Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Жижице Цигарпапир

Година, Дин Дин 1910 739.704:54 1,123.080:00 1911 792.585:40 1,205.926:06 1912 567.307:85, 1,203.518:89 1913 827.495:792 1,174.595:85

Укупни приходи од М. у Краљевини Орбији били су: :

Година. Дин 1896 12,627.798:51 1897. 13,371.752 79 1898 13,351.574:20 1899 17,382.094:22 1900 19,534.984-:37 1901 18,383.429:89 1902 19,042.287:30 1903 20,581.704:73 1904 22,427.859:42. 1905 23,756.393:20 1906 24,891.579:40 1907 25,713.863:28 1908 26,430.134-42. 1909 27,473.303:74 1910 29,141.154-52 1911 33,204.237:07 1912 33,837.068:25 1913 29,090.465:27

Монополеки приходи износили су од укупних државних прихода:

Година Проценала. 1896 20:3 1897 19:4 1898 20:3 1899 24:6 1900 25:6 1901 256 1909 26:7 1903 33'8 1904 265 1905 26:1 1906 28:1 1907 28:8 1905 276 1909 26:7 1910 26:1 1911 28'1 1912 26:9 1913 230

Законом о конверсији државних дугова од 23/7 1895 заложени су монополски приходи за обезбеду ануитета, а 23/7 1895 установљена, је Самостална Монополска, Управа, са задатком, да управља М. и приходе од њих употребљује првенствено за исплату ануитета. Од шест чланова, управе два су странци, представници поверилачких група.

М. барута заведен је законом од 17/6 1884, и по њему држава има искључиво право израде и продаје барута.

2. Црна Гора. М. дувана заведен је законом од 8/6 1908, по српском примеру, и дат је у закуп једном талијанском друштву за 14 година. — Законом о М. од 283 1914 установљен је М. на со, цигарпапир, петролеум, жижице и алкохол.

МОНОПОЛИ

3. Краљевина Срба, Хрвата и Оловенаца. У покрајинама, које су ушле у састав данашње наше државе, постојали су М. угарски, аустриски и 60санско-херцеговачки. У прво време JIOсле уједињења. остали су у свима. покрајинама у важности закони о М., који су важили пре уједињења. Решењем Министареког Савета од 10/2 1919 проширена, је надлежност управе државних M. Ha целу државу, али је управа и тада вршена на основу дотадањих закона. Тек финансиским законом за 1920/91 проширена, је важност монополских закона. Краљевине Орбије на целу Краљевину, изузев М. на алкохол, који је и у Србији укинут 2/7 1920. Дотадањи босанско-херцеговачки М. на сахарин проширен је, истим финансиским законом, на целу државу. Данас постоје у нашој држави ови М.: на со, дуван, петролеум, жижице, цигајпапир, сахарин, барут, динамит, монополске хартије. Поред раније заложених прихода од М. за отплату државних дутова, заложени су вишкови монополских прихода за обезбеду зајма од 100,000.000 долара од 1929.

Услед саобраћајних и других тешкоћа настала, је, у прво време после рата, промена у начину експлоатације појединих М., тако да је управа М. допуштала слободан увоз појединих монополисаних артикала, задовољавајући се само наплатом монополске таксе. Што je организација више напредовала, слободна продаја све је више ограничавана или укидана, тако да данас управа М. опет врши искључиву и куповину и продају дувана и соли. Цигарпапир се израђује у фабрици на Сушаку и прерађује у Београду. Жижице се израђују у приватним фабрикама, (у Драви, учествује управа М.), те уз продајну цену наплаћује и монополску таксу. Једино се петролеум увози слободно и на њега управа М. само наплаћује монополску такеу.

Монополски приходи кретали су се после 1918 овако: :

Буџетска, тодина 1919/20 (1/1 1919—31/5 1920; 17 месеца):

За Србију, Црну Гору, Бачку, Банат и

Барању Дин Дуван 87,114.895-49 Со 16,153.599:31 Петролеум 39,169.1920-35 Жижице 3,996.599:64 Цигарпапиј 4,243.033-78 азно 1,028.504-78

Буџетска. тодина 1920/21 (1/6 1920—31/5 1921; 12 месеца):

За целу државу

Дин Дуван 420,329.298:09 Со 74.198.585:04 Петролеум 39,930.264-88

– : = 870;