Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Дворска Канцеларија, и да: се на 'њу пренесу све српске ствари, које се имају одузети од' Угарске Дворске Канцеларије. Али, чим су се Аустрија и Угарска измириле, нови. цар Франц П. укинуо је већ 3/6 1792 Илирску Дворску O а све српске послове поново пренео Ha Угарску Дворску Канцеларију, пошто су Срби ХХУП законским. чланком од. 1791 признати за држављане Угарске. То коначно. укидање српског министарства, при аустриском двору у Бечу утврдио је и Х чланак закона. од 1799. Литература: Ј, М. Зећулскег, Ронtische Geschichte der Serben in Ungarn (1880). Р. Грујић.

ИЛИРСКИ ПОКРЕТ. БВ. Хрвати (историја), Српскохрватска књижевност.

ИЛИРСКИ ТЕЛЕГРАФ, лист француске управе, који је излазио у Љубљани 1810 до 1813, и који је 1813 уређивао Шарл Нодје. М. И.

ИЛИРСКО: ГОВЕДО. Ово име увео је Адамец у стручну литературу, као секупни назив за краткорожно (брахицерно) аутохтоно тговедо у северозападном делу Балканског Полуострва. То благо неговали су стари Илирци, што доказују вести из 4 века пре Христа. Овај тип говеда сачуван је у чистој крви до данас у многим крајевима наше државе. Према поје-

диним пределима настале“ су разне багре“

илирског товеда, које се међу собом разликују само у појединостима спољашњег облика, нарочито у боји. Адамец убраја међу илирску пасмину ове багре говеда: у долини: Босне, Дрине, Лима, Горњег Врбаса, даље тговедо целе Херцеговине, северне Црне Горе и у мостарском блату. Ту скупину назива Адамец: илирско сме“ ђе“ товедо. У подручју ових багра умешано је црно илирско благо (Адамец). Трећој скупини илирског говеда, светлом односно сивом илирском благу, прибраја Адамец ове багре: бањалучко (северно од Бања Луке) Градачачко благо, говедо У долини Опрече, далматинско, – острвско благо са Крка, ливањско, сјеничко и старосрпско говедо (в. Говедарство). Овом типу краткорожног говеда припада и буша, македонско и албанско благо. Литература: 1, Адате(, де КБпderrassen ипд Зећ Аре in Bosnien, der Herzegovina und im nordlichen Teile des Sandžak von Novipazar (1892); L., Adametz, Studien zur Monographie des illyrischen Rindes (1895, 18096), СУ,

'ИЛИРЦИ. В. Француски утицај на југо· словенску књижевност.

ИЛИЋ АЋИМ, парох свилајначки и црквени писац (1848 —' 17/1 1904, СОвилајHam). Писао је више чланака и расправа у Сиону, Шастиру и Веснику Орпске Цркве, 4 поред тога је добро уређивао и издавао календар Недељник.

2.8 . ДА

ИЛИЋ

ИЛИЋ 'ВЕЛИМИР-. (13/8 1876, Јагодина | — 14/9 1899, Крушевац). И ако тек студент теологије, доспео! је 'да Орпском Геолошком Друштву саопшти више оритиналних резултата својих проматрања јурских терена у Орбији. Расправа O фауни и стратиграфском ~ положају · неколиких лијасних терена у Источној (Србији, Haштампана. је, после његове смрти у ТГеолошким Аналима Балканског · Полуострва 6 део 1 стр. 74—108. J. OE.

ИЛИЋ ВОЈИСЛАВ, МЛАЂИ, књижевник (7/10 1877, Ореовица, у Србији). Шравни. факултет свршио је у Београду 1903. Олужио је по судовима у Чачку, Крушевду, Алексинцу, Ћуприји и Јагодини. 1919 постављен је за секретара Апелације у Београду, а од 1990 је инспектор у Министарству Правде. — И. је почео да објављује стихове у Звезди Је ДА ћа, а после је сарађивао у већини српских књижевних часописа. И. је најпознатији као песник, а писао је и приповетке и водио. је многе, опширне 'и жучне полемике с претставницима књижевне критике. У књижевности су највише цењене његове субјективне лирске шесме, а у српском грађанству је стекао популарност својим патриотским стиховима, који се често грецитују. До сада је објавио ове књите: Туђински бисер, стиховани преводи (1901), Песме, | Чачак | (1909), Крвави | цветови (1914), Нови“ крвави цветови (1915; те три књиге заједно су скупљене као Шесме, 1920), Приповетке (1922), Целокупна. лирика, (1994) ит. д. 8. 4.

ИЛИЋ ДАНИЛО, учитељ, један од 0џргтаниватора. сарајевског атентата (1889, Caрајево — 3/9 1915, Сарајево). У Оарајеву је свршио основну и трговачку и, после дужег прекида, учитељску школу. 1912 постао је учитељ у Автовцу и после у Фочи, али је убрзо напустио дужност, и сав се дао на организацију националнореволуционарне омладине. Био је сауредник социјалистичког листа Звоно у Оарајеву. 1915 био је болничар у Велесу, у колеричном одељењу. На вест о доласку аустриског ~ престолонаследника — Фрање Фердинанда у (Оарајево организовао je с друговима, атентат. Ради тога је осуђен на смрт и 3/2 1915 обешен. Његови пријатељи издали су у Сарајеву 1922 његову Опоменицу, где су прикупљени. његови чланци и преводи из руске бунтовне књижевности, и где је дато неколико чланажа о њему. ID. ЈУ

ИЛИЋ ИЛИЈА, адвокат (16/5 1865, Ниш). Овршио је правни факултет у Београду, био је судски чиновник, а отпуштен је из пио због тога, што је припадао радикалној странци. Затим је постао адвокат у Шрокупљу. Први: пут је изабран за народног посланика 22/7 1901, и од тога доба, био је, са малим прекидом, у Народној Скупштини до избора од 28/11 1920. Као