Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

зајмови Ha amore. 112.369, – дужници 4/056.995, непокретности 384. 890, вредећи папири 9264.870, добит 689.214 Дин, ДИВИденда 10%. Шретседник Милош (Савчић, потпретседник Мих. Драгићевић, директор ·Драг. Димитријевић. Н. С.

· ИЗВОЉСКИ АЛЕКС. ПЕТРОВИЋ, руски државник (18/3 1856 — 17/8 1919). Био је министар спољних послова 1906—1910, затим до јуна 1917 руски амбасадор у Паризу, где је и умро. За време анексио"не кризе, балканског и Светског Рата развио је велику делатност. В-љ. П

ИЗВОР, речица у Македонији, лева притока, Белог Ибра. Извориште И. је на Каринику (2.210 м) и Мокрој Планини (1.830 м), са кога теку неколико потока ка југу, а И. ток 'има правац југоистока. A" ce 2 км јужно од села Брекова. Дужина тока је 22:2 км, а површина слива 92493 ДЕ

ПБ.

ИЗВРШНИ НАРОДНИ ОДБОР изабран је на седници Подгоричке Велике Народне Скупштине 13/11 1918 са мисијом, да привремено управља Црном Гором, и да сврши све, што је потребно за прелазак власти у руке органа, које буде поставила централна влада из Београда. И. H. 0. примио је дужност 15/11 1918. Изабравши са Скупштином делегацију, која ће известити владу и краља у Београду о изгла-

саном народном уједињењу и. осталим од-

лукама Подгоричке Велике Народне Окупштине, И. !Н. 0. је о свему томе известио и бившег краља Николу и савезничке труне у Боки и Албанији. Истовремено И. Н. 0. објавио је народу, прокламацијом, уједињење Црне Горе са Србијом, и позвао је чиновнике, официре и војнике, да положе заклетву на верност И. Н. 0. и да се ставе на расположење новоме стању. Од оданих официра и војника образовао је M. Н. 0. Народну Гарду са задатком, да чува слободу и јединство, док се не формирају нове државне власти, и док не стигне државна војска. Како је из Београда тек 12/1 1919 претеседник министарства, От. Протић, одговорио, да влада приMa Ha знање одлуке Шодгоричке Велике Народне Скупштине од 13/11 1918, И. H. (0. је имао да издржи и цетињску божићну побуну и све друге незгоде: и интрите, које су давале наде сепаратистима и GCOколиле их на акцију. После угушене 60жићне побуне и извршене анкете од страHe међусавезничке – комисије, ~ маршал Франше д'Епере, претседник те комисије, честитао је И.Н. 0. и констатовао је, да ce цела Црна Гора изразила за уједињење, ,а против бившег краља Николе. Власт И. И. 0. трајала је 15/11 1918—23/4 1919. Тога, дана. И. Н. O., y коме је било шет равноправних чланова: војвода Стево Вукотић, Марко Даковић, Спасоје Шилетић, Лавар Дамјановић и Ристо Јојић, поднео је оставку Подгоричкој Великој Народној Скупштини, која је пренела власт над

_ старотво,

| ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ ЗАКОНОДАВОТВА

Црном Гором на новопостављеног дповереника централне владе из Београда, Ив, Џавићевића, ~ M. Mujenoguh.

ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ ЗАКОНОДАВСТВА. У Краљевини Орбији, се је од више година пре европског рата почело радити на пројектима приватног и кривичног законодавства, који би имали заменити постојеће законике. 1914 комисија за пројекат трађанског законика предала је општи део пројекта с неким отсецима посебног дела Министарству Шравде. Шројекат трађанеког сутског поступка био је завршен 1915. Пројекат трговачког законика био је довршен још 1919, и исте је године службено објављен. Пројекат стечајног поступка имао је више комисиских Тредакцшија, од којих је послат од 1909. Пројекат меничног закона, је био довршен 1912, и исте је године o објављен. Ко: мисија за пројекат кривичног законика, образована, 1908, довршила је рад 1910, и исте је године њен пројекат, с опсежним мотивима, службено објављен. Шира комисија за преглед истога, образована 1911, довршила је била свој посао 1912. 1912 била је образована, комисија ва пројекат кривично-сутског поступка, али она до рата није била завршила израду овог пројекта. · Шосле уједињења Срба, Хрвата и Оловенаца, 1/12 1918, остала су у појединим областима и даље у важности затечена законодавства. У том погледу дели се Краљевина, још и 'данас у 6 области: Орбија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Далмација, 'Војводина, Хрватска са (СОлавонијом. Ради изједначења – законодавства образовано је 1919 посебно миниМинистарство за конституанту и изједначење законодавства. Али се ово Министарство ограничило на израду пројеката Устава и управних закона, који су у вези с његовим извршењем. Посао око изједначења кривичног и приватног законодавства предузело je ~ Министарство Правде. Шри њему је тога. ради образован крајем 1919 Отални Законодавни Савет, подељен у три отеека, приватно-шравни, кривично-травни 'и ·јавно-правни, сваки са по 7 сталних чланова. Задатак, је овога Савета: 1. израда пројеката заједничког законодавства из области Министарства Правде; 2. израда и преглед пројеката. заједничког законодавства 'из' ресора других министарстава; 3. рад на пројектима, издмена и допуна постојећег законодавства. Остала су министарства. обавезна, да ваконске пројекте, од. њих израђене, шаљу на преглед Савету. При Савету постоји један ужи (одбор, који има три члана, по једнога из сваког отсека. Задатак је овог одбора, да се стара. 0 томе, који се Закон ски пројекти треба да израде од поједиших отеека, као и да прегледа. пројекте, израђене од других министарстава, KROZ JHKO их не упути појединим отеецима,. и

*

== 059 <=;