Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
'ИЗВОЗНА БАНКА
'П6 годинама кретао ce nam И. од ује- дињења. овако:
тодина, милиона златних Дин
919 1 164
1920: 2846
1921 321:6
1922 259:2
1923 4779
ВАТ Тора 6712 11/19 1995 · 122
Шо врстама извезених предмета И. је износио у папирним Дин:
1119 1929 1928 1924 1925 дрво за грађу 520:1 1.286:2 1.620-2 1.217 дрво 'за ториво 359 „1513 «1666 118 пшеница. 116:5. 981:5 683:6 „398:5 остало Жито 16:2 9:87 1911 201:6 жива говеда. ada:g 8459 „„“45858 5806:6 Jaja, 9200 „5830:9. 618:6 ., 5844 кукуруз 498: 39937 585:2 1.959 месо и производи 3493. 538'2 — 538:4 2974 сиров бакар J22:9 '179:4 846:5 брашно 1563 11923: 1 543:1 | 185 живе свиње 2205 448:1 971:4 — 105-3 живи КОЊИ 1114 2079 29187 116:6 цемент 19:2 1432 : 189:4 шљиве 2229 3446 179:1 — 161:3 кудеља, 107:2 93:5 158:2 павуљ _ 20% 776. 155:7 7 гвоздене. руде 456 59-9 149:5 "олово 29:5 95:4 199:8 кашкаваљ 28:90 1175. #108:1 55:83 HT. JL
Укупна сума И. у папирним Дин износила. је:“ 3.691:1 8.043:8 9.538-:7 Цо тлавним земљама, “у које је извожено, статистика. је за 1924 у милионима. палирних Дин:
Италија, укупно 2.757 | (28:90%): : дрво за грађу 1.171:1 дрво за ториво 78'2 говеда, 3399 коњи 119:6 месо и производи“ 107:7 пасуљ 89:8 ij сјаја, 65:8 Аустрија, укупно 9.839 (94:B%):
месо и производи 346'1
кукуруз 2859
волови 228:2
jaja, 188:4
свиње 179:1
брашно 1679 Чехословачка, укупно ·943'7 (9:89%):
38 TO 184:5
кукуруз 146:2
1 брашно 1196 Мађарска. укупно 7561 (7:98%) Грчка. o 676:9 (7:09%) Швајцарска, ње, 3895 · (4:08%) Немачка. 5 388:9 (4:08%) Француска. + 362:9 (3:80%) Румунија o: 2599. (3:65%) 1315. (1'88%)
Енглеска +
По количинама И. је износио округло у хиљадама тона: 5 1992 1923
1924 1995 дрво за грађу 588 844 1.046 2.311 дрво за гориво 113 8352 509. 590 пшеница 24 96 172 152:7 јаја. “518 17 20 26 кукуруг 11 1092 245 939:8 месо и производи 21 922 19 14 брашно 929. 58 59: 2346 цемент 1892 285. 3841 - · шљиве 40 66 20 5207 пасуљ |; 74 18 32 23 а у комадима (округло): коњи 26.730 52.480 55.200 31.100 говеда, 105.890 206.515 168.100 105.000 свиње 117.400; 140.440 . 86.180: 57.200
Литература: J. Петровић, Hama спољна трговина (Економист, 4, 10 и 5, 4); Ј. Петровић, Кеуце бсопопиаие е4 Нпапсјеге де Вејвгаде; Повремени прегледи у Привредном Прегледу и Трговинском Гласнику; (Отатистика Генералне Дирекције Царина; (Отатистички тодишњаци Краљевине Србије до рата. С. Предић.
ИЗВОЗНА БАНКА, Београд. (Основана је 1901 (закон о повластицама од 9/1 1901) у циљу потпомагања и. унапређења вемаљске извозне трговине, са капиталом OJ. 5,000.000 Дин. Уплатом првог кола акција и спајањем са Српском Трговачком Задругом (основана од Косте Таушановића), добијен је капитал од 3,135.000 динара, који је остао све до 1908. Услед царинског рата са Аустро-Угарском и давања новог правца извозној трговини, српска привреда и трговина, а са њима и И. Б., претрпели су знатне штете, тако да је 'И. 'Б. за отпис својих штета употребила цео резервни фонд и тредуцирала капитал на 2,500.000 Дин. Од тада је имала, под управом пок. М. |Драшковића, перијод сређивања, препорођаја и јачања, све до 1914, када. је повећала капитал Ha 5,000.000 Дин. У почетку (СОветског Рата преселила је И. Б. своју имовину у Крушевац, затим у Ниш, а при повлачењу из отаџбине у Марсељ. У почетку 1919 вратила, се у земљу и наставила је рад. У 1990 повећала је капитал на 10,000.000 динара, у 1921 на 15,000.000, а. у. 1922 на 30,000.000 Дин. — Бави се банкарским, извозним и комисионим пословима. Готовина је 4,285.000, потраживања 182,183.000, есконт 35,056.000, непокретности 29,175.000, хартије од вредности 14,500.000, резервни фондови 0 24,345.000, обавезе по текућим рачунима. 196,352.000, улози 8,286.000, чиста добит 6,312.000 Дин. „Дивиденда 100 динара (16:6%) по акцији (1924). ШПретседник управног одбора Аца Н. 8. Поповић, главни директор Др. Влада TT. Магрковић. Н. Станаревић.
ИЗВОЗНА И ПРОМЕТНА БАНКА основана је 1920. Централа Окопље. Капитал 5,000.000. Фондови 9262.900, остале резерве 387.535, улози 749.580, менице 7,777.500,
IMG E