Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

је отишао у пенсију и уступио је место митрополиту Михаилу, који се 1889 вратио из Русије. М. је био чувен са свога лепог, чистог и пријатног гласа и вештине у појању. Он је основао и фонд од 50.000 динара за неговање црквене песме и музике, и одредио да њиме управља беотрадско певачко друштво Корнелије Станковић. Тиме је постао први велики добротвор црквене песме у православних Срба. ЈЕ ЈУ

МРАТИНЦИ, празник, који се празнује седам дана, а први дан пада 11/11 на дан Св. Мине. На појединим местима се празнује само први и седми дан, а на другим свих седам дана не би се народ прихватио каква посла за живу главу, јер тврдо

верује, да ће ко у те дане проради, несум-.

њиво доживети штету од вукова. То је, вели се, због тога, јер Св. Мрата, који управља вуцима, за тих седам дана шаље их на све стране, где тод устреба, и свак мора, да се нађе код своје куће. Нарочито се строго празнује седми дан, који се зове »растурњак«, када Ов. Мрата растури све, па и последњега хромога вука, којему је име »кривељан«, а који је од свих најопаснији. У некојим, особито планинским крајевима, тај је празник у толикој цени, да се чак и божићне покладе не покладују 14, него 17/11 (последњег дана М.), и тога се дана меси и колач за »растурњак«, коље живина, бравче или нешто друго, и то, кажу, да кољу за Мрату. То је у православних, али и у многим крајевима, где живи наш народ католичке вероисповести, везани су за Мратињдан многи обичаји и традиције, које одају велику сличност са торњима. За тај се наиме празник Св. Мартина или Мратињдан, који се у католика, слави истога датума, само по новом календару, сеоски свет спрема као и за Божић. Ако нема у кући, набави се вина, ракије, зејтина, купи се слане рибе или бакалара, пиринча, намеље се брашна за хлеб и колаче вељанике и т. д. Већ од Ових Светих деца се веселе том дану и певају: »Од Ои“ свети“ дан девети долази нам Мартин свети«. Уочи Мратињдана, вечера је свечана као отприлике на Бадње вече. На сам празник ујутру иде се на службу у свечаном руху. Преко служе бе у цркви пуцају прангије а, кад се сврши служба, игра се коло. После ручка, је опет весеље, пушкарање и др. Момци гађају из пушака у намештеног петла (представник вука штеточиње) и, ко га погоди, његов је. Ноћу, особито момци, непрестано туле и завијају (вукови!) по селу, састају се на седељке и пију, певају и веселе. се до дубоко у ноћ. ИП. Булат.

МРДАРЕ, село у Јужној Србији, у Косовској Области, на самој граници према Северној Србији. Има 107 становника, од којих нешто више православних Орба од Арнаута муслимана. (1922). Код М., у бли-

МРЕЖНИЦА

зини Преполца, има широка и ниска удолина (испод 750 м), на развођу између Лаба и Топлице. М. удолину користи још вајкадашњи пут између Косова, Ниша и Крушевца.

Преко М. је највећим делом пролазила. косовеко-метохиска. миграциона струја српског становништва, које се за последња два-три века населило у Топлици, Жупи, Расини и даље у Поморављу. Доцније (1878) овуда је прошла главна обратна струја Арнаута мухаџира из Топлице, који су густо населили Лаб. Од ослобођења настале су преко М. и кроз Лаб интенсивне миграције старог косовско-метохиског становништва, које сада поново насељава. старе крајеве, некада напуштене због турских зулума и најезде Арнаута.

|D. у

В. Мердари.

МРЕЖНИЦА, понорница у Хрватској, лева притока Коране. Саставнице М. су Источна. и Западна М., које двапут пониру и на своме току имају разна имена. Источна М. извире под брдом Калуном (735 м), · на јужном крају Стајничког Поља, 10 км источно-североисточно од варошице Бриње, на висини од 495 м, и као Јаруга тече ка северозападу. На северном крају поља овај поток понире, а после подземног тока, испод Мале Капеле, у правцу истока-североистока, избије из врела под Кошањаком (677 м), као снажан поток Дретуља, који кроз Плашко Поље почне тећи на североисток, а северно од места Плашког на. југоисток. На доњем току се Дретуља, раздели на два крака, и оба пониру у поноре. После подземног тока од 65 км, у правцу североистока, јавља се код места, Мрежнице, на подножју Поповића Врха (480 м), где добије право име. Одатле М. углавном тече ка северу-северозападу, на, средњем току ка северу, на доњем ка северу-североистоку, најпосле ка истоку, и улије се у Корану код места Мостање, око 9 км јужно од Карловца. — Дужина М. тока од места Мрежнице до ушћа је 626 км, а површина слива 63'5 км.

Западна, М. извире са северозападне падине Дрежничког Поља и као Сушик поток тече према истоку, где се туби у понору ниже села Доње Дрежнице. После подземног тока према североистоку, у правој линији 11'5 км, јавља се на источном подножју Загорске Косе (884 м), из врела. на висини од 324 м, и као М. или Загорска, Река тече према северу, од места Сабљака. до Оштарије према истоку-југоистоку, па поново понире под брдом Крпљем (519 м), на висини од 309 м. По трећи пут избија. M. на североисточном подножју Крпља, из две простране пећине испод трада, Тоуња, и као Тоуњчица тече према, југоистоку и истоку, а као Рудница према северу, где сутиче са Источном М. северно од засеока Кључарића, око 15 км источно од Огулина. — Дужина Сушикова, тока. је

= 09 ,