Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

•

МРАЗОВАЦ

+ катедри чешког (Карловог) Университета у Прату. Поред великог рада на испитивању чешке фауне радио је и на испитивању наше фауне, нарочито у наем југоисточном кршу (Црна. Гора). На једном од оно мало познатих рака десетероножаца из слатке воде (АТуабрђуга дезтатезн) из делте Мораче у Скадарском Језеру нашао је М. јединог палеарктичног заступника иначе субтропне трупе метиља (Тетпосерћаја: Scutariella didacфуја (нов род и врста). Из пећинских вода Црне Горе описао је М. веома интересантне полифаринтеалне пљосне црве (турбеларе) РЈапатјз апорђећашла, а из потока. Plan, montinigrina M. je први нашао слепу и безбојну пећинску пијавицу (Dina ађзојош) и нови подред пећинских рачића. (Турћобаштагиз шгазеји). Резултати M. испитивања објављени су већином у извештајима Чешког Ученог Друштва од 1903 па даље. JL

МРАЗОВАЦ, МРАЗЕВА СЕСТРИЦА (Со!смМеит ашћитпаје, Негђе ге Шозе), шШкодљиви и отровни коров у ливадама, који спада у род љиљана, те се, сем семеном, може размножавати и подземном луковицом. М. се налази и на сувим и мокрим ливадама, цвета бледо, ружичастим или модрикасто-црвенкастим цветом под касну јесен, а отрован је и у зеленом и у суBOM стању. И семе му је отровно; од њега добијају коњи грижу или колику.

МРАЗОВИЋ ЛАДИСЛАВ, ~ публициста) (20/6 1849, Загреб — 30/8 1881, Загреб). Учио је гимназију у Загребу, а права у Загребу, Прагу и Бечу. Олужећи војску разболео се од туберкулозе (1370). Тада, је напустио права и посветио се изучавању уметности. За Виенац и Обзор писао је књижевне и позоришне критике, шпутописне цртице из Италије. Неко је време био тајник Матице Хрватске и одборник Хрватског Народног Казалишта. Радио је на белетристичном пољу; ту му је пајуспелија ствар Роду у походу.

Литература: Захар, Мразовић Ладислав (Виенац, 1881). M. П-г.

МРАЗОВИЋ МАТИЈА, политичар и пуолициста (24/2 1824. Високо, крижевачка жупанија — 13/6 1896, Загреб). Учио је тимназију у Вараждину и Загребу, правне науке у Загребу. 1848 додељен, је новоорганизованој банској влади као конциписта, а кад је хрватска војска прешла. Драву, послан је војној комисији у Вараждин. 1849 отишао је у Осек као тајник подбана Зидарића, а од марта, 1849—1850 служио је код банског стола у Загребу. Доцније је био адвокат. Од 1846 сарађивао је књижевним радовима у Народним Новинама, Олавенском Југу и Југославенским Новинама. За апсолутизма поче издавати Правник (1852—1854). 1860, кад је Коронини. Јелачићев наследник, оштар апсо-

лошкој

—— 894 —

лутиста, затворио Народну Читаоницу, М. је саставио молбу на цара, да се Коронини уклони. Џад Коронинијев први је М. политички успех. 1860 основан је Повор, и М. је одмах у почетку његова излажења сарађивао чланцима историско-политичке садржине, који спадају у најбоље, што их је тај лист донео. 1861 биран је М. за посланика у хрватски сабор, као члан народно-либералне странке, којој је припадао све до 1880, а од тада, после расцепа. и оснивања неодвисне народне странке припадао је овој. Од 1869 водио је М. оштру борбу против Рауха и његових афера, због чега је Раух и уклоњен. 1879 до 1881 био је начелник Загреба. Као начелник се нарочито истакао у доба великог земљотреса у Загребу. За његове је управе створен програм рада за Загреб за више година унапред, засновани су пројекти о регулацији потока и канализацији града. 1873 учествовао је М. код ревизије Нагодбе, као члан регниколарне депутације. У политици је М. био репрезентант здравог опортунизма.

Литература: Обзор, 1896, бр. од 13, 15 и 16/9. М. Прелог.

МРАК је демонско ноћно биће, којим се плаше особито мала деца. Појављује се у први сумрак, најпре у облику човечуљка, па постепено нарасте до огромног г0ростаса, који корача од дрвета до Дрвета и од крова до крова. Тешко оном, ко прође испод њега. Кад човек јако замахне руком према њему, нестане га. Обично је миран и не задиркује први у другога, а човеку ће нашкодити само онда, ако стане да му се руга. Кад хоће да неком напажкости, учини се мален, заплете му се међу ноге, па онда нагло расте и расте, док не дође до огромне величине, па, однесе човека и остави та сад наврх крова, сад наврх звоника или кога BHCOкога дрвета. Обично краде малу децу и поси их далеко од куће. Поред човечјега лика, М. може да се претвори и узме облик још и мачке, пса, козе, коња, вола и др. JB:

МРАОВИЋ ТЕОДОСИЈЕ, београдски митрополит и народни добротвор (30/1 1815, Баја — 972 1892. Београд). Гимназију је свршио у Баји, философију у Печују, права у Пешти, а Богословију у Карловцима. Прешао је у Србију 1843, да помогне митрополиту Петру при реорганизовању српске цркве у београдској митрополији. Одмах се замонашио и постао је професор богословије у Београду. Пенсионисан је после 31 године наставничког рада. У школи је М. радио с великим преталаштвом и спремио је велик број дДобрих свештеника и народних учитеља. Када је митрополит Михаило смењен, позван је М., који је већ давно био архимандрит, да заузме митрополиски престо. Посвећен је за епископа и произведен за митрополита 1883. После шест година М.

, š i 1 |

Фе #1 i i ši 4,