Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОРАВА БИНЧА

најнижем водостају, M. ca својим притокама има хидрауличку снагу од 380.500 HP, од које скоро трећину има само Ибар.

Због мале дубине и врло неправилног тока М. је тешко учинити пловном реком. Режим њених притока врло је несталан, а околно земљиште на доњем току М. често подлежи поплавама. Било је разних пројеката за регулацију М., да. би се учинила пловном за пароброде, бар на току у близини Дунава, али се досада у томе није успело.

Литература: И. Стаменковић, Грађа, sa проучавање Мораве (1896).

JJ. Вујевић.

МОРАВА БИНЧА, котлина у Јужној Орбији, у Врањској Области, у изворном пределу Јужне или Биначке Мораве, више Кончулске Клисуре и ушћа Новобрдске Криве Реке. Оивичена је с јужне стране Окопском Црном Гором, а са северне Жетовцем и његовим северним огранцима. M. B. је иначе са истока на запад, преко ниске Сојевске превале, скроз проходна. до Косова Поља, те најкраћим путем спаја, врањске и косовске пределе. Отуда. кроз M. B. води одличан друм између железничке станице Бујановца, на излазу Јужне Мораве из Кончулске Клисуре у Врањско Поље, и Урошевца у, јужном крају Косова Поља. Кончулска Клисура, којом ce Јужна Морава просеца кроз кристаласте огранке Скопске Црне Горе, не чини тешкоће саобраћају на овој важној попречној комуникацији.

ОМ. Б. се под овим именом спомиње још у средњем веку, а има трагова и од римских насеља. Названа тако по селу Бинчи у изворном крају Мораве. У раније турско доба, овде су се бавили и Дубровчани. M. B. се дели на Горњу и Доњу Мораву или Изморник. Прва је шира колтина и равнота, дна, друга је ужа и валовита. Област је врло плодна. На планини је развијено сточајство. М. Б. је насељена Орбима и Арнаутима с Арнауташима, којих је пред крај

турског режима, било нешто више од Срба. 7

Изморник. је чистији српски крај. Арнаути су ту били надјачали тек са мухаџирима. из Северне Србије (1878). Орпска су насеља у равници, арнаутска на, планини, одакле су потискивали Орбе. Поред православних Орба има ту доста и потурчењака. Има и Орба католика (»Латини«) у неколико села Загорја, а тако исто и у пределу Љарман, тде има криптокатолика, који се издају и за муслимане. Правих je Арбанаса много више у Горњој но у Доњој Морави, где су многи дошли као католици, па их има и сада, те се и они зову »Латини«. Међу Арнаутима многи су поарбанашени у току 19 века. Арнаути и католици и муслимани истих су фисова (Гаш, Соп, Бериши, Фанде, 'Теачи, Кабаши). Фисове су примили и Орби католици. Срби хришћани примили су од

Арнаута ношњу; стара им је ношња слична скопскоцрногорској.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Ш (1911).

В. Радовановић.

МОРАВИЦА. 1. Река у Србији, најторњи ток Западне Мораве. Извире на северним падинама планине Голије и Јавора, под Јанковим Каменом 1.931 м, Кршом 1.812 м и Клопотом 1.300 м. На горњем току М. претежно тече од југа према северу, од Ивањице до Добраче према северозападу. где улази у Клисуру, између Обле Главе 508 м, Крижа 801 м и Градине 657 м. Од излаза из Клисуре до сутока са Ђетињом М. тече ка северу, у врло вијугавом и неправилном току. Од става М. и Ђетиње тече као Западна Морава. Са леве стране су главније притоке М.: Рвав, Џањица, Грабовица, Ношнида и Бучија, а ca десне: Краварица, Трешњевица, ЈЛучка. Дужина М. тока је 87 км.

o. Река у Србији, десна притока Јужне Мораве. Извориште јој је на источној падини Карадага и западној падини Рујна. М. тече према северу-североистоку. Ушће њено у Јужну Мораву је 15 км јужнојугозападно од варошице Бујановца. Нема ни једну већу притоку. Дужина М. тока је 26'2 км, а површина слива 247'9 KM?. — За М. је карактеристично да јој је развође са Бањском, притоком Големе Реке, која припада сливу Вардара, на врло ниском превоју, између железничке станице Прешево и села Стрезовце, чија, је апсолутна висина 482 М.

3. Река у Србији, десна притока Јужне Мораве. Извире на северном подножју Ђучарњика 1.008 м, из снажнога врела Истоци, 3 км западно-југозападно од села Читлука (срез Бањски). Остали изворишни потоци (Тисовик, Корито, Новаковац и Суви Поток) извиру даље на западу, на североисточној падини Девице (Лесковик 1.045 м, Оконица 1.090 м) и на јужној падини Крстатца (1.106 м). На торњем и средњем току М. тече углавном са истока, на запад, протичући крај Coko Бање. Од села Трубаревца почне се пробијати кроз Ђованску клисуру, и управи свој вијугав ток према југу-југозападу, а од села, (Суботница према југу - југоистоку. У Западну Мораву утиче М. ниже Алексинца. Ca десне стране су важније притоке: (есалска, Богдашинска и Јошаничка Река, а са леве: Градашница и Чучунска Река. Дужина М. тока је 645 км, а површина слива, 587 КМ. П. Вујевић.

МОРАВИЧКА ЕПАРХИЈА, црквена 00ласт око данашњег Чачка, старог Градца и Ариља. М. Е. је основао Ов. Сава 1219. Њени епископи од 15 века носили су назив митрополита и већином су се писали ариљски, ређе грачански, доцније. нарочито у 18 и 19 веку, ваљевски и ужички, а данас жички. Као ариљски ми-

— 882. —