Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

куда је ишао у походе бугарском кнезу, и отишао је са свитом у Оаборну цркву. Илка-Јелена Марковић, удовица потпуковника Јеврема Марковића, стрељаног 1878, због тополске буне, ушла је у цркву пре краља. Кад се краљ сагао да“ целива икону, она је из непосредне близине пуnana из револвера на њега, али та није погодила. Одмах је затворена, а истог дана стављени су у притвор: Никола Николић, адвокат, уредник Ђорбе, и сарадник Божа Вучковић, затим Илкина сестра, жена агента П. Мохачанина, која је у затвору полудела, професор Гаврило Витковић, његова жена и ЈЛенка-Јелена Книћанка. 'Шретресана је редакција Борбе и станови притворених. Лаза Нанчић протеран је из Београда. Како није било доказа о саучесништву, суђена је само Илка. Пре суђења, Ленка Книћанка нађена је (28/2 1883) обешена у затвору. Илка је 12/4 1883 осуђена на смрт, али је помиловањем смртна казна замењена са 20 тодина робије: упућена је у Пожаревац, и тамо је 29/5 нађена угушена. Омрт ових двеју жена дала је повода јавном мнењу да посумња у та самоубиства. Доцније, у једној полемици (1891) између бившет краља, Милана и Милутина Гарашанина, они су један другог, у јасним алузијама, оптуживали као кривце за смрт ових жена.

Литература: Видело и Самоуправа за 1882 и 1883; Српске Новине за, 1889; Раша Милошевић, Тимочка буна; Живан Живановић, Политичка историја (Орбије, IT: П. Тодоровић, Мале Новине, 1901.

- J. Продановић.

ИЛКИЋ ЈОВАН, архитект (25/8 1857, Земун — 9/1 1917, Нежидер, у мађарском ропству). Основну школу и реалку свршио је у родном месту, отсек за архитектуру Академије Уметности у Бечу 1583. Био је архитект Министарства ГраЂевина. — И. је израдио велики број планова за приватне и јавне грађевине, већином у Ђеограду, а неке у унутрашњости, у прекосавским крајевима и у Пешти. Од јавних зграда најпознатије су: црква у Параћину, Официрски Дом у Београду, у друштву c M. Рувидићем, црква у Јагодини, с Дим. Живановићем, Нова Народна, Скупштина. По И. скици израђен је у ШПетрограду дефинитивни план палате Росије у Београду. И. је добио прву награду на конкурсу за план Уметничког Дома, а друге награде за планове Народне Банке, Управе Фондова и Чиновничке Задруге. 1911 И. је радио као архитект и предузимач у Пешти, но већ 1919 вратио се у Београд. Од И. већих приватних грађевина постоје у Београду: Кремановићева на Теразијама, Широћанчева у Бирчаниновој, Ј. Ристића у Краља Милана ул. ит. д. По плановима И. израђено је до Оветског Рата око 100 зграда.

Литература: Орпски Неимар (1919).

8. IH.

Де и

ИЛОЧКИ ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН

ИЛОВА, река у Олавонији, лева притока Лоње. Извире са југоисточног краја Било Горе (Борова 9259 м, Репушница 260 м); тече према југозападу, улива се на Лоњеском Пољу, око 6 км северно од места Лоње. Дужина тока је 853 км, а површина слива 1.049 кмг.

MT. B.

ИЛОВИЦА. Б. Превлака.

ИЛОВШЕК ФРАНЦ. ВБ. Јеловшек.

ИЛОН, трговиште у Срему, подно Фрушке Горе, на Дунаву (133 м), у красној и винородној околици, пола на повишем зараванку, а пола у низини крај реке; паробродска постаја према бачкој варошици Паланци. Уз Дунав води цеста у Вуковар и у Петроварадин, а к југозападу, преко Фрушке Горе, на железничку станицу Шид (20 км). Има 5.423 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглавагрство, котарску област и котарски суд, по-

· резни уред, шумски уред кнеза Одескал-

кија (Одезсајећ!), римокатоличку жупу, православну парохију, јеванђелиску аугебуршку ~ пасторију, жидовски ~ рабинат, реалну гимназију, нижу господарску школу (1920 преуређена 'воћарска и виноградарска школа). Имање овога завода запрема 56% хектара. Модерно уређено шивничарство производи фина бутељска вина и пенушац марке »Илок«. У И. је средоточна, пецара жесте, творница, вунене робе (трикотажа, ћебета, штофови) Д. Д. основана 1922 (дионичка тглавница 5,000.000 Дин). Недалеко од И. је каменолом Љуба, и циглана. У И. има три новчана, завода. Најугледније су зграде у И. двор »еремских | војвода« Одескалкија, с богатом књижницом, и црква фрањевачкога самостана. J. M-n.

У И. је било седиште илочких кнезова, од којих је Никола имао и наслов краља босанскога,. Града заправо нема више, али је цела горња варош опасана зидом, на којем се још делом сачувало круниште. Тај је зид појачан са четири четворостране, четири полукуле и једном округлом кулом, а сачуван је и огромни бастион. "Тврђава је из 14 и 15 века.

ИЛОУШЕН. Б. Јеловшек.

ИЛОЧКИ ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН основао је илочки властелин Угрин 1349. У почетку је припадао конвентуалцима, који, су у њему 1353 и 1361 држали своје капитуле. 1454, посредовањем (Ов. Ивана Капистранског, добили су овај самостан опсерванти. За време аустриско-турског рата доселили су се у самостан фрањевци из Олова. Они су том приликом морали собом донети и кадионицу у готском стилу, која се и данас у Илоку чува. Госпина слика, која је у новије време шпренета из Илока у ШЏетрићевац, код Бањалуке, не потиче из Олова, већ вероватно