Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИЛИЦА-ПЛАНИНА

и по томе, што је унијатски епископ у Великом Варадину (сада у Румунији) наручио био од њега велику икону, композицију, о мучеништву CB. Варваре. O истом предмету, можда једну варијанту поменуте слике, израдио је И. и за српског епископа у Шакрацу, а ту је опет копирао, по наредби бачког владике, da новосадски двор, познати сликар Шавел Ђурковић почетком 19 века. Ова копија. је пропала за време бомбардовања 1848.

из оних неколико преосталих И. слика, упркос рђавом рестаурисању и грубом лакирању, стиче се уверење, да је И. био заиста добар сликар. На петровоселским иконама, особито на Крститељу и на Онимању с крста, осваја изванредно меко и нежно »sfumato« моделисање и сенчење и један, за оно време, изузетно богат и фини колоризам. Каниц вели, да се »на његовим портретима осећају млетачки узори«.

Литература: Српски Народни Лист, 1842, бр. 16 и 38; Кукуљевић, СОловник југославенских умјетниках (1858, 116 и 117); Лазар и Вл. Николић, Српски сликари (1895); И. Беркеси, "Темишварски сликари (1909, на мађарском); Ш. Боровски, Монографије торонталске и тамишке жупаније (1909, на мађарском); Записи

. Стојановића, П, 4702; Kanitz, Serbien (1868, 741), B. Петровић.

ИЛИЦА-ПЛАНИНА, планина у Босни, између речица Тишковца-понорнице (Струге, источно од Грахова Поља, а северносевероисточно OJ Динаре. Планина се пружа у динарском правцу, од северозашада на југоисток, а највећи су висови: Соколова. Греда 1.499 м, Врла Листања 1.501 м, кота 1.567 м, Илица 1.654 м, Гола Главица 1.556 м, Цремушњак или Велики Врчић 1.542 м, Тишковачки Врх 1.310 м. Северним и западним подножјем И.-П. пролази железничка пруга Загреб—Оплит, а источним и јужним друм Босански Петровац—Дрвар—Граб—Книн. 77. а

ИЛИЧИЋ ФОТИЈА (СТАРИ ФОЧА«), глумац и управник путничког позоришта, (8/7 1845, Чанад — 98/5 1911, Београд). И. је ступио први пут на позорницу, као члан трупе Ј. Кнежевића, 1/1 1862 у Српском Бечеју. Глумио је седам година, а тада је постао учитељ у СОоко-Бањи (Орбија). На том послу остао је свега годину дана (1869—1870), јер се поново одао глуми. До 1878 радио је у туђим трупама, а те тодине основао је и повео своју дружину по Босни и Херцеговини (Бања, Лука, Брчко, Бијељина и др.). О раду из тога

“ времена товорио је доцније: »У Босни ме и муслимани лепо предусретаху. Шризнавали су јунаштво Обилићево и Вељково, и дивили им се исто као и Орби«. — 1878 поново је напустио глуму, и ступио у редове бораца за независност Кнежевине Србије. Чим се рат свршио, И. се поново вратио у глумце. Са својом трупом шпро-

путовао је све српске и хрватске крајеве. У његовом раду по негдашњим аустроугарским крајевима нарочито треба истаћи и похвалити, да је трпео сваку невољу и гоњење, али да никада није хтео променити ма у које друго име свој назив Српско Позориште. 1908 одузеле су му аустриске власти концесију, и наредиле му, да се одмах уклони из Хрватске и Славоније. — У репертоару је, поред осталих комада, увек имао: Оветислав и Милева, Владислав, Циганин, Потурица, Стари бака и његов син, Саћурица и шубара, Бој на Косову, Граничари, Максим Црнојевић, Иконија, везирова мајка (коју је сам И. инсценовао за своје позориште), Пола вина пола воде, Школски надзорник, Ђиво, Запоља, Љуба Краљевића Марка, Немања, Хајдуци и др. — Језгро И. трупе била је његова породица (он, жена, пет синова, кћерка и сестра му »Оеша«, која. је ступила на позорницу у Ђеограду 1855). Даровитије чланове своје трупе, исто као и своје синове, упућивао је на веће позорнице. 1902 прославио је И. у београдском Народном Позоришту 40 година свога глумачког рада и 30 година управљања путничким позориштем. — Извештаји 0 његовом раду, без изузетка, гласе да је његова инсценација била прикладна, а костими много бољи, но што би се могло очекивати од путничке дружине која је упућена једино на своју зараду. — Када је његов син Љубиша, 28/8 1911, полазио у Љубљану, где је био ангажован за певача, стари Фоча, враћајући се својој кући у 'Окадарлији (Београд), добије срчани напад и умре на улици, недалеко од свога. стана, да тако и својом смрћу потврди своју судбину вечитог путника и идеалног бескућника. Р. Одавић.

ИЛИЏА, 13 км од Сарајева. 499 M висине; у равници. Средња температура је лети 19:9%0. Извор сумпоровите – воде 57:5" 0. "Гресетно блато из Жепча. Три купатила, хидротерапија, – електротерапија, Масажа. – Лечи: ревматизам, ~ невралгије, женске болести, скрофулову, сифилис, хроничне катаре органа за дисање. Својина je N. Jo. 1. H.

ИЛИЏАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, ~ адвокат (24/7 1860, Крагујевац). Овршио је правни факултет на београдској Великој Школи. 1589 постављен је за судију првостепеног суда. Шосле државног удара 1894 уклоњен је из државне службе, и прихватио се адвокатуре у Нишу, где и данас живи. Први пут је биран за народног посланика 1890, као члан радикалне странке. Кад се 1901 та странка поцепала, И. је пришао самосталној радикалној странци, и био је један од њених истакнутијих људи. Као члан те странке биран је за народног посланика, до 1919. 7. MI.

ИЛКИН АТЕНТАТ. Краљ Милан Обреновић вратио се 11/10 1882 из Бугарске,

— a —