Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

За време рата Н. М. проживео је врло тешке дане. Одмах у почетку рата мувејска, је зграда претрпела од бомбардовања велике штете. Том приликом пропао је велики број објеката. 1915 спаковане су збирке и пребачене у Косовску Митровицу, где су сандуци деломице опљачкани, пре него што су пали у руке аустриских власти. За време рата, привремено изложене у зградама Министарства Народне Привреде и Врачарске Задруге, морале су се збирке одмах после рата преселити у један приватан стан, где су биле изложене сталној опасности. Децембра, 19292 и јануара 1923 преселио се М. у данашњу, такође приватну, зграду у Милоша Великог ул. 58, где су збирке 31/5 1923 отворене широј публици. Јула 1925 отворен је и музејски лапидаријум у дворишту М. зграде. 1/9 1919 постављен је за управника М. Влад. Р. Петковић, професор Университета.

М. има, сада ова одељења: лапидаријум, преисториске, „римске, нумизматичке и историске збирке, оружницу и талерију слика. На организацију средњевековне збирке због оскудице простора није се досада могло мислити. Поред тога, проучава, М. старосрпске споменике, о чему је изашао низ публикација. После рата ископавања су предузета на неколико преисториских места у Војводини, у Бинчи и Стобима.

Етнографски М. у Београду. В. Етнографски М. у Београду. i

М. Орпске Земље у Београду. Управа Професорског Друштва основала, је 1893 фонд за подизање јестаственичког М. у Србији. Да би се то радило са утврђеним програмом, управа Шрофесорског Друштва решила је 12/12 1895, да се ствар повери стручној комисији, чији је председник био Ј. М. Жујовић, што је и Министарство Просвете одобрило. На нову годину 1896 објавио је одбор проглас, да се прикупља новац и природописни предмети. Проглас је имао доброг успеха. По целој земљи купљени су добровољни прилози, а Народна Скупштина решила је 419, да, се сви застарели фондови код Управе Фондова уступе фонду за подизање АДкадемског Дома и М. 0. 3. У исто време прикупљани су и природни објекти, који су привремено слати појединим јестаственичким заводима на Великој Школи. 1899 одобрио је министар Просвете, да се у задужбинској кући Стевче Михајловића, поред Етнографског М., привремено смести и М. (0. 3., али се тек 1901 почело са пресељавањем збирака. — 4,4. 1901 постављен је за привременог управника М. П. Џавловић, а две године доцније Душан СОтојићевић, који још и данас раде у М. 1908 ушао је М. С. 3. у државни буџет, и тиме је постао државна установа.

За време рата М. 0. 8. претрпео је велике штете. Многи су предмети пропали, због недовољног одржавања. М. има данас

МУЗЕЈИ

ова одељења: зоолошко, минералошко и гтеолошко-палеонтолошко одељење (у Стевчиној кући), а ботаничко одељење (у малој кућици на Врачару).

После смрти краља Петра Министарски Савет је решио, да се све успомене на њега прикупе и у кући, где је умро, оснује нарочити М. краља Шетра.

Пре рата је у Београду у горњем граду постојао Војни М. са ратним трофејима, и другим споменицима, српске војске. М. је за време рата делом уништен, а делом разграбљен. У Јужној Орбији, у Скопљу, основан је 1923 Историско- Археолошки М. Циљ тога М. је, да проучава Јужну Србију. Збирке (досада углавном само предмети, које су Немци за време рата у Стобама нашли, и камени споменици, које је Н. Вулић 1924 прикупио у Јужној Србији, привремено су смештене у згради философеког факултета, док се не поправи Куршумли-Хан, који је одређен за нови М. М. управља Р. Грујић, професор Университета. Црна, Гора нема још свој М. Збирке краља Николе на Цетињу треба да буду основа црногорског М., за коју је сврху у бупету предвиђена извесна сума.

Пре оснивања Хрватског Народног М. у Загребу многи су предмети из Хрватске доспели у пештански Народни М. 1829 увео је Љ. Гај у свој културни програм и оснивање Хрватског Народног М. На његов предлог закључио је Хрватски Сабор 1836, да се оснује М., али до тога, није дошло. Ипак су се почели прикупљати разни предмети, а 1846 све је смештеНо у палату грофа Др. Драшковића (онда Народни Дом): то је година оснивања Х. Н. М. Пошто је М. био установљен највише средствима. Хрватско-Олавонског Господарског Друштва, био је и први равнатељ музејских збирака тајник тога друштва, Драгутин Раковац. 1862 преузео је управу М. Мијат Сабљар. Декретом од 4/3 1866 постао је М., под заштитом Сабора, земаљски завод. По овом статуту управља М. Југославенска Академија, а М. сам дели се у два одељења: археолошко и природописно. Оснивање Хрватског Свеучилишта, (1874) знатно је упливисало на даљи развитак Х. Н. М. Законом од 1878 подељен је М. у три, међусобно потпуно независна, одељења. Два природописна одељења постала, су университетски заводи, са професорима, дотичне струке на челу, док је археолошко одељење остало засебан завод ван Университета. У то доба био је O. Љубић директор археолошког одељења. Кад је он отишао у пенсију, измењен је 1893 музејски закон, по коме је и археолошко одељење постало университетски завод, са новим директором, Ј. Бруншмидом. Последњи мувејски закон од 1918 није донео великих промена. За археолошко одељење уведен је назив археолошко-историски М., а влада је овлаштена, да може оснивати и

1901 —