Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИЛИЋ

народни посланик суделовао је И. у многим скупштинским одборима, и по својим говорима у Скупштини и раду у одборима долази међу најактивније народне посланике. Као ђак Велике Школе био је сарадник Народне Мисли (1890), а“ његови посланички товори штампани су у Оамоуправи, органу традикалне странке. Као претставника те странке Народна (Окупштина бирала га је за делегата у интернационалној парламентарној конференцији за трговину, те је суделовао у радовима конференције у Паризу (1916), Риму (1917), Лондону (1918), Брислу (1919), Паризу (1990). Ј. 7.

ИЛИЋ ЛАЗА ДР., лекар (децембра 1859, Зајечар — 95/1 1918, Зајечар). По свршетку гимназије почео је да учи правни факултет у Београду. Затим је прешао на медицину, коју је студирао у Бечу. 1876 промовисан је за доктора. Био је лекар у Прокупљу, Чачку, Алексинцу и Зајечару. После атентата на краља Милана (1899) био је пенсионисан, па је доцније опет враћен у службу. Изабран је за народног посланика први пут 16/1 1899, а за сенатора 92/7 1901. Припадао је радикалној странци и био је један од њених првака. За време тимочке буне успео је да својим саветима, спречи Зајечарце да се придруже побуњеницима. — Радио је на књижевности своје струке. Први рад И. штампан је 1881 у Побратимству (Белешке једног медицинара из 1876 и 1877). Доцније је писао у Орпском Архиву за целокупно лекарство и у Лимочанину. Издао је засебно: Брестовачка Бања, и превео Права. кућа и здрав стан од Др. Ј. Фодора. Био је човек сталожена темперамента, толерантан и питом, а говорио је убедљиво и разложно, али без беседничке дикције.

Литература: Тимочки Гласник, 19929; Побратимство, 1881. 4. JJ.

ИЛИЋ JIyHA-OPMOBUAHMHH, књижевник (1817, Ориовац, Славонија — 5/9 1878, Новска, Олавонија). Био је свећеник; много тодина, до своје смрти жупниковао је у Новској. — Почео се јављати у доба Илиризма, под псеудонимом (Олавољуб (Славончевић. ШПосебице је издао ове књиге: Славонске варошке пјесме (1844), Барон Фрањо Тренк и славонски пандури (1845), Славонски народни обичаји (1846), Но rische Skizze der kais, konigl, Militir Communitat Pančova (1855) и Ловорике градишкогта народног, траничарскога пука бр. 8 опијевају народне пјесме (1874). Највећи део његова, рада остао је нештампан. Матици Хрватској оставио је опоручно своје рукописе, од којих су најважнији: Старожитности краљевства Олавоније (сада у Овеуч. Књижници), Олавонске сватовске пјесме и велика збирка нар. пјесама, скупљених по Олавонији и Далмацији. И. је сабирач народнога блата, историк, нумизматик и први хрватски етно-

граф. СОлика његова налази се у БВијенцу (1878, стр. 433).

Литература: Лука Илић Ориовчанин, Вијенац 1878, 119. BE JD

ИЛИЋ МИЛУТИН-ГУЧАНИН, mpoTa и војвода у Драгачеву за време првог устанка (1739, Гуча — 14/1 1814, манастир Св. Тројица, у Овчару). Већ до устанка цела нахија слушала је И. како се говорило »као светог краЉља«. Као драгачевски војвода, погубио је сарајевског Орд-агу и разбио му војску 1806. 1813 није хтео да бежи из отаџбине нити да се преда Турцима, те се стар и болестан крио по шумама и манастирима. Po.

ИЛИЋ МИХАИЛО, инжињер, генерални директор државних железница (13/3 1866, Ваљево). Основну школу и нижу гимназију свршио је у ЂБаљеву, вишу у Кратујевцу, техничку у Београду, а дипломирао је за грађевинског инжињера у Хановеру 1894. Радио је у Немачкој на грађењу разних пруга. 1895 вратио се у (Орбију, и био је инжињер ваљевског округа, па подринског до 1904, када је премештен у дирекцију државних железница, где је трасирао пругу Ваљево—Обреновац, после чега, је постао инспектор и шеф отсека. за. државне пруге. Џосле анексионе кризе био је претеедник међународне комисије за спорове на Дрини. 1910 био је делегат српске владе са, руским и француским трупама, 34. грађење пруге СОанђовани—Прахово. 1911 постао је министар у кабинету Милована Миловановића и затим Марка Трифковића, у коме је заступао и министра Финансија и војног, до августа 1919, када је изабран за народног посланика за варош Ниш, што је остао до избора за Конституанту. Био је делегат српске владе за закључење уговора о мосту код Брзе Паланке, а потом експерт на конференцији мира у Лондону. 1921 постављен је за генералног директора. државних железница. (Сарађивао je на стручним листовима, нашим и страним, а дуже времена био је директор 0

II.

ИЛИЋ МИХАИЛО ДР. (1855 — 9/10 1905, Крагујевац). Учио је гимназију У Крагујевцу, а философију у Београду. Каостудент радио је 1881 на Раднику, а 1882 на Борби. После Илкиног атентата на краља Милана (1882) , протеран је без разлога из Београда. Отишао је у Беч на медицинске науке, а одатле у Петроград, где је завршио студије. Као лекар бавио се у Русији 15 година, па се почетком 1902: вратио у Орбију, и настанио као лекар у Крагујевцу. За народног посланика изабрак је у јуну 1903 и био је први социјалистички посланик. У Крагујевцу је неко: време био и уредник социјалистичког листа Радник. J. IH.

ИЛИЋ МИХАЈЛО, Ђенералштабни Maјор (14/11 1845, Јагодина — погинуо 24/8. 1876, под Јавором). По свршетку 5 граз-

2 о