Narod
П:
Ч АјМЈД
Прагом и Загребом, и да 'ћс им дозволити да се споразумеју са представницима својих народа. Овај су предлог побуњеници усвојили Одмах су састављени телеграми за представ нике словенских народа, али побуњеници одбише да разговарају са министром мариие у 1>ечу. Они су покушали да лусте и један радиограм у иностранство али га бевжична станица у Ерцегновом прекине. Цобуњеници су увидели да су све везе са инострансгвом прекинуте зато су исте ве чери упутили проглас на раднике и пешадију. Није прошло много нремсна и појавила се аустријска флота изПуља, те су такопобуњсници најзад морали капитулирати. ,,ВЕЛЕИЗДДЈНИЦИ“
Цирих. — Аустро угар ска врховна команда и илада оптужују Словене абог иелсиздаје па фронту, и раде на томе да се повра те на старе репресивне мере: прогонетва попово почин,у. »Арбајтер Цајлунг« пуб ликујс једну дневну заиовсст војног команданта Печа, у којој су имена74 иодсфицира и војника, који су ту скоро осу'1јепи на см]п и стрсљани и то: 2 за' дезертирање, 2 за непослушносг, 4Ј за побуну, 0 за издају, 20 за злочин протвв државне безбедносгп. Всћина овнх војника су Чеси или Југословени.Ова је публикација изазвала велику узрујаност. Јављају да •ће словенски посланици ноднети интерпелације.
Маћен је и днсвник цари це и царевића и великих књегиња. Има више од Г>000 писама, које је цар писао ца рици, немачком цару и другим владаоцима, 1’аспућииу и многим државни цима, као и преписка са његовим оцем Александром III од Њ77—1891 г. Никола Н сачувао је оригинале свију иисамапачак н копцептс од писама, која је готово свакога дана ии сао царици. Према извсштају комисије, ова преписка има вели ки историјски значај и показује на јасаи начин ка рактер царсв и царичин Тон царичиних писама је врло енергичан, одлучан п по мало диктаторски, док су цареви одговори нони зни и неодлучни.
показали Југословсни Малазећи се измсфу немачких амбиција, тешког мафарског јзрма и турске бруталности, они су кроз векове наставили без одмора једну неједнаку борбу«.
РД30ЧАРА0 СЕ
УСДМЉЕНА НЕМАЧКА
канском фронту, Румуни су уверени, да 'ће се извршити ревизија Букурешког мнра. »Т]>еба бити храбар па видети ситуацију у стварностн. Потрсбно је да експлоатпшемо погодбе мира са Румумијом, то јест да продужимо окупацију, ма како она тешко падала на
Штокхолм.—Бивши представник бољшевика у Лондону, Литвинов сткгао је у Берген. Он сс враћа из Енглеске потпуно разочаран, изјављујући да су се! и капитулацију 1 урске а радници одрекли бољше- затим ће капитулирати и
Берн. — »Национал Цајтунг« сматра да је капитулацијом Бугарске створена врло тешка ситуација за Немачку. »Ударац који је наиео Франше д Еиере срцу Бугарске, раван је ударцу Савезника у другој битци на Марни. Бугарска је не само побећена, већ неспособна да се. и у будуће бори, јср народ неће, а војска не можс«. »Војне мере које објављујс Волфова Агенција задоцниле су. Малииов је одговорио Хертлвнгу истим речима које је упутио Бетман Холвегу: »Иужда не зна за закон«. »Пораз Бугара изазваће
роду. Али и ако у изврше јпошто учврстити поњу треба радити енергич-јложај владајућих круно, не трсба искључити гова у Немачкој, јср ће
такт и вештину. Ако је немог)ћс да се задобије љубав становништва, могуће је да се избегне све оно што би појачало мржи.у па чак и презирање«. Умереност се јавља код Немаца заједно с поразим
они у очима народа, који жели мир, бити главна препрека да се доће до мира. Листдодаје: »Ако мир не до •ђе акцијом нсмачког
]е из]авио, да влада Пре дано прихвата овај Прр јект, који 'ћедати но^Ј
снагу те да се постцЛ ну праведни захте Ви Немачка неће избе!: испаштање за свире п .| ства, која је учинилј То Ее бити друге мср
ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
ФРАНЦУСКИ КОГАИНИКЕ Преко ноћи Французи су напредовали северно од Сисоно. Северно од Асфелда одбили сујакнепријатељев про-. део уртреа ; Ј Ј 1 Ј . Ј 1 /1 г г тж г»птх тто и тивнапад, који Је бго
вог отпора. Ова је армија освојила вароши Комин, Вернин, Менин Вевелгем, Хеле и Хверне, и осигураласеверии
вичке П]>опаганде и да не треба више веровати у револуционарни покрст убудућиости. Литвинов јс додао, да је
Аустрија. Немачка ће гада остати сама, да поднесе мрзкњу и да се брани од иапада свију својих противпика. Ово су најозбиљ-
он са осам других Руса НИ Ј И часови за Пемачку«. био затворон у Лондонуј” " зато што је бољшевичка !СВЕ ЈДЧИ ПРИТИСАН влада држала у затво]>у Ло-
кхарта. Литвинов је дао поштепу реч да неће оти ћи из Кристианије док Ло-
Рим. — Штампа посвећује дуге коментаре сјај иим успесима у Фландри-
кхарт не сшгне из Русијс ји као и одгово[>у председ-
у Штокхолм.
УЧШЋЕ ЈУГОСЛГ.ВЕНА
МАНСОВА СУДЕ. НД
Дирнх. — У Берлнну је општи утнсак, да је вајбоље, да канцелар Макс у државном интересу поднесе оставку.
ЦАРЕВА ПРЕПНШ
Ломдон. — Дописник »1 нјмса« из Штокхолма јавља: »Правда« објављује извештај специјалне комисијо, коју је иаимеиовала влада Совјета, да прегледа преписку цара Ликоле II.
ника Вилсона. »Тубуна пише: Све весги, које стижу из централ-
них царевина доказују, да Париз. Пишући о се унутрашња ситуација
аотпомогнут Јаком ар тилгјји јом. На ивицама Сен Жерменмон, југо западно од Ретела,зау зели су Французи село Ази. 23 сата. — У току дана Французи су нешто напредовали, нарочнто северо западно од Сисона где су заузелн Нотр Дам де Лнес, западпо од Грен Пре, проширивши испехе до села Талма. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ У среду преко ноћи извршили смо успешну локалну операцију у долини Селе и заузели село Оси, задобивши преко 300 за робл»еника. На фронту ДуеЈ1 ил непри ј ате л» на ставл»а новлачење Наше трупе гоне га узастопце и стигле су на главну лини ју Оан»и, Карвен, Аланме - Ле - Маре,
учешћу Југословенских;у 0 иим всмљама погорша-'1ут ОГ г,/"?4 Кзпингрм' група у борбама на ма- V,.,,, „„„„Ј' 1 р( папшпгем.
“-ва услсд све већих парод-, вило : ,рпг«п«вввтг:пп ћедонскомфронту,»Ма-^ —■ *> ало Јвогор .еннхсор
иих покрета, у момеиту 1 ен« каже: »У страш- кад ј е притисак на свима ном налету, са којим фронтовима све јачи. гонс Бугаре, и Аустро
Немце, развили су Југословени своју заставу. Њихова је застава прва ушла у Прилсп и Штип. Опа је узела учешћа у жртвама и слави, које враћају Србији територију, коју је непријател, газио. И то одговара такође традицијама расе и њеним аспирацијама. Ретко је када у историји било дато једном народу да покаже своју жилавост у вољи за живот, као што су то
ПОСЛЕ ПОРДЗД
Цирих. — После непрекидних пораза Централних Сила »Миихенер Аугсбургер Абенддајтунг« мисли, да би Пемци требалн да буду много човсчнији према становништву Румуније. Окупација пада све теже као и реквизиција која се врши за немачке трупе у Румунији. Мржња противу Немаца расте због чега је војна власт иоколебана.
би на разним тачка.ма између аепријатељевих заштитница н наших нстакнутих оделења. Задобили смозаробљеника. Друга енглеека армија, под командом генерала Плумера, оперишућн са белгијскам и Француским снагама у Фландрији, напредовала је у току последњих дана преко 8 миља и поред јаког непрнјатеље-
Очистила је леву обалу Лисе од непријате ља у правцу северо и сточнб до Шарлека(?) Данас су наше трупе прешле Лис између Армантиера и Менина.. V варошима и оелнма које је заузела друга армнја наишли смо на велнкиброј грађанских лица. Наше су трупе у току ових успелих операција задобиле преко 4000 за робл>еника и 150 топова. ИТАЛИЈАНСКИ КОШНИКЕ Па целом фронту наша је артиљерија, и ако ометана од рћавог врсмена, интензивно дејствовала концентришући ватру ка непријатељске линије и позадину, оштетивши одбранбене системе и ометајући покрете трупа и коморе, нарочито дуж Пјаве. Зиатна активност патрола на брдовитим секгорима. Извршали смо успе шне испаде код Сано, на вчсоравии Азииго и на Азолоне, задобивши 21 заробљеника. Једна наша исвидница код Фенера је натерала у бегство једно не пријатељско одељење. Ноћу 2 окгобра једно нспријатељско одељење из вршало јс два напада на наш положај на брду Корно у Вал Арса. Али је оба пута било одбијеио, претрпсвши тешке губитке. У Албанији. — 1. октобра нгше су трупе заузеле Тирану.
народа, он ће даћи деј- а нипошто само мора.љ
ством нашег оруЖЈа.« Лондон. — Јављају из Цириха, да ће избити нова
на казна. Дело пр ав Ј ■ће се испунити, дц Ј за свагда са света и ш {
криза у нема
змачкој влади, у- могућност д а
НАЈНОБИЈЕ БЕСТИ
Париз. — Цела француска штампа истиче »Услсд променс на Вал- јасноћу одлучног Вил-
соновог одгово])а Пемачкој. »Тан« сматра, да тај одговор неће ни-!тељ починио
след писма којсЈе прошлог јануара писао првнц Макс принцу Хоенлое, које је сада откривепо. Шефови мањине у Рајхстагу почели су дискусију о том писму 29 септембра и насгавили јс до 30 изјутра. При дис <усији су били присутни миниоар спољаих послова ц сам канцелар Макс. Принц Микс није нишга демантовао што је из писма поменуто. Канцелар је са индигнацијом изјавко, да је ово писмо вероаатно украо неки агент Споразума. Пасгала је и:цвља дискусија и социјалдемократе су иапали јако канцелара. 30 гептембра одржали су конференцију сви шефови странака али се није дошло ии до каквих резултата. Поводом ове дискусије »Франкфуртер Цајтунг« каже, да је у интересу немачке царевине, најбоље, да канцслар лоднесс оставку. Трсба истаћи, да папади на ноног канцелара, доказују његову кривицу и дволичност. Изглсда, да ви не не дува повољан ветар за орипца Макса, мада нема вншс од недеље дана, како је постао канцелар. Париз. — Одговорпредседника Вилсона коментарисан је у кулоарима Секата и навшао је на једнодушно одобравање. Сенатори мнсле, да је одговор она-
сличпе монструозно™ покопс. Пројект ]ег>])ц, мљен једногласно. Базел. А1 1 д ц рскнј дистови јављају, ( , а Ј мафарски министарпмЗ дседник отпутовао Ј Беч, да поднесе осгавку. Биешсм председи ку мафарског саборс Наванту, биће пооерец састав ковог кобинетз, Лондсн. — Из Бернај: вљају »Дејли Мељу«, да аустријски двор затраац арбшражу папииу у с» ровима измећу Италије Аустрије. Двор је спремз да учини неке територија пе уступке. Цирих. — Прев! лЛокал Аицајгеру: у Прагу, где је из био општи штрајн створен је цента] праве револуцнје која се проширил! на Чешку. У цело земљи је општ| штрајк. Покрет с пренео на доњуА устрију, чикеједо ведена у питање ин дустрија мукициј! Немачка је захте вала од Аустриј да овај покретво; ском угуши; митрг л»ези и топови с нав 1 ештени по ц говима у Прагу.Ч( си истрајно прод жују револуцион! рни покрет. Крв с лије по целој Чеп
кав, какав је треоао КОј.
да буде после послед-ј њих разбојништава, ко-
ИЗВЕУЈТДЈ је су Немци нзвршили|СРПСКЕ ВРХОВКЕ КОМАН/ на суву и на мору. Се- о дејствима 2 и ноћу -
октобра. Наше трупе за]
натори сматраЈу, да сада има реч маршал Фош, као једнно компетентан'зеЈхе су З ег ОКТО< за диктирање условара још Крушева примнрја. ји Брус, а франц Париз. — На седни-ска коњица и КаЈ ци Сенага, придружу- ну. Гоњење се пр( јући се влади, у погле-!дужује. ду пројш-.та о накнадиј Поред К<<ша, I штста и поправци пу- пријаттљска ави стоша, које је неприја- ција бомбардоБал Пишон је и ПЈЗокупље
ПОДЛИСТАК
АРКИЗЕТА — Роман од Фелисиава Шансора —
1$8
Неодољива морална клонулост, проузрокована песимизмом човеки, који је сит свега и нс верује ни у што, посматрачким погледима, или веома површним, учинише да он не изврши евоју намеру. Пошто је оценао ситуацију оп доћс до закључка : На што све то?« Имао је унеколико и право. Ваиста, на шго от-
почети поново живот, који
Применити им заклетву зар не би то значило смакнути нешго од њиховог значаја, упронастити их и осудити на скори крнј. Нс, он се вишенеће вратити Лијаии. Сгвари су ишле ноиим током, који им је он дао, који је желсо. Жак је прежављавао оне треиутке у којима човек осећа под ногама бсскрај-
смо давно напустили На што предати своју душу, која је можда неразорна, кратковечним уживан>има, насладама, које трају само један дап? Или, да нису којим случајем, ова уживања, ове насладе неш!о раније прекиитс вечиле? се живот указуЈеусвој сво јој бесциљности, неуспех
ну провалу, у којима му
еги о животу; ходао је, јсо, пио, чак беше ееби дозао лио и једну љубавну авантуру са пеком својом стиром познаницом, која јеиграла у Марсељу, у позоришту Вариете. Покушао дс је да наће у н>ој заборава на ону којој су летеле све његове мисли. Ио сутра дан њему ес згади свс што је око себе видео У брзим мислима он прелетео цео свој дотадашњи живот. Кад је видео у чему пролазе дани једнога човека он се само горко насмеја. Прелете у мислима све жене, којс је некад волео и имао и учини му се као
сваког покушаЈа, безначајЈбеекрајна поворка блуднииост сваке етрасти и бола'ца, које доносе само бол и и он, слаботиња, предаде песрећу. Исго тако лсти-
се, као какав брод без кр
мичпо бица иоглсд и на
ме, осећајима нишгавила све опе, који се називаху и физичко - интелектуалне његовим пријатељима, и випразнине. Ои јс н даље де да то беху само гомила живео али не имаћаше еве Фавидљиваца и варалнца.
11а чак и сама садашња му пригшшу сумњиво по-1 Радомир С. Ношковић — Софмји, пр. бр. 35733, кр. 117-20 ра, безобзирност завлада Јардан Јоиа,,ов ^ “ АнгеЈ1И
~ цјцпг 1Т|>МЈ Д| I Ми II јц н||
цивилизација, оаај модернизам, кога до пре неколико хваљаше учини му се као нека срамна друштвена конвенција. У овоме хаосу мисли једва је и сам себе познао. Да ли је и сам био поштен? Да ли је био срећан или несрећан? Само је једнога био свестан, а то је, да су сви завидели на елегантним женама, лспотицама, које је он по бом М У је имаше, на луксузно урећс ном момачком стану. Завидели су му и огоипрали га. Још ми је једнако било евсже у памеги како се шапутало око њега због живога, који је водио. Они, који су му изјутра испросили који шшолеон увече 6м сс питали од куда му те паре и беху склони, да
сасгављсн од подлих вло- ји „ј,; 6р ;557:;5> кр . д |5 . со .
ше светом, који је цео био
ни, п|>. б]>. 35734, кр. 223 - —. 31 ил. Гадисанљевпћ — Софи-
чипа, роЈева прсвара, сра ма и иискости. ()чајаи,е Жаково у том тренутку свога живота беше тако страховито, да апсолутно ни с могло трајати дуи:е времена. Где се унраво он налазио? У којој зем.љв? Мало га се то тицало. Беше свестан само
Д-|>. Милс К. 11анш1. — Зо ри, пр. Г>|>, 33736, к]>. 206-80. Тапче Ппколић Милеви. пр. 6р. 33737, кр. 326-20. Милоје Мнлерковпћ )>агорки, пр. 6р. 33738, кр. 117-20. Душан Кркић — Даришш, пр. бр. 33731), кр. 221-80.
МАЈ1И ОГЛАСИ
Радња Камхи Битоља извештава ср ске граЈзане да се са) налази у Солуну, у ' Франковој бр. 41. ! на продају штофо!
свиле, порхета,
шж
на, по умереној Д е|Ј Ј 6-10
Чисти восак Продаје се чиетив сак првог квалитста цркве у радњи Брз Петракоглу, Вардо
а, лспотицама, којс јс псше свестаи само —:— исхрапшлЈг, по ваздан вукао са со- тог « Д* је био далеко од ригвргмп пгпгии осиини ска Бапија, улиЦ« , на иеиввесносги, коју сво Ј е Маркизете, којој С у кН '‘ 11 |,Ш РЕННИН Параскевс. ПрОДЗј« је осигуравало његово летсле све »>егове мисли, , 3 „ а л Ш “° Је ив штампе ен 'велико. и.р ... 1.такода је сво!им очимл 5?““ С Р ПСКИ ' ,еч,,ик од —!
тако да је својим очима т‘'п‘Г. —7,Петрови1»а, који садржи, ипп прдипгкЧАН УЦБЕН1 , који бешс | п|>еко пет хиљада најио- ИгАп1л91 ч далско од овс мале вароши трсбнијих речи са објаиг- ф Р анц У скеконве
посмаграо сан, који
пуне сунца, у којој је про- њсњем нзговора сваке реводио свој бол и своју тугу Ф> и> пз Р а 4 > е , ,ч 1 п « речнику (Наставн-и»' ' Всдстера. Исти је на финој хартији у фином иове з
(Наставиће се) ПСШИЉКЕ ЗА СРБИЈУ
Обансштајни Ни|>о павештава ниже имсмовииа лнци, дасујскв
рзаД 3 н граматнка За самоуке, оДДкадаја адв. из Беогр 2 II овд. издиње, Цвв 8 '
у од платиа; формат по- 5 ппотие се V ^ ссап за реп. — Цена 7 * продаЈе сс у рахми. , жарама »ШумздЦ| рАОИие дг , ..... .Бгнатија // и
дс драхмн. Вечник је у издању срп- Ег Р т »Ј а Ј “ Ј се књижаре М. Ристи- иојсвића код Бсле \
пошиљкв за Србију, ц0 озип- војевића, Солун, код ко-^ 'пјппм призпццццама, послитс, Ј е-сс можс добити
А и саООД! 1