мој син, моја нада и поное ■\ Мнлан—Мића
гову љуољену вереницу чији су се идеали првељубави разбили о поражава јуће з в у к е посмртнога звонаБечито ожалошћени: мај- |Р ка Драга, отац Михаило М. I 1 Матијевић рсз. капетан 1 кл. полиц. чииовик иошта XX, брат Светолик, сестра Милица, Десанка, Олга, Стана, Душа и Лела, вереница Даринка Жутајквћева студ. тстка Славка, теча Драгомир 11. Муњић рез.
ше тихо узбудила. Оп бе-
порески помоћник, добровољац од 1912 год. а поручник начслннк срсски
ше поверовао њеној прцчи и жалио је искрено. Али, на томе се свршапала
шаних под кишом априлеких ружа, које покривају покварену земљу; у стању да обасјају сјајном светлошћу бсзгранични створ, да ооавију бескрајну и грешну васел,ену вихором енсг-
Врсмс је прохујало, Миранд јс сада потпуно ио знавао Лијану дс Сержи. његова наклот>ст Да ли јс сада био срећнији; да ли јс исповест
младе жене повећала у н.с му љубав 11 ])ема њој? У овом добу свога жив ла Жак није ни помпшљао да анализира ту врсту оссћаја и утисака. 11и он сам није у стању да себи об
Што се тичс Лијане, ства]) јс стајала сасвим су-
по
том редовии обвсзник, у пензији, ујна Јела, ујак
испустио своју млаћану ду-
Одговорни уредник Крста Љ. Милетић
протно. Од како му бешс повсрила тајпу свога живота, она ссјош нише приблнжи младоме човеку; осети као нску пот])сбу да га још више љуби и у нској врсги риадрцжсносги,
Ш У 8 јула ове године у Тулону у 22 години, дале»;о од својих несретних ро дитеља, ратом раздвојених и растрзаних; својих ојаћених сеја, брата, тсгкс и остале многобројне родбине, која ћс га у несретној домовини вечито очекивати, шаљући му своје болнс уздахе ио заходећем
Гветолик М. Драгпчевац
полиц. чиновник и остала миогобројна родбина. 1-2
Чисти восак
Продаје се чисти посак првог квалитета за цркве у радн>и Браћв Петракоглу, Вардзрска Капија, улица Св.
Параскеве. Продаја на сунцу, и у црно занио и.е-!велико.
Штампарија Акуаровн.