Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИЛУОСТРОВАНИ ЛИСТ

од Брњаковића, који су се доселили из Босне у Илок, где су били самостански апостолски синдици и имали у шлочкој цркви своју засебну капелицу Мајке Божје. — Када су се 1757 од босанске редодржаве оцепили Срем, Олавонија и Мађарска, припао је и Илок новој редодржави (CB. Ивана Капистранскога. Од 1900 Илок припада шпод-редодржави OB. Ћирила и Методија. — Црква је, као и самостан, више пута обнављана, на послетку 1907. Црква је у почетку стајала са самостаном под заштитом блажене деве Марије, а од почетка 18 века је под заштитом (Св. Ивана Капистранскога, који је ту и умро (23/10 1456) и сахрањен. У турско доба нестало је тело Ов. Ивана Капистранскога. Највероватније је, да су га Турци уништили, да му се освете, што их је 1456 с Хуњадијем под Београдом победио. У Ф. (О. васпитавала се некада тредовничка младеж, а самостанци су подучавали и месну омладину, док духовну шпаоству још и данас воде. Жупа им стоји под патронатом Одескалкија. Осим жупе, И. Ф. С. управља и 4 подружницама. Литература: Шавић, Кашиз упале Olivae (1766); Цувај, Грађа за повијест школства (1, 2 изд. 1910); Барбарић, Шовјест цркве илочке (1919); Угађб, Еегепс7rendiek a Magyar tortćnelemben (1921), Ј. Јеленић.

ИЛУСТРОВАНИ ЛИСТ, забавни лист. Први број изашао је 25/19 1919 у Beoграду. Покретач и власник листа је Иван Зрнић. У почетку је И. Л. излазио једанпут месечно, доцније недељно. Први бројеви су штампани у Бечу, доцније у Земуну. И. ЈЛ. је објавио, поред осталог, много слика из рата.

47. JT.

ИЉАЛ“'Н, накит га убрађивање младине главе, мрежасто нанивана бисерна зрнад помешана са златним ситним парицама. Носи се у Призрену. 7. O.

ИМБРИНА, врста винове лозе. В. Краљевина. ИМЕНДАН. В. Обичаји сељачки.

ИМОВНЕ ОПЋИНЕ постоје на територији бивше Војне Крајине, у Хрватској и Славонији. Шуме у Војној Крајини чиниле су засебно добро, које је војничка, управа уновчавала где је само могла. Оне су биле главни извор, одакле је војна управа добивала новац за своје војничке потребе. По тадањим су законима имали стари траничари право уживања шумских користи. Та су стара права граничара била све више сужавана, као што се види из посебног списка, управљеног 1848 на бана Јелачића: под именом Захтјеви народа, у ком се излажу тегобе и жеље народа, и у ком народ у тачки 24 захтева: Опћинама крајишким нека се поврате њихове шуме и пашњаци. — На основу старих закона имале су, осим гра-

ничарских задруга, право добивања дрва из шума још и месне, црквене и школске опћине, То је право служности у шумама било откупљено законом од 8/6 1871 »о установама за откуп права на дрвље, пашу и уживање шумских производа, што их крајишки становници имају у државним шумама Војне Крајине«. Тим је законом било одређено, да се крајишким опћинама одвоји и у потпуно власништво преда половина државних шума, у којима су граничари имали право служности, а друга половина државних шума остала је и даље власништво државе.

Од укупне површине крајишких шума 1,245.467 јутара процењених тада на 257,042.875 форината, добила је држава 493.543 јутара шуме, у вредности од 128,521.423-65 форината, док су крајишке имовне опћине добиле заједно 751.933 јутара, у истој вредности, од 128,521.422-56 форината. :

Једну И. 0. чине све политичке (управне опћине), које су чиниле једну крајишку пуковниску област. На тај је начин постало 10 И. 0. (без личке). Како су биле подељене шуме на поједине имовне опћине, види се из прегледа на следећој страни. ·

Олободни и краљевски градови: Земун, Брод, Беловар, Иванић, Костајница, Оењ и Карлобаг, који су били на територији Војне Крајине, и који су у оно време уживали бесплатно све користи шуме, нису били тада сегрепирани. Кључ, по ком је сегрегација проведена, био је одређен од државе без претходног спора— с интересентима односно члановима И. 0.

Закон од 3/2 1860 фиксира права граничара, која су имали у крајишким шумама по закону од 1850. Чл. 71 одређује да се потреба огрева за крајишке породице установљује са 3—7'5 кубних хвати (29—71 просторни метар). По чл. 68 истог закона добивало се грађе, колико је било нужно за домаћу потребу. Исто тако било је прописано, да се бесплатно даје грађа за новоградњу и одржавање општинских зграда, цркава, школа и осталих јавних грађевина.

Основа. је за закониту и праведну деобу имала бити торе наведена припадност, прописана законом од 1860. Имала се по броју крајишких породица (кућа) установити укупна припадност огрева и грађе за цело подручје једне И. О. и осигурати толика површина шума, која би била у стању годишње све потребе покрити. Али се о томе није водило обзира, већ су И. O. стављене пред тотов чин горе споменутим законом од 8/6 1871 о сегрегацији крајишких шума. Та је сегрегација обављена врло површно, без система и реда. У шумарској науци није позната метода, по којој би се тај велики посао провео у кратком времену од 4 године. Ове је рађено врло лакоумно, несавесно и по-

— ao.