Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОНОПОЛИ

Година. Дин 1898 2,279.919:30 1899 3,643.201-06 1900 3,155.211-50 1901 3,431.058:00 1902 3,538.682:59 1908 3,694.255-97 1904 3,673.514:91 1905 3,901.538:94 1906 3,871.262:95 1907 4.074.619:85 1908 3,865.317:50 1909 4.209.309:45 1910 4,208.063:12 191 4.662.597:79 1912 4.804.694-07 1913 4.919.823:55

Пре установљења првог М. на дуван, постојао је, од 14/4 1864, »регал«, који је наплаћиван на увезен дуван. Закон од 22/7 1881 завео је трошарину на дуван, без обзира на то, да ли је увезен или произведен у земљи, а закон о трговини дуваном од 15/6 1884 завео је једну врсту М. трговине дуваном. — Законом од 22/9 1895 заведен је М. дувана, којим је овлашћена, влада да своја права може пренети на које приватно лице или на друштво. Конвенцијом од 3/10 1885 уступљена је експлоатација М. дувана банкама Сошрtoir а'Езсотрбе из Џариза и бечкој Бапдегђалк, на 50 тодина уз годишњу 3акупну цену, која је расла од 2,250.000 до 3,000.000. динара и државним учешћем У чистој добити, које је расло од 15% до 33 % тодишње. Тај закуп имао је да служи као залога за зајам од 40,000.000 динара (дувански лозови), али је с пристанком закупаца уговор о закупу раскинут законом од 90/4 1888, пошто је држава већ крајем 1887 преузела активу и пасиву закупаца. Од 1/6 1888 држава је почела да експлоатише овај М. у сопествепој режији. Законом о М. дувана од 14/8 1890 организован је овај М. и те одредбе су, с: малим изменама, остале у важности до данас.

Према том закону држава има искључиво право куповине домаћег и страног дувана и прераде и продаје свих дуванских производа. Држава контролише производњу дувана, прописујући количину, која се има засадити, даје дозволу за сађење, откупљује дуван по цени, коју она утврди, смешта дуван у своја стоваришта, прерађује и продаје га. (В. Индустрија дувана.) Продаја се врши у Београду непосредно, у осталим местима преко великопродаваца, којима се одређује рејон. у коме они имају М. продаје малопродавцима. Великопродаја се издаје под закуп

лицитадијом. Приходи М. дувана кретали су се овако; Година. Дин 1896 5,763.820:35 1897 5,718.044-:12 1898 5,890.679:44

Година. Дин 1899 6,479.135:33 1900 8,136.109:36 1901 7,597.128:37 1902 7,903.003:19 1903 8,847.232:46 1904 9,693.986:92 1905 10,406.282:02 1906 11,106.443-53 1907 11,228.280:15 1908 11,813.746:25 1909 11,957.024-80 1910 12,375.279:29 1911 13,197.297:62 1912 13,170.970:62 1913 12,071.177:07

Жижице, цигарпапир, петролеум, алкохол, монополисане хартије постали су монополски предмети законом о новим M. од 3/8 18983. Раније су постојале регалне таксе на жижице и петролеум од 31/7 1886, трошарина нњ цигарпапир од 1871 1869. M. жижица експлоатисан је на тај начин, што је држава основала своју фабрику жижица у Београду. — М. петролеума, експлоатисан је искључивим правом увоза и продаје на велико. За цигарпапир је основана фабрика. — На алкохол се наплаћивала монополска такса, а продаја је била слободна, изузев за индустрију, за коју га је продавала управа М. — Монополисане хартије израђиване су у радионицама управе М.

Приходи од ових М. били су:

Петролеум

Година Дин

1896 1,590.915:30

1897 1,755.873:20

1898 1,693.625-72

1899 1,778.610:48

1900 1,908.452:48

1901 1,892.911:70

1902 1,995.125:73

1903 2,161.928:80

1904. 2.539.835:69

1905 2,731.902:80

1906 2,743.075:96

1907 2,777.580:47

1908 2,887.470:50

1909 2,760.936:92

1910 2,012.432:49

1911 2,964.558:30

1912 3,051.815:18

1913 3,199.643:83

Жижице Цигарпапир Година, Дин Дин

1899 298.529:35 425.306:39 1900 263.111:59 578.859:49 1901 284.197:48 605.507:34 1902 391.589:25 650.439:19 1903 451.788:55 757.633:99 1904 529.705:31 769.008:46 1905 408.604:68 846.506:92 1906 531.779:64 939.366:43 1907 543.849:68 962.088:19 1908 511.087:62 1,027.405:69

1909 651.748'94 1,093.128:04

878. ——

aaa ajd Aa Aaa AVG

i | 4 + »"