Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

постоји жеља, да се уведе у већем броју у прикладним крајевима. С

МОНТЕ ВИПЕРА. БВ. Свети Илија.

МОНТЕГЈУ ЛЕДИ (Саду Магу Мог еу Мопави) (1689—1762). М. је позната у ентлеској књижевности са својих изванредно занимљивих писама о своме путу кроз Европу, нарочито кроз Турску. Муж јој је био 1716 именован за амбасадора Велике Британије у Цариграду, тде су стигли преко Беча, Петроварадина, Београда, Ниша, Софије, Једрена, и где су остали до 1718. М. је из Турске прва донела у Европу каламљење против богиња. Међу њеним писмима, која просто и врло живо сликају источњачку атмосферу и живот, има их, у којима се говори и о Орбима. Писмо из Београда (19/ј2 1717), упућено енглеском песнику Александру Попу, између осталог помиње и »Рашане«, војнике и свештенике. Писмо из Једрена (1/4 1717), упућено принцеси од Велса, доцнијој ентлеској краљици Каролини, говори, са пуно саучешћа, о путу од Београда до Ниша.

Dai. О

МОНТИ ЛОВРО ДР. политичар (90/4 1835, Книн — 9/4 1898, Книн). Учио је средњу школу у Задру, а правне науке у Италији, па се посветио адвокатури. У почетку шездесетих тодина М. је као млад адвокатски конципијент, ушао У народну странку, у којој се истакао као један од најизразитијих представника, народног јединства Срба и Хрвата у Далмацији, и као одлични борац за присаједињење Далмације Хрватској. 1865 био је ухапшен и одседео је 4 месеца у тамници. 1867 изабран је за посланика на далматински сабор, коме је припадао као члан до 1881. 1879 изабран је и у царевинско веће. 1881 положио је мандат у далматинском сабору, а 1882 мандат у царевинском већу и повукао се у при-

ватни живот. Тај корак оправдао је у.

брошури: Зашто сам иступио из сабора и царевинског вијећа. Народна странка, каже М., напустила је своје основно начело о народном јединству Срба и Хрвата. М. сваљује главну кривицу ради

спора између Орба и Хрвата на Џавли-.

новића, душу Народног Листа. Народни Лист је на то оштро одговорио, доказујући, да је разлог раздору на страни Срба. Уза све то, што је јаз између народне странке и М. постао после тога већи, М. је и даље бранио присаједињење Далмације Хрватској. Чистоћу М. карактера признавали су и његови највећи противници. 1597 поздравио је М. писмом хрвалску и српску омладину, која се ујединила, да, ради на културном и народном уједињењу Орба и Хрвата.

Литература: Д. Манђер, Ловро Монти; Народни Лист, јубиларни број 1919, 36—37; Обзор 1898, бр. од 19/4.

Би М. Прелог.

МОРАВА.

МОРА постаје, према народном причању и представљању, од мушког или женског чељадета. Док мора-чељаде спава, из њега, излази душа, која у различном облику иде наоколо и мори, т. ј. притискује људе у сну. М. се обично појављује E ради ноћу. Тело, из којега М. изиђе, падне у тежак сан и изгледа као да је мртво. М. прима обично лик већином т. зв. демонских животиња (змије, белога миша, беле мачке, пса, кртице, кокоши, птице, лептира, муве), а кадшто се приказује и у облику неких неживих предмета (класа, треске, пламичка, сенке, мешине, кола, беле чекиње и др.). Према веровању нашег народа, женска, која је као девојка М., кад се уда, постаје вештица.

Џ. Б.

МОРАВА, река у Орбији, десна притока Дунава. Оаставнице М. су Јужна и Заmanga М., чији је суток 3 KM северно-северовападно од (Сталаћа, на висини од 138 м. Одатле почиње ток М. Она тече претежно ка северу, кроз доста пространу долину, и због малог пада има врло кривудав ток. Многе су вијуге остале изван садашњег тока М., образујући стараче или мртваје. Код Ћуприје је М. широка 135 до 155 м, дубока 1—2:1 M, A дно јој је покривено шљунком и песком. Највећа дубина М. је око средине корита, као и брзина, тока, чија је средња вредност 0'9 м/сек. Количина, отока у јединици времена мења се пропорционално са променама водостаја. Шри ниском стању воде количина. отока је 35—45 мзсвек., а при вишем стању се повећа до 230 м/сек. Најнижи водостај на М. је у августу и септембру, после сувих и најтоплијих месеца, са најачим испаравањем, а највиши је у марту, за време топљења снега у изворишним планинским пределима. Од става Јужне и Западне М., М. тече кроз врло плодну равницу између Варварина, Параћина, 'Ћуприје и Јагодине. На томе делу тока М. прима неколико притока, са десне стране: Јовановачку Реку, Црницу, Раваницу и Моштаницу, а са леве: Каленићку Реку, Лутомир и Велику. Испред ушћа Белице М. уђе у Багрданску Клисуру, и кроз њу тече са нешто већим падом, а по излазу јој се долина поново прошири. Одатле опет прими неколико већих притока, са. леве стране: Лепеницу и Јасеницу, а са десне: Ресаву. Низводно од Великог Орашја, М. уђе у врло пространу делту, са дужином од 35 км, просечном ширином од 15 км, и почне се рачвати. Главни рукав јој је Језава, који се од М. одваја око: 35 км од споменутог места, и утиче у Дунав код Омедерева. Даљи су рукави: Ладни Бунар, Балрика и ЈЛесковача. Ушће М. у Дунав је ниже села Кулича, око 3 км северозападно од Дубравице, —

· Дужина. М. тока од саставака. до ушћа. је

216 км, а површина слива, са Западном и Јужном M. 36.087 км“. При средњем.

— 581 — _ 56