Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Дин, 1922); Слатинска Индустрија Дрва, Загреб (3,500.000 Дин, 1920); »Славекс«, Загреб (15,000.000 Дин, 1918); »Славиа«, Винковци (10,000.000 Дин, 1919); »Славонија«, Загреб (40,000.000 Дин, 1924); »Шума«, Затреб (1,000.000 Дин, 1922); Варда, Лаћарак (5,000.000 Дин, 1922); »Велебит«, Загреб (3,000.000 |Дин, 1920); СО. Волфнер, Винковци (1,000.000 Дин, 1921); Парна Пилана, Врбовско (500.000 Дин, 1921); и Загребачка Шумска Индустрија, Загреб (2,500.000 Дин, 1920) и т. д.

Творница танина има пет: Белишће, Сушине-Ђурђеновац, Митровица, Жупања и Сисак. Капитал ових предузећа је Домаћи и страни.

Осим тога има још велики број приватних стругара са домаћим капиталом, од којих су неке врло велике, као Филип Дајч Синови Загреб, Иван Болф Делнице, Иван Мајнарић Делниде, Вилхар Јосипдол, Минах Врата, Димитријевић Локве, Шутеј Загреб, Биндер Полгар Земун, Иван Катушић Винковци, док је број малених стругара поточара врло велики.

Уз нека шумска предузећа постоје наносе и индустриска предузећа за израду разноврсне робе из дрвета, као паркета, фурнира, жигица, дрвене вуне, сандука, кутија, бачава. Но има и посебних преду-

· зећа, тако израдом бачварске грађе (дужица) баве се више стругара и предузе-

ћа, нарочито она за храстовину, јер је по- ·

тражња за дужицом још увек врло велика, Ту вреди поменути Загребачку 'Гворницу Бачава (7,500.000 Дин, 1920); НашичRy Творницу Танина (О. Гутман, Белишће; Огризек, Осек; В. Мајсац Сремска МитровИЦа, и Т. JU

Осим тога ваља споменути индустриска предузећа за израду кола, кочија, дечјих колица, као Шрва Оремска Фабрика Кола, Вуковар (300.000 Дин, 1922); Ј. Г. Кронаст, Вараждин (1,500.000 Дин, 1929) и т. д.

Међу предузећима за израду дрвета заузима прво место индустрија лпокућетва, међу којима има таквих, која уживају светски тлас. Опомињемо: Боте и Ерман, Загреб (1,500.000 Дин, 1875); »Јавор«, Затреб (1,000.000. Дин, 1920); Прва, Југословенска Отоларска, Задруга, Загреб (1,500.000 Дин, 1910); Творница Покућства, Загреб (375.000 Дин, 1919); Уосјефаз, Загреб (1900); Слакола, Загреб (1,250.000 Дин, 1920); »Стан«, Затреб (273.000 Дин, 1918); »Смрека«, Загреб (250.000 Дин, 1920); Л. Ф. Кон, Загреб (1893); Прва Осечка Творница за ПШрераду Дрвета, Осек (2,500.000 Дин, 1921); Никола, Борота, Сремска Митровица (1888): Татић, Сремска Митровица (2,000.000 Дин, 1921); А. Мор, Инђија (500.000 Дин); Хајман Хефлер, Земун (10,000.000 Дин, 1921); Тоо-

ле Мипдиз, Вараждин (750.000 Дин, 1893);

Крапинска Творница Покућества. (5,000.000 Дин, 1920); Карловачка Творница Покућства (2,000.000 Дин, 1920).

Индустрија дрвених кућа заслужује да се напове спомене: »Дом«, Загреб (4,000.000

ИНДУСТРИЈА ДРВА

Дин, 1919): Хентох, Брод (1923); Браћа Видаковић, Загреб, индустрија жалузија и капака.

Од индустрије дрвених трађевина за обућарске калупе, пете и клинце спомињемо: Куташ и Вајда, Вировитица, (125.000 Дин, 1922); Творница Дрвених Пета »Олавекс«, Корана, Карловац (1920).

Индустрија дрвених израђевина за производњу разне робе: СгоаНа, Врбовско (1919), производи сандуке, стројеве га прање рубља, држалице за метле, тачке, рамице за сушење црепа и т. д.; Ј. Гмаз, Загреб (1850), бави се израдом трезбарске и токарске робе; највише ради славине, луле, раме за новине и т. д.

Индустрија дечјих играчака развија се полагано, а спомињемо творницу Фрање Валића у Вуковару (1924). :

Индустрија тамбура на велико развила се око Оиска. Опомена је вредна Џрва Хрватска Творница Тамбура TT. Ковачић, За-

| греб. (1879).

Индустрија штапова ограничена је у Хрватској (Оамобор, Крапина, Карловац, Петриња, Глина, Сисак, Пакрац и Врбовско), а производи 8—10 милиона штапова на годину.

Индустрија разне робе (оквири, ормари за лед, лустери, дрвене ременице и '. д.) заступљена. је Ј. Капланом, Загреб (1898), који израђује иконостасе, олтаре и друге потребе за цркве.

Индустрија кефа, четакжа и метала ради се у следећим подузећима: »Оива«, Овсек (2,000.000 Дин, 1922); Шрва, Хрватска. 'Творница Метала и Кефа, ОСушак-Велика Горица. (1,500.000 Дин, 1918); А. Роснер, Ново O »Маја«, Затреб (1920); Ем. Вајс 1911).

Индустрија кошара је врло стара и спомињемо: За х, Велика Горица; Кошарачка Индустрија, Вараждин; »Врба«, Загреб; Барбиери А., В. Горица.

На, крају ваља споменути и дрвени домаћи обрт, који је у Горском Крају Хрватске лепо развијен, тде се савршено израђују из дрвета тањири, зделе, жлице, лопате, грабље, виле, косишта, чачкалице, шкафови, барили и т. д.

Црна Гора има шума 198.294 ха и голети 71.237 ха, или укупно под шумом рачуна се површина од 269.761 ха. Дрво што се у тим шумама сече, већим се делом сплави ПШивом, Таром и Дрином У Босну и Београд. Индустрија дрвета врло је слабо развијена. Опомињемо две парне стругаре, једну стругару на турбину, и 10 мањих стругара поточара.

Жигице. У нашој држави има пет фабрика жигица и т0: Осек, Врбовско, Долад, Врбас и Руше. Осечка је најстарија и највећа (основана је 1856). Она сама производи годишње колико све остале заједно. Годишња продукција свих наших фабрика износи 15.000,000.000 комада, док је потреба у држави 17.520,000.000 комада. Мањак, који износи 20% од целокушне

НО пар