Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИНДУСТРИЈА ДРВА

производње, покрива се увозом са стране. За израду жигица употребљује се тополово и јовово дрво, кога код нас има у изобиљу, :

Штапове производи у Босни творница штапова у Дервенти.

Шапир се израђује не само од ланених, конопљених и памучних крпа, него и од дрвета. За папир се највише употребљава, дрво од смреке и тополе, које је састављено од дугих и финих влаканаца.

Наше фабрике папира већином се налазе у Оловеначкој, у Горичанима, Медводама и Бевчама. Оне производе годишње 1.400 ватона папира. Фабрике у Загребу и Сушаку производе годишње преко 1.500 вагона папира. У Београду је основао Милан Вапа модерну фабрику папира. Дрвењачу производе фабрике у Дрвару (Босна), око 1.400 вагона годишње, и у Словеначкој у (Ов. Катарини код 'Тржића, у Слаткој Гори и Преваљу производе 1.000 ватона картона и дрвењаче на тодину. Нешто мања творница у Зречама (Оловеначка) код Коњице производи папир за паковање. Најстарија (200 година стара) је творница папира у Радечама, код Зиданог Моста, која производи папир из крпа и целулозе, око 50 вагона годишње. Наша производња папира не покрива све домаће потребе.

Танин. У нашој држави постоје фаорике танина у Белишћу, Ђурђеновцу, Сремској Митровици и Жупањи, које из храстовог дрвета добивају танински екстракт. Фабрика у (Сиску производи екстракт из кестеновог дрвета. У Оловеначкој постоје фабрике у Ползели и Мајшпергу, које из храстове, кестенове и смрекове коре добивају екстракт. Неке тамошње фабрике кожа производе екстракт 33, своју властиту употребу. Целокупни капацитет наших фабрика износи око 2.000 вагона, екстракта, који се извози у Чехословачку,

Аустрију, Румунију, Немачку, Утарску, Белгију, Пољску и др. Дестилација дрвета. У налпој

држави постоје 'две велике фабрике за суху дестилацију буковог дрвета, и то у Белишћу, код Осека, и у Теслићу, у Boсни. Фабрика у Ђелишћу (С. Х. Гутман A. JL) производи годишње око 400 Baтона, дрвенот угљена, 120 ватона калцијум ацетата, 100 вагона катрана, 20 вагона. дрвене жесте, 40 вагона оцтене киселине, 24 вагона ацетона, 4 вагона оловног ацетата, 12 вагона формалдехида и пола Baтона. хемиски чистота. креозота. Фабрика, у Теслићу производи тодишње 600 вагона. калцијум ацетата, 92.000 вагона хемиски чистог хлороформа, 12 вагона натр. алшцетата, 4 вагона ацетонског и денатурисаног уља. У Вишеграду, у Босни, постоји фабрика, која, из боровог дрва производи калафониј разне тврдоће, терпентин и шпиварску смолу.

Биланс извозне трговине из целе државе за дрво шоследњих 5 тодина. наве-

[

дене напред најбоље показује важност шума и корист трговине дрвета за нашу државу.

Је i = = = = E o OI СЕ = о Е о GD O = O MI PR. O Бо о E o = = = = i mi KOI. ONI PI до = >= . о 2 O о. с 9 = = •* Tita Ђ S o E Ф ВО А. у tie EE ~ EU O о о 2 А > о To. . : o o с . o 5 : с : - = o 1 5 :: =“ = — Со 5 8 ej Il Еос са | = 59 ~ О о | со се о co: OU | со i O KO О a о ДЕ |S o 8 LI | о еј РЕКЕ ЕЈ = с ~ о ко је = S EIN GO = „o хе = 5 а = ф S O m O O А о do S COO D | o о о бо о о бо | = OU GU KC CO 5 е = ов | = ~ = KU ко _. = = о O = NO ~ == [o] = = о = е о | : 2 о че о = >= Ф од о км е 2 бо =. 5 Ot ВИ > • = — о а о = ко со бо o о to OJ MS KO “O ~ со o ~ о ~ о e а o 258: 5 Po = о — бо] 585 154 5 Оз о Ж === KOI LS, Ф от == | 5 Е го Бо ~ о ај о | = > ЂЕ | = = о бо бо (о бо бо | 2 — = о о о ој ес = –. ко =— O. — GO Go с = | и 5 ЋЕ = LS о Ф ЕД ЋАО | PRI Hm О E A | „3 ЈА о а = M ZO O” o = о о о = о о = O бо | ~ ~. — O + 5 toj} < на | x O — |D = КЛЕ | To = | Ki = KOL ra ue оре бе ог | _Е · Oj =O |. IToroyr O) ta i = | Охбо =: o Zo е cr| o o А о о о бо | 5 оке О о о | O e ||} ~ а се ос о — ~ о e| | Еме об | о | 00 Oto > MO = ~ o 2 бе O | So GV o — Km с | — ко a Ре О ДЕ роу | = те. о о оф = 2128] 8 кана | о о био ИЕ ОС О = о O а S| 20 585 је